Prošao je još jedan 1. april.

Dan šale(?).

A šala (kao i batina) ima dvije strane...onaj ko vrši radnju i onog nad kome se vrši.

A ironija nekad zna da bude baš surova.

Moja baka je rođena 1920. godine kao jedinica (od roditelja jedinaca, imala je predispozicije da postane razmažena) i detnjstvo i mladost je provela u Zemunu.

Pričala je kako je išla u školu, kako su ih druga deca zadevala "Rac, Rac – magarac", kako su "prečanska jela grozna", kako se često išlo "na igranke", kako je njihov radio Telefunken nadjačavao

U principu, ovo jeste sportski blog, ali...
Ovo nije blog o očajnom derbiju, slabom Partizanu i još goroj Zvezdi, mafiji, fudbalskom savezu...(jedino po čemu će se pamtiti ovaj derbi je golčina Raće Petrovića za koga "niko nije čuo" dok ga Antara nije pozvao u reprezentaciju, čime su zapušena lajava usta dežurnim selektorima i opštim stručnjacima za sve i svašta, osim za ono što rade, ako uopšte nešto rade).

Decacki san se konacno ostvario - prolece je, a ja zaista ne zivim u Beogradu. Samo sto tada nisam razmisljao o svim stvarima koje to zivljenje van Srbije nosi sa sobom. Dok ide "Lonely Day" od System of a Down pokusavam da vidim razlike u mom zivotu u odnosu na prethodna proleca...

Budim se u 7h ujutro, i uz vezbe proveravam mail - isto kao i u Srbiji. Tusiram se u kadi i silazim sa drugog sprata gde me ispred ulaza ceka skuter - isto. Od stana do posla petnaestak minuta motorom - isto. Na poslu isti dosadni klijenti sa uvek istim dosadnim zahtevima koji unistavaju i najsitniju

Inspirisano poslednjim tekstom Vesne Knežević Ćosić

          Mlada devojka je pokušavala da zaspi na klupi u Velikom parku. Noć je bila hladna.Vedra.Njena sudbina, na žalost,  nije bila takva.Kako se osećala?O čemu je razmišljala.Da li joj je bilo hladnije ispod tankog džempera ili u mladom devojačkom srcu željnom ljubavi?Koliko je zavidela nama koji smo se preko puta, u zgradi, iza toplih prozora svađali sa svojim najbližima oko gluposti?Zbog trivijalnih gluposti skoro da ne vidimo prave tragedije oko nas.

          Za nju sam saznao kada

-'De si neradniče , pitam ga , kao uozbiljen, dok obojica otkopčavamo šliceve.

Agencija Tanyug prenosi:

" Obamin izaslanik Bajden posetio je tokom ova tri dana Sarajevo, Beograd i Prištinu. Tokom prvog dana, u letnjikovcu na Palama, govorilo se o potrebi očuvanja tekovina prošlodecenijske borbe Srba za svoj vekovni životni prostor. Ispečen je vo na ražnju. Tokom drugog dana, u Beogradu, gledan je propagandni film o NATO paktu i puštani su golubovi mira. Dogovorene su nove povlastice za srpske proizvode od pruća koje SAD sve više uvoze. Trećeg dana su u Prištini predstavnici mnogoljudne populacije srpskih starosedelaca objašnjavali

Ova "softcore" fotomontaža urađena je još avgusta 2004. Na korist potrebi za šegom i parodijom, potrebi za narodnim pošalicama, dosetkama, veselim umotvorinama, doskočicama, šaljivim zagonetkama, podbadanjima, dvosmislicama.., ali, na žalost, ne baš i na korist Srbije, još uvek je poprilično aktuelna.

