.... o svemu osim o principma i časti....

Dragi svi, ovo nije post o uzrocima smrti male Natalije Tešić i borbi njene porodice kojoj i ovom prilikom izjavljujem saučešće. Niti je bilo kakva podršaka ili odbrana onima koji su načinili propuste. O izjavama zvaničnika oko ovog slučaja, o nalazima komisija i drugom, o lekarskim komorama i njihovoj „viziji" imate mnogo toga kod  naše Krugoline.

Ovo je post o licemerju DS i G17+ zvaničnika. O „organizacionoj odgovornosti" koju

Ovo je post kojim Ms Milić izražava podršku Povorci ponosa, ali i načelno naravno, i svim aktivistima, grupama i pojedinicma, javnim i anonimnim, GRAĐANIMA koji se zalažu za NEDISKRIMINACIJU, za jednakost ne samo pred zakonom već i u društvu. Ms Milić u njemu iznosi neka svoja razmišljanja, postavlja pitanja i daje par predloga.

 Potpuno mi je nebitno ko je organizator, ko nije, ko se povukao, ko ne. I jedno i drugo je sasvim legitimno. Svaki pokret je užasno široka i amorfna stvar bez ikavih „unutrašnjih obaveza ili pravila“ šta i kako. Pokret dakle, ne koalicija. Svaka rasprava u našoj javnosti povodom održavanja Povorke ponosa koja kao argument protiv ima razmišljanje tipa „ma ni oni nisu saglasni“ je bespredmetna. Kao da su u pitanju roboti a ne ljudi i organizacije sa razlicitim ciljevima, strategijama i taktikama.

Ima Mika Antić onu divnu pesmu o nevinoj i čistoj strasti dečaka koji se zaljubi pa izmeša rotkve i romboide, note i pramide, leptire i gradove i sportove i ručne radove, i tropsko bilje i stare Grke i proste ne zna šta će od muke !?

Koliko god voleo Plavi čuperak, nažalost, lepota konfuzije o kojoj je Mika pisao, sa odrastanjem , pretvara se u užasni košmar i haos, jer u toj konfuziji nema nikakve naznake smisla.

Svakodnevno, ogromnu, ali ogromu energiju utrošim na to da se izražavam politički korektno da ne povredim ovu ili onu manjinu, marginalizovanu grupu, da ne povredim koje ljudsko pravo, da vodim računa o rodno senzibilnom izražavanju...to je ponekad zaista represivno.

Danas sam dobio informaciju da će u nedelju, 2. novembra u 19 časova, u Kulturnom centru „Rex" biti premijera dokumentarnog filma „Vrela krv", koji se bavi pitanjem zbog čega su ekstremne desničarske organizacije ojačale u Srbiji nakon promene vlasti 2000. godine. U dokumentarnom filmu „Vrela krv" prate se događaji čiji su učesnici pripadnici „Nacionalnog stroja", „Obraza" i „Pokreta 1389". Pored njihovih lidera, u filmu govore i sveštenik Žarko Gavrilović, reditelj Goran Marković, književnik Filip David, psiholog Žarko Korać i drugi.

Nakon filma organizuje se razgovor koji vodi Antonela Riha, a učesnici su: Miloš Teodorović (novinar), Milan St. Protić (istoričar), Simon Simonović (Evropa nema alternativu), Mladen Obradović (Obraz) i Miša Vacić (1389).

Mene je ova informacija dovela do ludila, ceo dan sam nervozan i boli me glava. A zašto?

Istraživanje koje je sproveo kanadski profesor Anthony Bogaert sa Univerziteta Brock u Ontariju, pokazuje da muškarci koji u porodici imaju stariju braću imaju veću šansu da budu homoseksualci (a tu šansu svakako ne treba propustiti). To je efekat za koji naučnici kažu da nije posledica socijalnih faktora, već da jedini značajan činilac predstavljaju biološka dešavanja u materici majke i pitanje koliko je puta rodila muško dete.

Profesor Bogaert je istraživanje sproveo na 944 homoseksualca i heteroseksualca, uključujući i nekoliko njih koji su odgojeni sa usvojenom decom ili polubraćom, ili su i sami bili usvojeni. Istraživanje je pokazalo da je veza između odrastanja sa starijom braćom i homoseksualne orijentacije viđena jedino u slučaju kada su muškarci biološka braća, pri čemu je ova veza uočena i kod biološke braće koja nisu odrasla zajedno.

Pretpostavlja se da žensko telo fetus muškog deteta prepoznaje kao „strano", te se javlja sve jača imunološka reakcija na uzastopne fetuse muške dece, što utiče da dete bude homoseksualac.

 

Na Dan zaljubljenih, odlučili smo da širimo ljubav i to prema onima koji nas ne vole, da ne kažemo, mrze. Držeći se hrišćanske filozofije širenja ljubavi, okretanja drugog obraza i postulatom ko tebe kamenom, ti njega hlebom, odlučili smo da one koji nas ne vole počastimo specijalnim Queeria hlebom od integralnog brašna. Ali, kao što znate SEKA (Svetska ekonomska kriza) je uzela maha, tako da ne možemo priuštiti da svima damo po parče hleba, zato smo prinuđeni da organizujemo glasanje za NajHomofoba 2008. godine. Pobednik ili pobednica kao glavnu nagradu dobiće parče specijalnog Queeria hleba od integralnog brašna, koji će lično, svojim rukama, umesiti aktivisti i aktivistkinje "Queeria centra", po tajnom, strogo čuvanom receptu.

