Sve je realno, ne irealno niti virtuelno, realno je, kao da se hoda ulicama tog grada.

Jedna od veoma čestih ljudskih čežnji je da se istovremeno bude svugde po planeti, posebno u gradovima koji je diče posebnošću a gde je mnogima otežan pristup iz raznih, uglavnom lukrativnih razloga  pa se iznalaze različiti načini ne bi li se do željenih predela i urbaniteta doprlo. Uobičajeno je da se namernici (oni što ih čežnja razapinje a prilike ih sputavaju da se na put otisnu) laćaju geografske karte predela ili plana grada iz bedekera za turise, tu nalaze odgovor, neki put i zadovoljenje svojih htenja. Drugi pak, koji mogu da učine situaciju prihvatljivu sebi i svojim putešestvenim izazovima i namerama pripremajući se za poduhvat, pre otiskivanja na poletanje proučavaju iz mapa okruženje gde će se naći po sletanju kako bi navikli svoju ljubopitljivost na budući doživljaj ali u meri da im se ne pokvari iznenađenje bez koga putovanje gubi draž. U oba slučaja, i jedni i drugi, mada sa veoma različitim i sasvim udaljenim porivima,  čine dakle isto, hvataju se geografske karte, plana grada i bedekera.

Sve ima svoj Prvi put, bilo o čemu da se radi a ovde se govori o beleženju Arhitekture..

Beleženje Arhitekture u rudimentarnom, sažetom obliku, bez pisaljke već putem zašiljenog komada tvrdog kamena, započeo je Praotac po useljenju u svoje prvo pokriveno stanište. U pećinu. Nije tada još stigao do bilo koje azbuke, zato je bio skučen i veoma ograničen, sa minimalnim mogućnostima, u načinu ostavljanja pisanog traga o tadanjim arhitekturalnim događajima. Ipak tragova zapisa je bilo, bilo je crtanja ritualnih scena po zidu pećine što se smatra kao autentični prvi zapis o postojanju, o začetku civilizacije a ovde se sa obzirom na temu može reći da su zapisi i o arhitekturi.

Preduzimljivost je za svaku pohvalu a kada se tome doda i razbuktala mašta lokalnih preduzetnika koja prevazilazi i nadvlađuje čak i logiku koja se uobičajeno u onim staromodnim vremenima i stereotipnom načinu urbanog mišljenja troši,  tada će Beograd (pa dobro, i na vodi ako treba) da niče i bude u progresu ... bez obzira na ono što Beograđani očima svojim vide a to što usput misle i primedbuju samo je dokaz da nisu dorasli novim tendencijama ili im je mašta sasvim zatajila ... a ako je sa njima tako priroda se ne da zavesti takovim novotarijama ... onda dune laka košava i dođe razvedravanje ... plavetnilo opet natkrije grad kao posle svake nevolje ...  

23. aprila 2024, u zgradi Tehničkog fakulteta u Beogradu održana je javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu. Akademija Inženjerskih Nauka Srbije (AINS), Akademija Arhitekture Srbije (AAS) i Udruženje Arhitekata Srbije (UAS) su u saradnji sa podkastom Sfera kao medijskom platformom za dijalog o arhitekturi, održali stručnu javnu raspravu o kompleksu Beogradskog Sajma i zgrade Generalštaba.

Đorđe bi sasvim sigurno uzeo učešće u diskusiji, kao jedan od vođa panela, i zbog toga porodica smatra da je potrebno da ova rasprava bude što vidljivija, između ostalog

 

 

 

 

 

 

 

 

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/ 

 

 

 

 

 

 

 

 

London 

That no shoes or boots with spikes or sprigs be allowed  

je bilo jedanesto pravilo, od dvanaest, malo čudno ali ko zna kakve su sve invencije viđene od tadašnjih boksera u nastojanju da dotuku protivnika . Nova pravila je sastavio sportski vizionar John Graham Chambers 1865 godine u cilju boljeg organizovanja boks mečeva, a koja bi takođe omogućila fer borbe, prijatnu nedeljnu zabavu i klađenje džentlmenima koji su do tada gledali iscrpljujuće borbe golorukih boksera.

