Betmen: Mračni vitez (rež. Kristofer Nolan, 2008) nije nastavak serijala o superheroju-šišmišu  -  iako ga tako najavljuju na svim zvaničnim prezentacijama - već predstavlja prelom ili, preciznije rečeno, raskid u odnosu na kontinuitet manje ili više uspešno uspostavljan prethodnim izdanjima. (Zaokret je najavljen filmom Betmen počinje (2005), ali nije konsekventno sproveden i semantički ostaje unutar koordinata postaviljenih prethodnim nastavcima). Kontinuitet je, dakle, nominalnog karaktera - zadržano je ime serijala, imena glavnih likova i ime lokacije - nepostojeći Gotam Siti, ali su svi ti označitelji duboko sadržinski izmenjeni.

Dok je ranije atmosfera u gradu bila izrazito mračna, kao u Gradu tame (1998), formirajući gotski štimung i ističući njegovu dislociranost iz stvarne Amerike u nejasno prostor-vreme sa elementima 50-ih godina, danas je Gotam Siti jedan od velikih gradova u SAD, neprecizirano koji, gde se nalazi, koliko stanovnika ima i sl (ponajviše referira na Njujork, ako je verovati američkom slengu). Iako ga formalno nema na mapi, on je, u stvari, metonimijski koncentrat urabnih područja, gde nivo kriminala asocira na Čikago tokom„najslavnijih" dana, a bande nisu privremeni eksces ili paralelna vlast u podzemlju, već mafija drži u šakama najviše predstavnike vlasti. Gotam Siti je objektivno nepostojeći grad , ali je kao takav model koji dobro opisuje funkcionisanje svakog megalopolisa, odnosno on funkcioniše, hegelijanski govoreći, kao „apstraktna singularnost" (grad-arhetip) koja se realizuje u „konkretnoj partikularnosti" (svi veći gradovi).

 

 sedmominutnim nastupom na

eurosongu 1994 majkl fletli i trupa

riverdance preko noći

 

su postali planetarne zvezde.

pomalo rigidan, strog irski step osavremenjen, opušten,
zarazno ritmičan zapalio je publiku širom planete.

Grad je odvajkada biće sazdano od bezbroj reči i zavisno od njihovog mesta u rečenici događali su se i prepoznavali gradski ambijenti sa različitim značenjima. Umnoženo značenje je iskazivano na različite, često sasvim suprotne ili čak sukobljene načine, ali je i pored toga grad unutar svojih zidina bio stabilan oslonac građanima jer, u to vreme, nisu naglo menjana gramatička pravila, ambijent i način komuniciranja. Višeznačnost gradskog bića je bila stabilan model, odlikovala se definisanim načinom govora i pazilo se na izgovorene reči, poštovao se vrednosni kod. I onda su se menjala pravila, ali u ritmu koji su građani mogli da prate i budu dovoljno spremni na prihvatanje novih ili starih ali ponovo uvedenih, unekoliko izmenjenih, pravila.

Ovih dana hodam Kopaonikom po stazama Nacioanlnog parka i vidim neverovatnu količinu posečenog drveća svugde okolo, stotine primeraka uglavnom zimzelenog soja mada ima i drugih vrsta, onih listopadnih. Oboreno drveće je značajnog obima, impresivne visine a po ogoljenim godovima gde je testera prošla može se zaključiti da je zdravstveno stanje stabala bilo u veoma dobrom stanju. Kažu očevidci ove necivilizovane i drske akcije koja degradira ili čak poništava sve državne priče o navodnom očuvanju životne sredine da to traje nekoliko proteklih meseci a nastavlja se nesmanjenim obimom.

Pisao sam kojekuda o tome nekoliko puta ali moram još jednom, tek da se ne zaboravi.

Na ivici Trga Republike, usred Beograda, između ulica Despota Stefana, Braće Jugovića i Makedonske zatekla se čudna skupina zgrada nastalih u raznim vremenima i tih nekoliko zdanja čine neveliki gradski blok kao zgusnuto, nelepo do uvredljivosti ostrvo u gradskom moru. Uočljiv je, nezaobilazan, pokazuje svoju tužnu golotinju, onu građevinsku, arhitektonsku, prodire u okolinu gušeći je ali je vidljiva i ona nagost iznutra, primitivna, osiona, nekulturna ali istovremeno i tužna, obavijena nemirom zbog nebrige onih koji bi trebalo da bdiju a možda i nije nebriga već nemoć pred silama koje nadiru u grad i osvajaju ga neumoljivo. Urbani arte fact u sred grada jasno i nedvosmisleno pokazuje gde je Beogradski kulturni model stigao, kojim jezikom grad sada govori i šta će mu se desiti ako se ovakav govor u gradu nastavi i neko mu ne stane na put i zapuši usta koja izovarajući svoju mantru kojom zagađuje i unazađuje Beograd.

