Znam, znam, očekujete izveštaj sa sastanka u Ministarstvu zdravlja, ali pre toga, moram prvo da vam kažem za Druga Lepog. Prosto moram! On je Utisak Krugolinine nedelje!

Elem, ima tome već par dana kako, kao komandant ove ničim izazvane parade, vrbujem po blogu privatnim porukama ko bi se građanskoj inicijativi mogao priključiti u većoj

Dobri ljudi iz agecije LUNA/TBWA koji nam dodeliše prizanje snimaju petominutni film o istorijatu i ciljevima cele akcije koji će se emitovati na svečanoj dodeli priznanja u ponedeljak, a za film su hteli da uslikaju i neko porodilište. Odlučismo se za najbliži komšiluk - Pančevo. Pribavismo neophodnu saglasnost iz ministarstva zdravlja, pa se Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo s njima u kola i ogrebasmo za vožnju!

Porodilište u Pančevu je renovirano i ono što

U vestima od 26. decembra 2008. godine Opština Žitorađa s ponosom i devet slovnih i pravopisnih grešaka objavljuje donošenje Odluke o jednokratnoj novčanoj pomoći od 20.000,00 dinara novorođenoj deci. Uslovi za dobijanje pomoći su:

- da je dete prvorođeno
- da majka ima prebivalište na teritoriji opštine Žitorađa
- da majka neposredno brine o detetu
- da je dete kršteno u crkvi (bez obzira u kojoj i koje je vere)

Dakle, ako

Početkom juna, GI "Majka Hrabrost" i kompanija "Renault-Nissan" posetili su porodilište u Vrbasu, kako bismo im isporučili donaciju u posetljini i spavaćicama. Kao što, pretpostavljam, većina vas koji redovno pratite ovaj blog zna, kompanija "Renault-Nissan" jeste prva društveno odgovorna kompanija koja je podržala našu inicijativu ne samo davanjem na korišćenje automobila "Renault Twingo", već i opredeljenjem da na redovnoj bazi, nekoliko puta godišnje, konkretnom donacijom posteljine i spavaćica pomogne porodilišta kojima je takva vrsta pomoći neophodna.

Na poslednjem sastanku s načelnicima, koji je u martu ove godine održan na Institutu "Batut", pozvala sam one koji imaju potrebu za novom posteljinom da nam se jave. Ubrzo zatim, kontaktirala nas je Slavica Otović, PR menadžer Opšte bolnice Vrbas, odazivajući se na taj apel u ime načelnika dr Miše Srdanovića i glavne sestre Milice Matović. Kompanija "Renault-Nissan" je odmah naručila tražene količine posteljine i spavaćica, i čim je njihova izrada bila gotova, Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo se u našeg ljubljenog Twinga, a gospođa Dejana Komadina iz Renoa sede za volan Renault Kangoo-a natrpanog darovima, te se uputismo u Vrbas...

Prošle nedelje, obišle smo tri porodilišta: GAK pri KBC Srbija, i dva vanbolnička porodilišta - u Lazarevcu i u Rumi.

Dok su nam na ulazu u Front pretprošle nedelje hteli vaditi bris, na ulazu u Višegradsku umal' mi ne izvadiše krv ("A što ste vi tako bledi?"). Dok su nas u Frontu ufalčovali u mantile, kape i kaljače, u Višegradskoj smo na tu standardnu opremu dobile i - hirurške maske.

Pre podne smo četiri sata proveli u regionalnom ministarstvu zdravlja Toskane. Imali smo sastanke sa (italijanska dijasporo, pomagaj!):

- Aldo Ancona (responsabile cooperazione sanitaria in Serbia)
- Valerio Del Ministro (responsabile del settore assistenza sanitaria della Regione Toscana)
- Michela Sodde (responsabile del settore materno infantile della Regione Toscana)
- Giuseppina Antico (gia responsabile del settore)

Upoznali smo se sa sistemom funkcionisanja kompletnog italijanskog zdravstvenog sistema, a posebno sa regionalnim sistemom ograničenim na Toskanu.

Nešto sam ovih dana evocirala uspomene, pa se prisetih kako smo pre skoro godinu dana Zorka i ja bile u poseti jednom porodilištu, kojom prilikom sam doživela da nam gosn. glavnokomandujući pomenute ustanove uskrati uvid u porođajne protokole. U stvari, nismo mi ni tražile uvid u protokole, niti smo tim poslom došle, ali iz nekog samo njemu poznatog razloga pomenuti gosn. glavnokomandujući je načelnici porodilišta pred nama dao strogo uputstvo: "Sve možete da im date, ali protokole nikako."

I bi frtutma oko terapije zračenjem na Institutu za onkologiju Vojvodine (IOV) u Sremskoj Kamenici negde u julu.

