Milja Marin, djevojačko Toroman je bila jugoslovenska partizanka, poznata po svom portretu „Kozarčanka“ koji je napravio Žorž Skrigin. Milja Toroman je bila bolničarka u 11. kozaračkoj brigadi. Fotografija Žorža Skrigina je nastala u Knežpolju 1943. godine.

Imala je samo 17 godina, ali u intervju iz 2007 rekla je da pamti trenutak kada je nastala legendarna fotografija.

`Bilo je

Gost autor: Tasadebeli

Не видимо се више... Али се чујемо и даље...

Полумрак Арене... Унутра 20 000 људи... Лево од мене отац и син... Отац са

штапом, рекао бих да има близу 70... Син има четрдесетак... Десно од мене

четворочлана породица... Мама и тата, син од десетак година и ћерка од 13-14, у

кожној јакни и са кожним наруквицама, која је све време на ногама и игра. Тата је

прати док мама седи загрливши малишана и цупкајући на седишту све време.

Доле у партеру неки момци и девојке у бајкерским јакнама са исписаним именима

својих бајк клубова из разних градова Србије... Поред њих опет неки фини и

неговани момци и девојке са бебастим лицима... Публика шаренолика, старости од

10 до 75 година из многих места у Србији, али и из Македоније, Босне,...

Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu? Ogledalo se namršti, stavi prst na izborano čelo i zamisli se. Posle dužeg vremena začu se njegov glas: U prošlosti sam imalo velikih problema iskreno odgovarajući na ovo pitanje... više puta je moje postojanje u jednom komadu dolazilo u pitanje! Ne želim da odgovorim! Uostalom, mnogi pisci i filosofi su se tokom Istorije bavili mnome, evo baš mi pade na pamet Ogledalo čudesnog, Pjera Mabija a on je samo jedan od mnogih.

1)

-Kako je bilo u školi danas?

-Odlično

-Šta ste radili?

-Svašta

-Koje ste predmete imali?

-Imali smo onaj gde učimo strane reči

-Nemački?

-Ne, onaj drugi

-Drugi? Koji drugi?

-Pa onaj drugi sa stranim rečima

-Ne znam koji

-Onaj gde učimo one strane reči....skupove, što imam zelenu svesku

-Matematiku?

-E to

letak 1995

1995

"Pocinje 

dverinjak

Ako je tačna vest da je promociju „Peščanika" pokušala da prekine mladost Srbije formalnog naziva „Dveri Srpske", onda vas sve moram obavestiti da tu ekipu svi mi plaćamo iz naših džepova. Naime, na njihovom sajtu lepo piše da su im dobrotvori (tj. donatori) za 2007 godinu:

Министарство културе Владе Републике Србије

Министарство за Косово и Метохију Владе Републике Србије

Министарство вера Владе Републике Србије

Општина Чачак

Општина Књажевац

Општина Вождовац, Београд

Општина Врање

Jedna sitna vest kaze daje u Subotici probadjen mrtav bivsi clan Otpora Branimir Nikolic.

Na kraju vesti stoji:

 Branimir Nikolić je tokom 90-tih bio poznat kao borac protiv Miloševićevog režima, prvo kao član Lige socijaldemokrata Vojvodine, a potom kao aktivista Otpora.

Posle 5. oktobra 2000. godine bavio

Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju (ili bolje rečeno pomoćnik ministra bez portfelja) Ljubomir Kljakić se danaske malko iščuđavao. Evo šta je rekao, daklen citiram:

"Za mene je neočekivan nizak procenat (19,01%) ispitanika koji su smatrali da Kosovo treba da se brani svim sredstvima uključući i vojno."

Kljakić se također zabrinuo jer je procenat onih koji su za to da Srbija ostane potpuno mirna (15.86%) ili da ne treba da preuzme ništa osim oštrog protesta i bez prekidanja odnosa sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova (32,73%) "dosta visok".

Šta se to desilo? Ministarstvo je naručilo istraživanje "Kosovo i strateške spoljno političke integracije", istraživanje je sprovedeno od 1. do 16. februara 2008. godine, rezultati su obrađeni i ministarstvo je palo u nesves'.

i prvo poglavlje Sage o Peri, Miki i Lazi

Videli smo da je u poslednjih pola veka svaki naftni šok bio je praćen recesijom. U pitanju nije koincidencija, povećane cene nafte utiču negativno utiču na ekonomski rast. Međutim, ovo još uvek ne mora da znači da ključni uzrok ekonomske krize (kojoj tepamo SEKA) leži u skupoj nafti. Zato ćemo da pokušamo da utvrdimo da li postoji veza između potrošnje energije i ekonomskog rasta, preciznije, videćemo da li je rekordni ekonomski rast koji je čovečanstvo  ostvarilo u poslednjih stotinjak godina pre svega rezultat eksploatacije fosilnih goriva, među kojima značajno mesto ima nafta. Ako je to zaista tako, onda ne treba da nas čudi što je naš ekonomski sistem toliko osetljiv na naftne šokove.

Srbija se kupa u prljavom novcu. Tim novcem smo se privatizovali. Tim novcem smo udahnuli život u tržište nekretnina. Tim novcem smo kupili impresivan vozni park, vidljiv recimo na ulicama Beograda. Ne radi se samo o kriminalcima i raznoraznim švercerima. Radi se i o raznim bizmismenima, a bogami i binismenima. A i o advokatima paušalcima.

Tim novcem smo se razvijali, investirali, pomagali političke partije, kupovali socijalni mir i arčili ga na razne načine. I malkice smo zažmurili. A i nije baš malkice, nego na oba oka.