 Izvinite, neoprezno sam izbrisao blog sa svim komentarima ... evo ga opet za čitanje ... Posebno mi je žao sjajnih komentara i još jedno izvinjenje komentatorima !

 

Narodna Skupština diskutuje o zakonu za legalizaciji nelegalno izgrađenih zgrada, ponovo, a činila je to nekoliko puta u ne tako dalekom vremenu. Predhodni zakoni koje je donela nisu ni za crtu pomerili volju nelegalnih graditelja da legalizuju svoje delo graditeljsko pa je i ovog puta kruterijum za legalizovanje spušten, liči kao da ga i nema a izgleda da će država njima da plati pristup legalizaciji i da ih još dodatno stimuliše za učinjenu nepodopštinu, setiće se već kako.

Pre  pet  godina  i  neki  mesec  više otvorio sam svoj  sajt  „djordjebobic.com“  i  objavio prvi  tekst,  pa  evo  ga  sada  ovde, da se podsetim  o  čemu  to  beše ...

Beograd je svet ...

 Neverovatna je neosetljivost vlasti na primedbe koje su upućene od strane arhitekata, Društva arhitekata Bograda, Udruženja arhitekata Srbije, ljudi iz kulturne sfere i svih onih koji su  građani Beograda i osetili su potrebu da učestvuju u proceduri izmena Generalnog urbanističkog plana Beograda i svojim iskazima pokažu neslaganje sa megalomanskim projektom koji preti da ugrozi ne samo lik grada već i uvede u praksu model planiranja bez učešća javnosti, stručne i laičke i svakako sasvim netransparentan. 

 

 

Sa Mirkom Kovačem napravila sam nedavno intervju u Rovinju, za NIN., koji ga je objavio pre dve nedelje. Nisam mislila da ga postiram ovde, na blogu, ali sada, kada ga već gosn Krle pominje, mislim da ima smisla, kao podrška diskusiji.U nekim sitnim detaljima tekst se razlikuje od onog objavljenog u NIN-u, ali pretpostavljam da to neće biti problem, a i ako jeste, ja imam samo ovu

Kada sam prvi put videla Golden gejt u San Francisku, do pola je bio pod maglom, duvao je vetar i bilo je hladno iako je bio avgust mesec. U SF sam došla iz Njujorka, s malom torbom u kojoj su bile letnje stvari. "Najgora zima u mom zivotu je bilo jedno leto u San francisku", napisao je, otprilike tako, Mark Tven, a ja shvatila tog leta i zasto, pa sam na rivi, kod brodica koji vode do Alkatraza kupila

Iznenadilo me je kada sam video da se glavni gradski arhitekta oglasio na blogu B92, a na temu raseljavanja Roma u Ovču. Očekivao sam argumente, a ne paušalne ocene i populizam, ali ga nažalost nije bilo pa sad hoču da pokažem da ja nisam rasista ali da imam par pitanja na koje bi želeo odgovor. Prvo nije mi jasno kako su sada oni koji postavljaju pitanje oko naseljavanja Roma u Ovču postali rasisti, a šta su onda građani Novog Beograda, Zemuna i drugih mesta koji su izlazili na ulice kako bi sprečili naseljavanje Roma?

U tim trenucima, gradske vlasti su preko toga prešle

Gledao sam stanove, tražim nešto u rasponu od 5,2 miliona dinara do 6,3 miliona. Uzeo bih kredit. Ipak, video sam novi auto na sniženju - 870.000 dinara, pa razmišljam da ipak kupim auto od svoje ušteđevine, a da i dalje živim kao podstanar i plaćam kiriju od 20.400 dinara.

Zašto tako čudno izgleda kada pričamo u dinarima? Da li uopšte znate nekoga ko priča o dinarima? Ja ne znam. Kvadrat stana