O "organizacionoj odgovornosti" , arbitrarnosti, licemerju

u pravu ste.

ne znam da li je bas profitiranje ili los krajsis menadzment i prilika da se u tom haosu malo pol protivnik a ovamo kao partner u vlasti oslabi a "svoj" najblizi zastiti

ali sam skoro sigurna da ni posle ovog slucaja necemo sistemski nauciti lekciju i nesto stndardizovati ili bilje opisati u opisu nadleznosti ili zakonu

da, to sam podrazumevala pod interesima

mene brine to sto sve sto oni urade, ma kako diletantski bilo, kod nas- gradjan-biraca-potrosaca-korisnika usluga ya koje smo unapred platili.... ostalih prolazi

negde i mi ili onda gresimo ili ucestvujemo

da nema radikala sa i bez bedza, DS i G17 bi ih od blata pravili jer su kod dela nas oni jedini skoro razlog sto ove trpimo en large , na predsednickim i tako to

gledam ga sad na poligrafu, solidno je nervozan

ds od grola i ljube davidovica naovamo, tu uvek ima kontinuitet, a ovamo ja mogu da pricam samo od perioda kad sam gradonacelnik

sta si bio pre toga

ds

ko je bio na vlasti u bgd

ds

znam da bogdanovic nije

kako znas, podeli to sa nama

ko onda jeste

how to bild the one, to mene zanima

eu nije sjajna, nista nije bezgresno, ali je mnogo bolja i stabilnija, pa sto se mene tice, gde god moze, eu mustra i pravila

ali samo tako da se eu mnoog vise angazuje od saa i kandidature do clanstva takodje da nam pomogne

ovo sto mi sada vidimoi jeste da mi nikad ni kopenhagenske kriterijume nismo ispunili, a kamo li odmakli dalje

ako je tako vodi ih kuci

sto se kriterijuma oko javnog imtersea i angazmana tice, meni su vrlo, pa odbojni ako ne i sumnjivi

"Ovde su problem institucije."

naravno. glavni.

no, proces stvaranja institucija zavisi od mogucnosti artikulacije zajednickih interesa

i ljudi su problem

ja resenje vidim samo u ulasku EU, uz spoznaju svih propusta i mana i u istoj i propusta u vezi nas, u srbiju kao preduslova da srbija udje u EU

da se jos vise angazuje da nam pomogne da se resimo kvazinistiucija, partitokatije, vlasnistva stranka nad mandatima.....

bojim se da je skupljanje podataka o nastradalima tokom NATO agresije, ali i u oruzanim sukobima na Kosovu pre agresije, predmet velike manipulacije od strane drzave.

ja sam vise puta rekal, treba naravno kriviti NATO, ali mislim da za mnoge smrti NATO nije jedini krivac.

ko je sve kriv i odgovoran za smrt momaka kod bolnice dragisa misovic

pitanje vam je tendeciozno, da pogledate neke gore odgovore videli bi

bojim se da s vama ema mnogo smisla ulaziti u ozbiljniju raspravu tipa koliko su kadrovi vojnih sudova zaista demontirani a kolio samo poslovi i pozicije promenjeni, ali koliko jos haraju i koliko opstruiraju eshumacije ponovne koje su nalozene, koliko uticu na izjave i nalaze sudskih vestaka da ih preinacavju, koliko zavadjuju rodsitelje poginulih, etc, etc.....

vase jalove insinuacije ni na koji nacin ama bas, ako ni serije slicnih od mnogih drugih po kojekakvim samoproglasenim aptriotskim medijima, takodje nikad ama bas nicim nisu doprineli da se sazna puna istina o tim tragedijama

zasto?

vidi dole txt vladimira todorica iz poliitke, meni se svideo

i on prica o necemu sto ja pokusavam da ovde potaknem kao temu,

nije linija podele tako ostra mi -oi korumpirana vrhuska, na zalost ne, podela je mnogo amorfnija, sivlja, mnogo nas ucestvuje jer o je jedini odgovor zasto je npr korupcija ovolika i zasto nam sistem ovako dugo u stvari trune

hvala ti puno, zaista prija.

da citaju, da. eto i lazanjski, koji je posto glasnogovornik mod mora posebne kolumne o meni, malo li je

koja je moja agenda po vama?

ja vidim vezu i napisala sam kako je vidim.

na srecu dosta kometatora je, takodje, vidi. u stvari na nasu veliku nesrecu!

