U moru afera poslednjih nedelja moralo je nešto da ustalasa i „kulturni" život Srbije. U Matici Srpskoj u Novom Sadu održan je naučni skup o delu Petra II Petrovića Njegoša, na kojem je prisutni naučnik episkop bački Irinej, kao što znate, okrenuo Njegoša u grobu rekavši u kontekstu rasprava o Zakonu protiv diskriminacije da bi i Njegoš bio optužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije i da bi, štaviše, možda završio kao „pustinjak haški".

Ideologija

Ono što je mene zaintrigiralo nije pitanje da li je episkop u pravu, nego komentari ovde na Blogu, koji pokazuju da je ideološki aspekt Njegoševog književnog dela bitniji od svega ostalog.

 

Umesto Eurosong-euforije, koju do te mere ne razumem (i ne pratim) da je zaista bolje da ćutim :), evo jednog zanimljivog intervjua iz današnjeg izdanja Tagesanzeigera – ako se ne varam, u pitanju su najčitanije švajcarske novine.

Brzopotezni prevod by JG, specijalno za blog, još specijalnije za blog u rasejanju, a najspecijalnije za sve one koje malo manje zanima Evrovizija ali ih zanima Evropa (sve sa neutralnom Švajcarskom u sred srede). :)

 

Od Radulovića bi mogao da se napravi Radler*

Odbornica Socijaldemokratske partije (SP) u švajcarskom Savetu kantona, Anita Fec (Fetz), želi da stranci budu bolje integrisani. Njima treba da se omogući da promene prezime, da bi poboljšali svoje šanse na tržištu rada.

Pre nešto više od mesec dana pisala sam na blogu o tome kako su crnogorske Vijesti „prenele" moj tekst iz Borbe, odnosno sa sajta Peščanika.

U međuvremenu se događalo sledeće: Željko Ivanović, direktor Vijesti, odgovorio je na moje pismo manirom starog lisca, a to znači da je ignorisao činjenice pokušavši istovremeno da mi podiđe hvaljenjem teksta i upućivanjem u običaje prenošenja tekstova sa drugih medija, žalopojkama o problemima prelamanja tekstova na internetu, naglašavanjem da su Vijesti koncepcijski nekako najbliže baš Peščaniku, ponudom da ipak Vijesti meni uplate honorar, pa da ja onda pokažem svoj humanizam i sama uplatim donaciju za film o Zoranu Đinđiću - ne može on to tako, kao po kazni, ipak je sa Đinđićem bio prijatelj, a Vijesti će svakako naći način da svojevoljno podrže taj projekat... Odgovorila sam najavom da ću poslati preporučeno pismo glavnom i odgovornom uredniku Vijesti Ljubiši Mitroviću, rekavši da očekujem da to pismo bude u Vijestima objavljeno kao moja reakcija. To sam potom i učinila, poslavši isto pismo Ljubiši Mitroviću i u vidu attachmenta uz mail.

Lično mi se od tada nisu obratili ni jedan ni drugi. Stigla je samo potvrda od pošte da je preporučeno pismo uručeno 15. maja 2009.

Juče u internet-pretraživač ubacim „Jelena Gall" i „Vijesti" i izađe mi ovo:

Dvadeset godina ovom zemljom vlada se stvaranjem paranoje, masovno poželjnih laži i kolektivnih halucinacija ─ tako je i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova iskorišćeno kao povod za nacionalnu homogenizaciju sličnu onoj kojoj smo prisustvovali devedesetih godina.

Pitaćete, pa dobro: šta u takvoj situaciji (treba da) radi odgovorna vlast?!
Odgovorna vlast prevashodno brine o budućnosti!

Što nam ljudi više okreću leđa, više rade na našem usavršavanju: napuštajući nas, oni nas spasavaju. E. Sioran

Priča o Emilu Siranu (1911 - 1995) - čiji bi formalni povod bio jubilej stogodišnjice njegovog rođenja koja se u čitavoj Evropi, posebno Francuskoj i Rumuniji, obeležava ove godine - istovremeno je i jedna od uzbudljivijih i dramatičnijih priča o našem vremenu. To je priča o rubnim područjima između književnosti, filozofije i nečeg što se, najšire shvaćeno, naziva humanističkim naukama. Na tematskoj ravni, pak, Sioranova priča prevashodno se bavi izučavanjem fenomena i problema zla u svetu - baš kao i rezistentnosti društva/pojedinca na isto.

Zlo kao pokretačka snaga istorije

U svom delu Emil Sioran ubedljivo prezire svaku nadu, veru ili optimizam, smatrajući ih vrhunskim izrazima čovekovih duhovnih i intelektualnih slabosti: Nadati se, znači demantovati budućnost ili Živeti, znači izgubiti tlo ispod nogu.

Jun je sedeo sa oblogom na glavi, drhteći u mokrom džemperu: "Ko je oborio pritisak?! Sto puta sam molio April da se ne ušunjava, u moj sektor, sa ovom odvratnom kišetinom, hoću da se to stavi u zaključke, ako već ta klinka..."

