Za slavu Sv. Nikola 19. decembra otac je uvek kupovao ribu posle čekanja u velikom redu kome nije bio sklon. Za jelo osim pečene ribe, pravljene su posne punjene paprike, pasulj tetovac – krupan kao suva šljiva, razne salate, turšija i drugo. Majka je, zbog prestiža, pravila čak i po 16 vrsta posnih kolača, a takođe je ...mesila slavski kolač koji je šarala pomoću posebnih drvenih kalupa. Brat i ja smo išli u komšiluk da donesemo pojačanje u stolicama, za goste, koje su ređane jedna pored druge uz sva četiri zida u spavaćoj sobi, pošto su prethodno kreveti premešteni u dečiju sobu. U sredini sobe za goste nalazio se stočić sa slavskim kolačem i slavskom svećom. U uglu ispod ikone Sv. Nikole bilo je stalno upaljeno kandilo. Tada je bio običaj da pored popa koji je u našoj kući sekao kolač i kumova koji su bili najvažniji gosti (a i najdraži jer su nama deci davali po dinar – dva u metalu) slavu čestitali svi rođaci koji nisu slavili Sv.Nikolu, mnogi prijatelji, komšije i poznanici, pa čak i nepoznati.

 Rasprostranjeno je verovanje da je kod mažnjavanja riba problem samo moni. Nije netačno. Moni često štedi vreme, energiju a ponekad i prolepšava muškarca. Debeo muškarac sa parama je "meda" a onaj koji je u masi a nema moni je "svinja".

A šta ako nemaš?

Jeste, nemaš moni, a sudaro bi se kukovima sa nekom snajkom sa solidnim er begovim. Ono, baš, baš te napinje.

- Neka Gospod sa nebesa kupi tebi MERCEDESA, a po želji dobrog Hrista neka bude DIZEL 300,jer mečka je uvek u modi, mir Boziji Hristos se rodi!

- Večeras je badnje veče, fina atmosfera uz piće i sveće, mirno je veče ne dolaze gosti, traži od žene ribu, večeras se posti.

 Kada sam bio klinac jako teško mi je padalo buđenje za školu. Pogotovo što je moj ćale, nakon godina diskutabilnih pokušaja, otkrio izuzetno efikasnu metodu koja me je bez greške dizala iz kreveta ali me je ostavljala nervoznim par sati. Čoveku dosadila ona igra "još 5 minuta" pa je u vreme kad treba da ustanem, dok on sluša vesti radio Beograda, jednostavno odvrtao radio do daske. Mene je to izluđivalo, odmah sam se drao da utiša, ali on mene, jelte ne čuje od buke, jer je u susednoj sobi, pa sam morao da ustanem da iznesem svoje negodovanje. A kad ustanem - ustao sam.

Iako sam po prirodi optimista nekako mi se zalomilo da pretežno pišem kritičke tekstove. Ono jeste da sam se navukao na pisanje o politici pa mi je teško da ne budem kritičan.

No imam i nešto lepo da podelim sa vama. U zadnjih 7 dana sam bio svedok učesnik dveju jako pozitivnih stvari koje mogu da budu primer za ugled. Da se ne takmičimo u disciplini "što gore to bolje".

Stvar prva:

Od par prijatelja koji su putovali za Beogradu saznam da je na autoputu Beograd Niš kod naplatne rampe Naiss prava mini humanitarna katastrofa. Kolona vozila od preko 10 kilometara, temperatura u hladu, koga nema, preko 40, vode nema, motori automobila proključali... Iskreno potrešen scenom koja mi je opisana i tom malom decom koja se preznojava u automobilima, moguće je i bez vode, raspalio sam po družtvenim mrežama. Apel za pomoć se solidarno raširio po netu.

Kaže meni Radmila:

„Ajde sa mnom u grad da mi pomogneš oko nošenja, moram da nakupujem mnogo stvari."

Vreme događanja: pred neki od tadašnjih državnih praznika, u pitanju su 60-te godine, keva je kupovala na tone svega i svačega i što joj treba ali i što će joj možda

"... а ја баш зато замишљено седим на прозору и гледам светла велеграда, изгледајући отмено и помало уморно, притом. " цитат

"... Обећала некоме другом трампу: музика за аутопортрет. ... " цитат

Zamisli da imaš banku koja te svakog jutra kreditira sa 86.400 dinara. Medjutim, novac se ne može preneti u naredni dan. Ne postoji mogućnost da iznos pretvoriš u gotovinu. A svakoga dana račun se prazni, bez obzira da li si novac potrošio u toku dana.

Šta bi uradio? Naravno, potrošio bi svaku paru!

Igrale se delije

Sećaš li se, ratni druže, kad smo vojevali

Selo moje, lepše od Pariza

Niko nema što srbin imade

Beograde, Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale

To su moji zumbuli i lale, ja sam rodjen u Srbiji, brale

Moj današnji dragi gost: Florian

Antički filozof Diogen je najupečatljiviji predstavnik sokratovske škole Cinizma. Šta bi on, da je danas živ i u punoj snazi, rekao današnjim našim politikantima?

Operacija Trijumf

Edit: moj komentar

Kada skinem masku sa lica svog

Kad ostanemo sami

Sami ja i noć

I ničeg nema osim

Ovih sna i hladnih jastuka

I dok budem jutro čekao

Reći ću ti rijeći što ih nisam rekao

Dino Dvornik

Moj gost još jednom: Florian

Jednostavno ne znam kako da počnem. Suze radosnice vlaže mi tastaturu, zamagljeni pogled na monitor iščitava

“Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se s premijerom Mađarske Ferencom Đurčanjom dogovorio da ta zemlja Srbiji u narednim danima isporučuje dnevno od milion do dva miliona kubnih metara gasa.”

Prvo bilo da će operacija Trijumf da počne od 16h (otuda i naslov ovog teksta) a posle,  dok u rukavicama nabadam slova tastature sve tražeći novije vesti saznajem da

„Mađarska će danas između 17 i 19 časova isporučiti Srbiji od jednog do dva miliona kubnih metara gasa, javila je mađarska novinska agencija MTI.“

Sve ovo normalno saznajem preko mog omiljenog objektivnog sajta b.92 vesti koji me je izvestio i o sledećem:

"Nama je potrebno da pokušamo da nađemo dva do tri miliona metara kubnih gasa i krenuli smo u novu spoljnopolitičku ofanzivu u traganju za novim količinama gasa", rekao je novinarima Tadić, pošto je dobrovoljno dao krv u Zavodu za transfuziju krvi.

Poveden navedenim detaljem poželeo sam da i ja dam krv, i to dobrovoljno, no ovde kod mene pozatvarali i ambulante (ne mogu ljudi da se skinu jer nema grejanja) pa nisam uspeo da ostvarim ovakav doprinos u veoma teškoj i složenoj situaciji. No, de ne bude da to iznosim tek onako, čim mi prođe slava, odo u Beograd da dam krv. Kako čujem u Beogradu nema nikakvih problema sa grejanjem, na radiu mi se vrti neki džingl za večerašnji koncert u Domu sindikata.