Sajt je totalno nekomercijalan, bogat tekstovima iz umetnosti, arhitekture, nauke, napravljen s ljubavlju, što i nije čudo jer su ga kreirali,

Juce sam pustila njegov CD, nisam ni znala da je umro... baš sam se rastužila.

JJ Cale-a slušam dugo dugo. Puštala sam ga deci i prijateljima koji ga nisu slušali... Slušala ga s onima koji ga baš baš vole...

U Srbiji politički obojenih e-peticija gotovo i nema, ali zato e-peticijaši zahtevaju skejt-park u Odžacima i Kraljevu, pivski festival u Babušnici, normalan vikend u Sremskoj Mitrovici, uvođenje slovenske mitologije u srpske škole, da Batajnica bude opština, a "Dubioza kolektiv" dođe na Apatisnke ribarske večeri, da se skine zabrana prodaje alkohola posle 22 h, a bojkotuju turske serije, nošenja krzna, smanji cena autobuskih karata za Beočin i pokretanje Srpski svemirski program radi osvajanja univerzuma.

    I tako. Ništa bi od one slike i ja se ne ponostime time, čak se i nekako rimuje i šubi di du. U svakom slucaju, dok ne savatam nekog (a verujte mi, kujem planove po kvadratnom metru udaljenosti od mene, praktika razbija) da mi donese da instaliram sve te džidža bidže, pošto ja jelte, koristim ovaj komp uglavnom za surf, mjuzu i pisanje (znate kakve mišiće imam, juuu, dižem a la 50 cent tegiće na svakom prstiću, svako jutro), a u photo shopu sam se zezala kada sam imala vremena. Hm vreme, šta je to? A to beše na nekoj drugoj planeti pre nego što sam ušla

Godinu dana na blogu!

Još jedan EX TEATAR FEST.

Još luđi, još angažovaniji, još jeftiniji, još alternativniji.

Vazduh u Pačevu još onako zagađen. Manje ili više; manje- više, isto.

Još jedan juni na malom-velikom Festivalu. U onom gradu gde lokal patriote kažu: Beograd? To je mesto pored Pančeva...

Zahvaljujući pančevačkoj

Sinoć je, svečanom ceremonijom u JDP-u, završen prvi NIS Petrol Web Fest.. Posle 2 meseca, koliko je festival trajao, proglašeni su i pobednici u nekoliko kategorija. Značaj festivala je ogroman jer je napokon  i Beograd (Srbija) dobio dobar festival, koji će na pravi način promovisati srpski internet i projekte na njemu.

 Iako su mnogi skeptični kada se radi o kvalitetnom sadržaju na srpskom Webu, mislim da se tu situacija iz dana

U nedeljniku Singidunum Weekly koji najavljuje dešavanja u Beogradu objavio sam moju prvu filmsku kritiku:) Sebe ne smatram za nekog filmofila, a još manje kritičara, tako da izbor filma nije bio baš jednostavan. U poslednje vreme nisam imao priliku da odgledam film (pogotovo ne neki da je ostavio dobar utisak na mene), pa sam se odlučio za nešto stariji film. Kritika ili pohvala bez lektorisanja i uredničkih intervencija je dole, a svima preporučujem da pogledaju ovaj film jer mi je priča interesantna. Oni koji su gledali film mogli bi da napišu njihov komentar o istom.

Kao što je američki glumac svoje poznato prezime (Kopola) zamenio za Kejdž (Nicolas Cage), tako je i naš Neško uzeo to umetničko prezime. Samo to im je zajedničko... Na Neška sam naleto tako što sam gledao košarkašku utakmicu naše UNI reprezentacije. Na poluvremenu, muzički izbor ljudi sa RTS-a bio je nešto iz njihove produkcije (PGP RTS). Reč je o Nešku Kejdžu (kako samo dobro zvuči to umetničko ime).

Počela je numera sa EVERYBODY DANCE NOW (dobro poznatim semplom C & C Music Factory), da bi se nastavilo nekim zvukom koji ne znam ni kako da okarakterišem (jel

Najbolja britanska serija svih vremena, Only Fools and Horses (kod nas prevođena kao Mućke), završavala se pesmom God bless Hooky Street :

No income tax,
No V.A.T.,
No money back,
No guarantee.
.....

Doduše nije bilo advokata u njoj.. Možda zato što advokati plaćaju VAT (porez na dodatu vrednost - PDV)? A možda i ne plaćaju... U Srbiji ne, to sad svi znamo. Advokati u Srbiji počeli su trodnevnu obustavu

Naš predsednik kaže da niko ne gradi koliko i mi... Da li zato što su se ostali već izgradili? Ili je glavna razlika u tome kako se gradi? Evo kako to izgleda u jednoj beogradskoj ulici kada majstori donesu harmoniku dok renoviraju ulicu... Žurka može da počne!

Moje veliko, nepotrebno iskustvo

Bio je jun kada smo jedan moj prijatelj i ja otišli biciklovima na Andrevlje. Penjali smo se kroz šumu, a spuštali asfaltom. Uživao sam u povratku. Kada otpustite kočnice na biciklu odjednom poletite niz strminu, nečujno i lako, a vetar struji oko vas i miluje vas po licu. To je božanstven trenutak u kome za momenat dobijete osećaj slobode koji vam ispunjava grudi.

Baš u jednom takvom trenutku sam pao. Možda sam suviše brzo ušao u krivinu, suviše kasno počeo da kočim, možda sam za trenutak zažmurio i prepustio se onom divnom bestežinskom stanju kada naglo poletite dole, niz asfalt. Ne sećam se, možda se desilo sve to zajedno. Ono čega se sećam je da već sledećeg trenutka pokušavam da povratim dah. Oslanjam se na ruke i hoću da se odignem.

I kao da je bilo nekad i kao da je bilo tu kada su rođeni moji roditelji, istog dana, iste godine, 20. februara. Pošto sam im čestitao rodjendan 20 februara 1992 godine uputio sam se ka Sebastijanu, tada još uvijek živom banjalučkom klubu. Prohladno februarsko veče bilo je rezervisano za Ekatarinu veliku.

Sala je, trivijalno zaključujem, bila premala za sve koji su to veče htjeli da zajedno sa Milanom i Megi prokrstare menjajući dan za noć, naznajući da idu

Drugar mi je prije nekoliko mjeseci poslao nevjerovatan link ka vizuelnoj mapi avio saobraćaja iznad sjevernoameričkog kontinenta.

Svaki avion iza sebe ostavlja toplotni trag, a sve gledamo sa razdaljine na pola puta do mjeseca. Nevjerovatno je kolika je to gužva na nebu, jasno se vide djelovi dana tipa svitanje kao i prava eksplozija kada krenu avioni sa zapadne i istočne obale. Oko 20 000 aviona u jednom trenutku leti nebom iznad Amerike...nevjerovatan prizor ...i dođe ti