Za parče Queeria hleba od integralnog brašna, takmiče se:

Seo je na hoklicu pored stočića na kome je bio telefon i upaljena sveća. Ona je bila jedini izvor svetlosti u sobi. Struju su mu isključili pre neki dan, a ni grejanje nije imao. Sedeo u jakni u polumračnoj sobi sa spuštenim roletnama iz koje je izvadio mali tefter i stavio pored telefona. U njemu su bili upisani brojevi telefona prijatelja, rodbine i poznanika, od kojih su neki bili prežvrljani. Od kad se ono desilo mnogi su mu okrenuli leđa i nisu više želeli da čuju za njega. Skrhan i tužan sedeo je i skupljao hrabrost da podigne slušalicu. Tefter je držao otvoren na slovu s. Ruka mu je krenula ka slušalici, ali je zgrabio sveću i otišao u mračnu kuhinju. Preturao je dok nije našao flašu rakije. Natočio je jednu čašicu i popio je na eks. Vratio se do telefona, seo na hoklicu i sada ohrabren i zagrejan rakijom podigao slušalicu. Pogledao je broj u tefteru i polako okretao brojeve na brojčaniku. Kako je okretao brojeve trema je bila sve veća. U glavi je smišljao šta će da kaže. Okrenuo je poslednji broj. Dobio je vezu i čuo da zvoni.

Srpski glumac Boris Tadić, poznat po svojoj ulozi Neverovatnog Hulka, primio je danas u Bohumu, u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, Štajger - nagradu za poštenje, otvorenost, ljudskost i toleranciju.

Ta nagrada se dodeljuje ličnostima iz Nemačke i inostranstva koje svojim radom iskazuju upravo navedene osobine, koje dosledno i potešno idu svojim putime, koje angažuju i daju sve od sebe.

Pored Tadića, nagradu će primiti još neke ličnosti iz sveta šou biznisa kao što su američki pozorišni reditelj Bob Vilson, nemački glumac Armin Miler-Štal, bitanski glumac Kristofer Li, kao i supruga predsednika Nemačke Eva Luize Keler i jordanska princeza Haja.

Trenutno u bioskopima širom Srbije možete pogledati najnoviji film Borisa Tadića:

NEVEROVATNI HULK - POČETAK
Žanr: akcija, naučna fantastika
Premisa: Stvorili smo čudovište
Glavne uloge: Boris Tadić, Vuk Jeremić, Srđan Šaper, Nebojša Krstić
Scenario: Predrag M. Azdejković
Režija: Ed Wood

 

Zapisnik sa vanrednog sastanka Žena u crnom održanog u Beogradu 20. marta 2010. godine.

Prisutne: sve aktivistkinje Žena u crnom

Dnevni red:
1. Svedočenje generala Džona Šehana o krivici gejeva za genocid u Srebrenici
2. Razno

Koordinatorka Žena u crnom, Staša Zajović, je otvorila ovaj sastanak i obavestila prisutne aktivistkinje o svedočenju penzionisanog američkog generala i bivšeg komandanta NATO-a, Džona Šehana, koji je izjavio da je jedan od faktora zbog kojeg holandski bataljon nije uspeo da spreči genocid u Srebrenici jeste činjenica da je u njegovim redovima bilo gej vojnika. Staša je iznela mišljenje da je ova informacija veoma važna i da Žene u crnom moraju da je uzmu u razmatranje.

Prisutne aktivistkinje su bile prilično skandalizovane i otvorena je rasprava.

 

ne, ovo nije blog o tome ko je prvi zapoceo

- danas nam je marko crtao konjove.

 

„Ne želim da budem odgovoran ako neko neće da se vakciniše": 
Tomica Milosavljević

..............................

Ako je u početku bila reč, onda su jazz i sex isprepleteni od samoga početka. Mada neki tvrde da su reč jazz prvi počeli da upotrebljavaju sportski novinari (teško je zamisliti Dobroslava Gajića kako opisuje neki potez sa ‘kakav džez!') postoje svedočenja da je ona nešto ranije bila u upotrebi u bordelima Njuorleansa gde je opisivala drugu vrstu sporta. Zanimljivo da se u to vreme umesto reči kupleraj češće upotrebljavao eufemizam ''sporting house''.

sportske strane prve pominju reč

Politički, da popunjavam neki upitnik, ja bih verovatno pustio ruku da napiše „socijal demokrata". A da mi ruka otkaže poslušnost ne bi me iznenadilo da na papiru vidim „anarho-sindikalista".

Očigledno je da nisam jedini koji se osuo anarhijom po celom telu i da su mi povod za blog Bilijeva „Beška na Kvadrat", PPP, Draft.dodgerovi glasovi i Vesnini poletarci.

Razlozi idu dalje:

Ko pomisli da bi Srbija pod anarhijom procvetala bi verovatno brzo zaključio da je u krivu kad bi se osvrnuo na svo uvelo cveće posađeno poslednjih mnogo decenija, ali bi se i sa odobravanjem iznenadio povodom onoga što Harward Business Review, institucija od renomea, u trenutku kreativnosti kaže o menadžment ekipama koje vode velike firme (a te ekipe su obično pametnije on onih što vode razne države).

- pukovnik, lider, terorista, državnik, vešti političar, revolucionar: sve to ili ništa od toga? Uvek ekscentričan i potpuno nepredvidiv, ipak, sve poželjniji gost zapadnih prestonica -

Моамер ел Гадафи, данас свечано прославља јубилеј "Велике револуције првог септембра".