izmedju mene i djilasa postoji velika razlika, on je veliki funkcioner ja blogerka

pogledaj ovaj tekst, meni s ejako svideo

deo kad kaze ili si deo korupcije isli si direktno zrtva, i stvarno ispada tako

СПАВАЧИ

Када би то било могуће, сигурно би занимљиво било колико је десетина, па можда и стотина, килограма папира провучено кроз секаче од главног одбора Демократске странке у суботу до данас, a до чега је довела констатација председника Тадића да се корупција налази у свим порама друштва, али опет некако са акцентом на локалну самоуправу, чему је допринело и касније надовезивање Ивице Дачића да се планира велика акција хапшења разних председника општина. Занимљиво је било колико се људи препознало у овој најављеној акцији па је, опет по речима Дачића, дошло до епидемије несанице јер због тога што је „погрешно интерпретиран, стотине људи не спава мирно”. Шарл де Гол је једном изјавио да „пошто политичар никад не верује у оно што каже и сам ће се изненадити када му поверују”. Нити су погрешно пренесене Дачићеве речи, нити би сви ти људи у некој пристојнијој држави могли спавати мирно. Могућност нормализовања стања у Србији за „стотине људи” представља као што видимо ноћну мору.

Међутим, требало би бити потпуно искрен – поменути „неспавачи” не представљају баш неки отуђени део народа, попут неких окупатора који имају потпуно друге навике и систем вредности од грађана којим управљају. Они, нажалост, више представљају узорак популације који има неку шачицу или две власти и понаша се на исти начин како би се понашао већи преостали део популације када би имао такву могућност. Овакав културни образац створио се тако што је свима јасно да су државне институције, урушене у деведесетим, током транзиције ушле у приватизацију где је свима постало јасно да је све на продају. Тужно је што је председник Тадић у праву када каже да је цело друштво у канџама корупције, али ако иза тога не буде следио адекватан одговор (а не мислим на неки нови „случај Кнежевић”) онда је то једнако званичном признању немоћи.

Је л’ се сећа неко Горана Милошевића? Он је био радник „Путева Србије” који је указао на „друмску мафију” и који је као награду добио отказ док би опет негде другде добио захвалност целе земље и вероватно унапређење. Када сви виде такав пример онда је сасвим нормално да се размишља да је систем већи од њих самих и да не могу да га промене. Зато су свесни да на крају могу бити или његов део или његова жртва. Многи људи који, рецимо, раде да би омогућили егзистенцију својим породицама, сматрају да је онда неодговорно бити поштен и принципијелан јер би своја начела плаћали судбинама ближњих. Уосталом, можемо лако претпоставити да је после добијеног отказа Горан Милошевић сам себи пребацивао где је баш он нашао да исправља криве Дрине и да изиграва хероја. Ко би га могао кривити ако после свега жали што је указао на пљачку свих нас.

Да ли се неко сећа још aфере „Индекс” и шта је ово друштво урадило поводом ње? Какву смо поруку послали младима коју ће водити ову државу за десет година. Сви ти исти подмићени професори који заслужују најгори могући презир због продаје испита и диплома, дан-данас неометано предају право студентима и у Београду и у Крагујевцу учећи их (не)примени закона. И да иронија буде већа, такви људи сада стоје опет на бранику заштите аутономије универзитета коју замишљају као академску слободу да деру своје студенте кадгод им се то прохте. Онда стварно не смемо бити изненађени било чиме што нам се свакодневно дешава, а дешавају се заиста страшне ствари.

Овде је правна држава и даље једна врста експеримента који траје и свако онај који жели да осигура нека своја права не може потпуно да се ослони на званичан механизам па се зато ослања на коверту или кутију вискија. А с друге стране имамо оне који седе на неком мањем или већем пиједесталу, било да је то у министарству, општини, болници, судству, факултету или у кућици на обичној наплатној рампи и схватају свој посао као својих пет минута где „зимницу” треба напунити што више јер ће сутрадан и они морати некога да подмазују ковертом за себе или неког свог ближњег. Да ли би већина људи из ових разлога чинила исто као они који сада не спавају мирно из некаквог наопаког схватања одговорности према рецимо својој породици? Уколико је одговор потврдан, у нормалном систему вредности Србија би се делила на две групе – оне који не могу да спавају због муке и бриге како да преживе и на оне који се боје казне за своја недела.

Ех, али онда долази до проналаска чудотворног лека који умирује савест свима, а то је потпуна промена система вредности – поштење постаје мана, превара постаје добар посао, а највећи грех је покушај борбе против система. Таквог „хероја” ће припадници његове професије означити као несолидарног и нелојалног јер не прихвата правило да се „сви морамо држати заједно” због кога још дуго нећемо имати нормално судство и здравство. Корупција се на тај начин раширила по целој структури друштва чинећи све нас, чак и оне које примају мито, заробљеницима зачараног круга.

Говоре о борби против корупције треба забранити, само дела се могу рачунати. У супротном, лаку ноћ свима.

уредник „Српске правне ревије”

Владимир Тодорић
[објављено: 04/06/2009]
stampanje posalji prijatelju