The implication of this cryptic phrase is that after the elections in Serbia, people will be able to make decisions and everything will get back to business as usual. So we sat through the "campaign" and through election day and night, and patiently awaited the great Results which would shape the future.

Ove godine nisam bio na moru (niti cu ici).

Odakle meni, rodjenom u sred kontinenta, na 500 metara od pokusaja reke, poriv za kafom na ovakvoj terasi?

Da ili ne?

Necu pisati neki poseban uvod. Mislim da je svima jasno o cemu se radi. Drugarica me je danas podsetila na ovu dilemu. Dakle - kada se nadjete u situaciji da ste u konfliktu sa (_________)- (dopisite sami) - kako reagujete? Iskezite zube i isterate stvar do kraja ili se okrenete na drugu stranu i odete svojim putem?

Dakle drugari, pitanje je: pametniji popusta?

Da ili ne?

Члан 2.

                        Потребна средства за финансирање резултата који је утврђен у члану 1. овог закона и садржи буџетски дефицит (28.443.869.100 динара), издатке за набавку финансијске имовине (21.552.834.000 динара) и издатке по основу отплате главнице дуга (42.764.473.000 динара), износе 92.761.176.100 динара и

nije mi cudno sto je aca vlahovic rekao to sto je rekao. to je sasvim u skladu sa onim sto je i do sad pricao. 

s druge strane profesionalni populista na prvu loptu prica slicno ali ....

gde su razlike u stavovima? 

pa ukratko - vlahovic kaze - posle privatizacije propala su preduzeca koja su bila losa sama po sebi, koja nisu imala sansu da prezive ni na koji nacin (osim uz subvencije). dinkic s druge strane iako polazi od iste tacke (neka preduzeca  su imala problema i ranije) glavnog krivca vidi u "losim vlasnicima koji nisu bili sposobni da vode kompanije".

sa

najbolji a dobar nije

pred praznik rada o radnoj snazi ili o stezanju kaisa i tako to....

dakle skapirali smo: raditi vise, trositi manje i to je lek za „krizu".
(kriza o kojoj pisem inace nije ova svetska ekonomska. ona je samo ubrzala i eskalirala nase probleme - krizu koju smo sami stvorili pogresnim izborima pogresnih ekonomskih modela birajuci kosovo, evropu, nato, rusiju...).

napisao sam vec da je jedna od stvari koju je potrebno "stvoriti" radna snaga koja je jeftinija, mobilnija i edukovanija.

  ... vec o tome sta je nama ciniti.

Nemir je u čovjeku. Glasovi. Događaji. Boje. Dolaze pojave i prolaze kroz čovjeka u velikom gibanju, bruje zbivanja kao zvonjava. Čovjek je uznemiren trajno. I postoji duboko negdje u nama slika, zakopana, potopljena, kao ikona srebrom okovana, u zdencu. Ta slika tiha je kao svitanje na moru kada je sve sivo i kada se ne čuje ništa nego gdjegdje klokotanje vode. To je vrijeme šutnje, kada se čovjek

Kažu da su oglasi dragoceno svedočanstvo vremena, a sudeći po ovom oglasu za prodaju glasa na izborima - zaista jesu.

Dakle, svi znamo da su trojica funkcionera (ko li smisli takvu nesrećnu formulaciju njihovih poslova?) Crvene zvezde plus jedan činovnik FSS privedeni davanja izjava radi pa im je u istrazi spektakularno brzo pritvor produžen posle uzimanja izjava sa 48 na 720 sati...

Pojma nemam da li je baš sve tako (ne bih se kladio da znam šta znači priveden a šta uhapšen i šta je davanje iskaza a šta izjave i koja je razlika između pritvora i istražnog zatvora) ali je to otprilike skup više informacija na temu početka obračuna sa nasiljem na stadionima.

Prvi opasan znak da

Malo vremena provodim u hotelskoj sobi, ali, kao i uvek kada sam van matice, obavezno ’vrtim kanale’ i pokušavam da gledam televiziju, bar malo.

Uostalom, i kada sam u Beogradu desi mi se da se izigram daljinskim upravljačem i, poražen, odustanem. Ili negde stanem.

Ovde na šest ili sedam kanala idu događaji sa Olimpijskih igara, a od 62 kanala u hotelskoj ponudi, čak dva su satelitski i nisu na kineskom jeziku, HBO i CNN.

Nema B92.

Nema ni jednog od dva kanala državne televizije. Srpske. Medijski javni servis azijske Kine solidno je zastupljen.

(Ovaj tekst je već objavljen kod Angie01 gde je imao preko 200 komentara. Sad ga stavljam, nepromenjenog, u moj Blog profil.)

Davnih šezdesetih godina moja starija sestra počela je da mi pominje pevača čiji se neobičan glas čuo sa našeg radio aparata marke KOSMAJ. Arsen Dedić - mladi pevač koji je pevušio ili skoro pričao. Glas koji je moj otac posprdno nazivao „onaj što kobojagi peva". Zavoleo sam taj glas, te note i stihove. U početku samo zbog poverenja u sestrin ukus, a

Pecanje je jedna od vrhunskih ljudskih aktivnosti. Nikad i nigde mi nije tako kristalno jasno koliko malo su se ljudi menjali tokom civilizacije o kojoj imamo pisane tragove kao pri i na pecanju. Pri čemu ne naudite nimalo drugom ljudskom biću, a ne morate čak ni ribi. Nepromenljivo zlo u ljudima je lako dokazivo, sa dobrim uvek ide malo teže.

Koliko smo slobode osvojili, koliko pravde i koliko humanosti uneli u nas, u naše odnose tokom