Prvo novine objaviše vrlo mračnu sliku o stanju stvari, pozivajući se na izveštaj IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju).

Potom bi saopštenje za javnost Ministarstva zdravlja, kojim se tvrdilo da je izveštaj IAEA laički, tj. pogrešno interpretiran.

Beše tu povrh

Ne pamtim kad sam bila u većem bedaku nego ovih dana. Možda onog proleća kad je na ulicama Beograda osvanuo grafit "Srbija me ubija". Tačno se ovih dana osećam kako me opet ubija. Vidim, nisam jedina. U razgovoru s ljudima, u blogovima blogera, u komentarima komentatora na vesti, svuda provejava jedno te isto: očaj.

Četiri dana ima otkada je u javnost izašla činjenica da je jedan ministar ove vlade Očistio Srbiju na veoma kreativan način. Dva dana ima otkada je emitovan Insajder o sličnom čišćenju Kolubare. A danas se opet vraćamo na Čišćenje Srbije, ovaj put na teniskom terenu.

I?

I ništa.

Nikom ništa.

Tokom 2010. godine u dva navrata (maj i oktobar) stizale su na razne adrese nadležnih službi anonimne prijave u kojima su se iznosile krajnje teške optužbe na račun finansijskog poslovanja Osnovne škole "Mladost" iz Novog Beograda.

            Na prvu (majsku) prijavu je gradska prosvetna inspekcija odreagovala izlaskom na teren i proveravanjem svakojake dokumentacije - izuzev finansijske. Za taj deo, kažu, nisu nadležni, a kako je prijava poslata i MUP-u i budžetskoj inspekciji, valjda će oni već reagovati. (To se nije desilo.)

            Druga prijava (oktobarska) je prošla slično. Gradonačelnik je kopiju prosledio prosvetnoj inspekciji, prosvetna inspekcija je istu prosledila budžetskoj inspekciji, a budžetska inspekcija na to odgovorila da nema ni osnova, ni vremena, ni inspektora da se time bavi.

            Pošto siroma' budžetska inspekcija nema ni osnova ni vremena ni inspektora, a istraživačko novinarstvo je u povoju i usredsređeno na veeeeeliku korupciju u javnim preduzećima, dok opozicija radije štrajkuje glađu nego da 'vata vlast u nedozvoljenim radnjama, nema druge nego da se tvrdnjama iz anonimnih prijava protiv maleckih javnih ustanova bave malecki građani čiji malecki džep to direktno pogađa, da ne kažem: zaludne babe.

what's what in America

Ovde, u Majami Bicu, dani se redjaju znatno brze nego sto mi se to desavalo u rodnom Nisu. Dozivljaj jeste

Odavno sam se naucio da ne odbijam ponudjen posao. Nije to nikakav filozofski zanos. Nuzda i muka me naterale. Zacas se stvari preokrenu i nema prihoda. Onda zalis sto si propustio tamo negde da zaradis koju paru. Jos pocetkom mog zitija u Americi moj prvi posao je bio postavljanje tendi. Merdevine, burgija, gedore, vezivanje cvorova, 35c u hladu te iste tende,... Dosta sam naucio o tome. A najvise da cenim rad.

Onda su naisli finiji, izbacivacki poslovi. Odlazim oko 10 uvece

Ovo je jedan od dozivljaja iz moje BNP (Burna Nepristojna Proslost). Vreme radnje je pocetak dvehiljaditih, dok je sukob na kosovu imao svoju ratnu dimenziju. To je ono vreme kada smo sa paznjom pratili dnevnik iz kojekakvih razloga.

U to vreme ja verovao da sam najsilniji dasa, kao onaj pevac iz crtanog filma. Osnovna delatnost mi je bila ugostiteljski posao. Bio sam, prosto receno,

'Ajde da za trenutak, ali samo za trenutak, izostavimo politiku iz nasih zivota. Da se pravimo da politika ne postoji sledecih, recimo deset minuta. Da nema one male stranke sa onim sto drema i nisani na jedno oko, da nema one druge stranke sa onim sto sedi na spomeniku ubijenog genija i kao golub sere po njemu, da nema crveno crnih, crveno crvenih, da nema ni kanu stranke. Zamislimo da nema ni "nase" pescane stranke

Ono sto mi se, kod rodjenog borca, dopalo je reakcija na njegovo prvo povracanje kod duge serije hack cucnja. Video sam ga da je poceo da povraca, ali je nastavio kao sto mu je bilo zacrtano. Bilo ga je sramota, ali se je i malo zabrinuo. Cutao je ceo trening i tek na rastanku, nakon kratkog ali ubitacnog treninga, me je pitao:

"Milane, pitam teoretski... Ako povratim dok vezbam jel nezdravo? Jel se desava?"

"Ne brini, povracaces 3 - 4 puta mesecno. You can puke but you still gota keep going!"