April je popareno poskočila i odgurnuvši Novembar, laktom, vrisnula ispod raščupane, lisnate kose :"Ko klinka!? Jesam ja kriva što ova babetina

Pravo da vam kažem, mene reč Dijaspora, prvo asocira na daljinske seksualne odnose mahovine ili možda paprati. Povremeno mi zvuči i kao kožna ili venerična bolest. A, kad joj se doda reč Matica, to dočara scene iz prvih filmova naučne fantastike. One u kojima se pojavljuju mravci i insekti uopšte, veliki ko kuća, koji se ljuljaju svojim kartonskim sastavom i prete da pognjave gomilu

Ja sa pticama grabljivicama, sem onim metaforičnim, ljudskim, mnogo kontakata nisam imala. Znam da su neophodne u prirodnom lancu. Znam i da su jako popularne u grbovima. Mada, dok lete su dostojanstvene i tako nedohvatljive, ali kad slete, pravo da vam kažem, onako...nakaradnija i agresivnija kokoš. Uz to imaju i one pogane, namrštene, okrugle oči, brzog, neprimetnog treptaja.

 

Biće da sam subjektivna. Jedine životinje kojih

Pobednica tendera je kuma. Misteriozna Kuma Novosacka koja je bočno, mejlovskim putem, na spisku svojih predloga poslala i pobednički. Isti nije ušao u uži izbor, nego je iz zasede sačekao da se ja izbečim od nespavanja i dočekavši svojih pet minuta pobedio, iskoristivši najavljenu subjektivnost u raspisanom tenderu. Uz prateće događaje...a oni su, od reči do reči, bili sledeće vrste:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Dragi blogeri, komentatori, moderatori i ostali atori, kao i svi uže i šire zainteresovan, čast i zadovoljstvo mi je da vas pozovem na BLOG-ŽURKU koja će uzeti maha u subotu, 25. decembra u 19 časova, u knjižari Vulkan u Sremskoj ulici.

  Taman sam završila izveštaj.  Samo da ga pošaljem. Dok otvaram prozor za pisanje nove priče. Al' samo da pre toga odgovorim na par mejlova. I protrčim kroz blog i fejsbuk. Usput da pogledam i mejlove u susednom internet sandučetu. A, i da štuknem kroz podnevne vesti...Kad ono mrak. Mrk. Mraknuo ekran. Samo pocrneo. Pored njega je uvela i stona lampa. U trenutku. Nestao i tektonski poremećaj iz susedne sobe koji, upravo raspušteni Mali Sin, bez blama naziva muzikom. Zagrcnula se i ućutala i mašina za veš.Struja? Nema struje?!

  Kada stigne opšte obožavano godišnje doba, od milja zvano leto, i svojim pregrejanim prstima stisne ubogog ljudskog stvora cedeći ga kao sunđer, zajedno sa njim dolazi i vreme kazne božije. Nije bitno kog boga i da li u njega verujete ili ne, jer su sigurno iz svih božijih manifesta i statuta izbrisane reči najveće kazne koju su bogovi smislili za čovekove nestašluke. »I krečićete bar svake druge godine!«, zapovedio je jedan od bogova izbacujući Adama i Evu iz  okrečenog raja. Adam je otišao da kupi jarca, a Eva je počela da pokriva stvari najlonima i lepi zaštitne trake po drveću. Tako se sve do dana današnjeg krečenjem muči i zlopati siroti Homo sapiens, pokušavajući da za sobom ostavi što manje nereda i što više živaca.

Piše: Vladimir Petrovic

Ove godine mnogobrojna «Haiku drustva» u Srbiji (a ima ih dosta, od Nisa do Vrsca, Odzaka i dalje) obelezavaju osamdesetogodisnjicu objavljivanja prvog srpskog prevoda japanskih haiku pesama. U pitanju su bili prevodi/prepevi «Pesama Starog Japana» koje je Milos Crnjanski objavio 1928. godine. Ta godina se na odredjeni nacin

Gledajući i slušajaući naše današnje političare, već dugo se pitam zašto su postali to što jesu?

To pitanje me naročito intezivno muči u predizbornim kampanjama.

Intenzitet moje muke srazmerno je proporcionalan broju bilborda, plaćenih termina na TV-u, predizbornih mitinga i konvencija, fotogtafija i izveštaja u štampi, različitih sučeljavanja i duela na svim televizijskim kanalima, a o dnevnicima, događajima dana, kažiprstima i vestima da i ne govorim.

Kad izbori prođu moje teško pitanje poprimi latentni oblik, učauri se negde u podsvesti, ćuti

 

Znam da Zakon sam po sebi nije dovoljan da se neke stvari promene, ali barem ne bi sve zavisilo od nečije dobre volje i od sreće da naletimo na dobre ljude koji su spremni da pomognu.

Preporučujem da pročitate ceo tekst.