Pod patronatom devetog Marquess of Queensberry-a, godine  1867 (deveti je po Biritanici, a na drugim mestima jedva osmi), ova pravila su predstavljena u Londonu i zamenila su London Prize Ring Rules koja se pominju još od 1743. Markiz je voleo sport i u nedostatku sparing partnera propustio bi sopstvenog sina kroz šake.  Neki kažu da je bio i mekane duše pa je Oscar Wilde-a radije poslao u zatvor na dve godine nego da ga prevaspitava na ulici kao svoje potomke.

Prema odredbama arbitražnog tribunala za Brčko distrikt (BD) BiH je kondominijum (suvlasništvo) entiteta. Nefunkcionalnost BD proističe iz obaveze da dobar deo odluka mora biti donešen faktičkom saglasnošću predstavnika tri naroda. Primećujući koliko je bitan etnički element supervizor je u uveo pravilnik po kome predstavnici sva tri naroda, iz različitih stranaka, moraju biti zastupljeni u parlamentu distrikta, rotirajući čelne pozicije.

Slično je i u drugim organima vlasti, sudstvu, policiji, tužilaštvu.

Film (S)kidanje u kojem briljira Nikola Rakočević od večeras je u bioskopima. Nešto kao Sve za ljubav, samo u potpuno drugoj estetici od one pinkovske koju nam plasiraju svakodnevno. Priče koje viđamo oko nas predstavljene na zabavan način u kojem na momente za glavne junake navijamo kao za super heroje. 

Ono što je posebno simpatično je to što je film iznela potpuno nova ekipa glumaca. Muzika je isto za pohvalu

Preporuka od mene! Baš me zanima i vaše mišljenje, pa pišite ako je neko gledao film :)

„Znam da je polovina novca za reklamu koje sam potrošio - bačena. Nažalost, ne znam koja je to polovina!"

Ovo je poznata replika Johna Wanamakera o reklami u tradicionalnim medijima. Prošlo je skoro 100 godina a profit internet reklame je stvorio pritisak za bolje ciljanje prilikom oglašavanja i u klasičnim medijima . Povezano sa tematikom zainteresovala me je knjiga Setha Godina - Permission Marketing. U njoj autor posvećuje pažnju ciljanoj reklami i tzv. dozvoljenom

Pisanje reklame za web je potpuno drugačije nego pisanje za offline medije. Međutim nešto imaju zajedničko: cilj (iako ne uvek primarni) je prodaja.

Nedavno sam na sopstvenoj koži osetio, kako može loše napisana offline reklama da košta ne samo klijenta vremena i novca, nego i prodavca. Prilikom izbora gradjevinskog zemljišta sam u jednom štampanom mediju našao oglas, koji je ispunjavao moje zahteve. Lepa okolina, pristupačno, dostupne komunalije na zemljištu i pristojna cena.  

Dogovorio sam susret sa predstavnikom agenicje i došao da pogledam

Nekoliko korisnih citata.

Neal Stephenson - Cryptonomicon
web: www.cryptonomicon.com
izvor citata: sifra.soup.io

Преносим текст Бојане Маљевић: 

"Strah je bio jedina strast mog života." (Hobs)

PRETNJA OPEROM

     U ovom moru užasa, kojem smo izloženi svakoga dana, setila sam se jednog simpatičnog momenta koji se dogodio u emisiji "Utisak Nedelje", pre mnogo godina. Jedan od gostiju Olje Bećković bio je i Željko Mitrović, vlasnik TV Pink. Tema su, svakako, bili mediji. U nekom trenutku diskutovalo se o programu i estetici TV Pink, pa

Сјутра је празник. Своју свјетлост меку

Кандило баца и собу ми зâри.
Сâм сам. Из кута бије сахат стари,
И глухи часи неосјетно теку.

Напољу студен. Пећ пуцка и грије.
Ја лежим. Руке под главом, па ћутим,
И слушам како

Krenuli Mali Vuk i Maričin Brat u šumu da uhapse zlu vešticu Gasolinu koja je živela u kući od čokolade...

(Čekajte! Otkud veštici kuća od čokolade?)

Kako bilo... Idu oni tako poljima, šumama i vodom, kad na jednoj ledini ugledaše Dragog Zeku kako đubri baštu sa šargarepama.

- Drž'te lopova! - povika Maričin Brat i dade se u trk.

Mali Vuk pomisli u sebi „koja budala“, jer su svi znali da je Dragi Zeka samo jedan običan zemljoradnik. Ipak, potrča i on za ovim prvim jer se iz lova bez divljači nije dobro vraćati. I nastade tako jurnjava po šumi...