Sećate se ovog čoveka? "Pa, sad je bio tu... i .. - najedanput ga nema!" - govorili su ljudi koji su tada bili zaduženi

Planeta Zemlja se davi, u toploj supi otrova. Pored globalnog zagrevanja, katastrofične posledice ostavlja i zagađenje otpadom, hemijskim izlučevinama... Priča je, uglavnom, već skoro svima poznata. Tlo, vazduh, voda - sve se postepeno truje. Čak i okeani, koji zbog svojih džinovskih razmera deluju nepovredivo, pokazuju nam svoje rane, otkrivajući stanje na koralnim grebenima, vrste koje nestaju...

Ovaj delić planete, koji je virtuelno definisan granicama Srbije, deo na kome obitavamo mi, danas je gotovo na svakom koraku zatrpan smećem, plastičnim kesama, delovima

Nebrojeno puta smo čuli kako su „mladi budućnost društva". Ipak, u praksi, često se ostaje samo na toj frazi.

Kakva je zaista pozicija mladih u novije vreme? Oni su, baš zato što su mladi, najosetljiviji deo naše zajednice. Mlade je stoga najviše pogodila višegodišnja kriza društva, obeležena svakojakim sukobima, ratnom atmosferom, opštim padom moralnih normi, ekonomskim propadanjem... Obuzeto „sudbonosnim pitanjima", društvo nije imalo ni dovoljno snage, ni dovoljno sluha da se pozabavi mladima. Porodični ambijent je sve vreme opterećen pitanjima golog

Fundamentalno pitanje. Koliko je sexa dovoljno da bi jedna veza ili brak funkcionisao kako treba? Ima li mere, da li treba da ima mere, postoji li šablon? Ono što se primećuje kod svake duge veze i braka je da uglavnom količina sexa opada eksponencijalno, opet tematika je takva da ne može da se generalizuje zato pišem uopšteno u najvećem broju slučajeva.

Onih par puta dnevno spadne na par puta nedeljno, a onda par puta nedeljno spadne na par puta mesečno. Naravno

Vijest dana, a zasigurno ce to biti sljedecih nekoliko dana, je pobjeda Srpske  Napredne Stranke na beogradskoj opstini Vozdovac. Na izborima se dobija i gubi ,bas kao u zivotu. Ako nije tako,   nesto je  trulo u drzavi Danskoj tj u demokratskom sistemu. Ako se ne mijennja standard zivota niti vlast   od demokratije je ostala samo fasada.  Prodaja  visoke politike na lokalnim izborima ima svoju cijenu.  Daklem poraz Demokrata nije poraz demokratije koliko god to nekome ne pasalo. Cak ni manjina koja je odlucila izaci na izbore ne umanjuje nista. Ljudi  izrazavaju svoj stav

Ja mislim da bi, u svetlu najnovijeg sukoba izmedju druge i pete Srbije, za sveukupno stanje drustva trebalo optuziti narodnu pevacicu i nekadasnju prvu zvezdu bivse nam zemlje, a bogami i sire, Fahretu Jahic Zivojinovic, poznatiju kao Lepa Brena.

Mislim, ta njena pesma “Mile voli disko”,  toliko omiljena medju ex bracom bila je, slozicete se, prvi signal turbo folka. Muzike koja je, kako neki zakljucuju, bila prava paravojna formacija rezimu Slobodana Milosevica.

Ovog puta iz cisto prakticnih razloga zanemaricemo ulogu Bijelog dugmeta u nasilnom sirenju

" Slobo Sadame"- bila je jedna od krilatica demonstracija opozicije protiv tadasnjeg srpskog / jugoslovenskog predsednika. Danas vise nema ni Sadama ni Slobodana.

Demonstracije opozicije koja trazi  smjenu nesposobne  vlasti koja je negdje usput tokom vladavine izgubila kompas sastavni je dio demokratije, pogotovo ove tranzicijske.

 Ako bi covjek smisljao najgoru  kletvu demokratiji zasigurno bi glasila :da bog da nikad ne izasli iz tranzicije.    Druga koja mi pada na pamet je- da bog da ti  Velimir  Ilic  bio alternativa i to po drugi put.

Na