malo lakih nota u vruće dane ... 

Popularnu muziku, hronološki, obično klasifikuju po dekadnom ključu, pa tako iz minulog stoljeća imamo muziku pedesetih, še'setih, sedamdesetih, osamdesetih ... Sad neću da ulazim u to kako je ovakva klasifiksacija, kao i mnoge druge, u muzici i umjetnosti uopšte, gruba, klimava i neadekvatna, već me, recimo, interesuje da li to znači da sada prisustvujemo muzičkoj sceni desetih, a do nedavno su

 Živjeo u svoje vrijeme jedan jako loš i zao čovjek. Ono jes', živješe mnogo takvih u mnogim vremenima. Međutim ovaj naš jako loš i zao čovjek je bio nekako itekako poseban.
Taj jako loš, zao i nekako itekako poseban čovjek posjedovao je izuzetnu fizičku ljepotu, sjajno zdravlje i neizmjerno bogatstvo: Ali nije čak ni to "ono" što je ovog jako lošeg, zlog , izuzetno lijepog, neizmjerno bogatog čovjeka, odličnog zdravlja, činilo nekako itekako posebnim.

Interesni Kazki je dvojac-družina uličnih umjetnika iz Kijeva, koju čine  AEC i Waone.

Njihov umjetnički put vodi od klasičnog slikarstva, preko radova na enterijerima, te muvanja po kijevskoj uličnoj art sceni, gdje su i izgradili svoj jedinstven, bajkovit  i za modernu urbanu umjetnost pomalo atipičan izraz.

bez veze

dođe mi se vratim 

tamo su brda, lepši vazduh (ok obogaćen uranijumom, al se noću lepše spava)

znam, nisam normalna

možda sam u šoku i ne rasuđujem najbolje 

jes' bilo je grozno, 

sad je baš super grozno na severu - taman za jednu seriju  tekstova o tome kako, zašto i koliko je grozno.

(i kud sad da odem kad je najzad počelo nešto da se dešava) 

ok, nije normalno reći "najzad" kad je sranje. a sranje je. i tek će bude

i o čemu ja da pišem sad, u beogradu,  koji me je već smorio 

smorio

ovo je tekst koji sam jednom postavila i držala ga na zidiću ovoga blogića vrlo kratko, jerbo sam tada bila na kosovu pa sam se malo uplašila onoga što sam napisala - jer  ja pišem pod svojim imenom, za razliku od anfaka koji mi je skidanje bloga spočitao, evo pola godine kasnije.

dakle (ovo je stvarno... nije imaginacija - za one koje zanima da li se nešto pisalo na osnovu ličnog iskustva ili se tipiziralo i turalo u kliše)

Neke slike

(prve  impresije, one o kojima nisam pisala dok sam još verovala da sam tu po

Pa onda neka tišina...

Dina je sve znala i ćutala  Uopšte, te poslednje godine, kada sam ja imala deset i jedanaest - kod nas se u kući mnogo ćutalo, ali se i slavilo što samo naizgled neobično zvuči. Dina je čitala po prvi put u životu (tvrdi ona danas) ljubavne vikend romane. Sećam je se kako sedi s punđom, sećam se kožne crne – tamno braon do crnila fotelje, turskog stočića s duborezom i komadićima sedefa –  na njemu ona čudna, široka a plitka saksija, neko lišće, Dinina crvena šolja kafe. Vino.U trpezariji papagaj Cicko

Ovo je beleška koja je bila negde u dobinama moga kompa čekajući dalju razradu, ali pošto je Maksa postavio pitanje izbora nikova, t.j. zašto pojedine blogerke koriste za svoj nik imena svoje dece uz dodatak "mama", ajdmo malo o imenima...

Kad sam bila mala, imali smo drugove i drugarice...

I Drugove i Drugarice.

Persiranje je bilo nepotrebno, tačnije - nepoželjno. Svi su bili na ti, a ako se, pri tom, umetnulo ono „druže" ili „drugarice", onda te je neko il' mnogo poštovao, il' si bio gadno zaglibio. Stvorila sam, priznajem, uslovni refleks da se trgnem na „drugarice Mlekac". O'ma počinjem da virkam iza kog se ćoška krije batina...

Postojao je, doduše, manje formalan način, zaostatak reakcionarnog buržuaskog obraćanja, koji je kod žena, koristio samo prezime. Pa je, shodno njemu, Petrovićka bila žena nekog Petrovća, a Petrovićeva je bila ćerka. Mada se, to, u svakodnevnom govoru, uglavnom sve svodilo na prvu varijantu...

Od kako sam cula sta ste uradili da nam pomognete sedim i smisljam divan blog kojim bih vam svima zahvalila, ali, u ovom trenutku ne mogu da se setim ni jedne od tako lepo smisljenih recenica.

Malopre su nas, KONACNO prikljucili. Stoga, sad hitam da vas, pre svega, o tome obavestim i da vam jos jednom svima beskrajno zahvalim na pomoci.

Vise o svemu kad ukljucim masinu, operem decu i USISAM kucu!

Ljubimo vas sve i svi vam se od sveg srca zahvaljujemo.

Pozz,

Vasa Mlekac

Ako je tačna informacija koja je objavljena u elektronskim medijima „Takmičenje u ispijanju alkohola je održano u nedelju na lokalnoj manifestaciji u Blacu. Pobednik je utvrđen uz pomoć alkotesta, imao je čak 3,9 promila alkohola u krvi i kao nagradu je dobio 10.000 dinara," onda je stvarno djavo došao u Srbiju po svoje.

Koja budala je iz policije omogućila korišćenje nekog od instrumenata koji se koriste za utvrđivanje količine alkohola u krvi vozača. Sem što je napravljena teška povreda službene dužnosti iz čl. 157 st.1 t.9 „ ...

Velikom čoveku, velikom hrišćaninu.

Sa Svjatima upokoj Gospodi dušu upokojenog raba Tvoga Radovana i daruj mu život vječni

Prof. dr Radovan Bigović rođen je 17. januara 1956. godine u Nikšiću. Bogosloviju je završio u manastiru Krka. Diplomirao je na dva fakulteta u Beogradu: na Pravoslavnom bogoslovskom i Filozofskom (grupa za filosofiju).

Na prvom je doktorirao 1993. Na istom

Prvo i osnovno, tenis je super. „Beli sport" je jedan od retkih gde vam drugi ne kroji kapu, gde nema ofsajda, igranja rukom, pasivnog napada ili faula „zbog ulaska u putanju". Zato je, kao uostalom i golf, igra za bogataše „operisana" od sudija. Drugo, nemam nikakav poriv, ni motiv da motiv da "hejtujem" Đokoviće. Ko god stavi sve na kocku i dobije, taj zaslužuje poštovanje, barem zbog hrabrosti,

 ...Frizerima u Srbiji preti nova pošast u godini "vrhunca recesije". Reč je o frizuri  "a la Davis cup", koja je ove nedelje, postala stvar "ultimativnog trenda". Nevolja je u tome što ona podrazumeva manje posla i kreativnosti, dakako, i nižu cenu. Bez obzira na to da

Milan Nikolić

Prošle nedelje je jedna žena održala vatren govor podsećajući svoje "sestre", mlade Muslimanke, na svetost i važnost hidžaba, tradicionalne ženske religijske nošnje. Nastupi tog tipa, mislim na tonalitet, afektiranje, pa onda i na sadržaj izrečenog, obično se karakterišu kao predstava čiste ostrašćenosti, ali u tom glumljenom zanosu, ima mnogo grotesknog i karikaturalnog.

 ili Šta jedno mišljenje čini vrednim slušanja?

Milan Nikolić

Prvo izdanje emisije "Debata" na kanalu televizije B92 dobronamernom i zainteresovanom gledaocu moralo je doneti samo mučninu. I to ne trenutnu, prolaznu kao posle pokvarene konzerve, već jedno ozbiljno gađenje koje mora da odvede u zapitanost - šta sam