briga me za vasa pomirenja i vase deklaracije. ja se s vama nisam mirio a ko jeste neka mu je alal. sam je birao stranu. briga me. a vi sto ste izgmilelli ispod kamenja gde sam ja verovao da se krijete dok ste vi samo cekali svoje, obavestavam vas: idemo do kraja. do poslednjeg. vise se nikada necu sjebati i stati na pola. ko je s vama - sam je birao stranu.

Ovih dana se navršava 130 godina od rođenja velikog srpskog pesnika Vladislava Petkovića Disa, ali i 100 godina od nastanka pesme "Naši dani", toliko aktuelne i danas. U čast tog jubileja, ja sam se bavio jednim malim istraživanjem, ali na žalost bezuspešno. Primetio sam da se pesma "Naši dani" često objavljuje u skraćenom obliku. Da li se radi o slučajnosti, ne znam, meni liči na komunističku cenzuru. Evo cele pesme, boldovani su oni delovi kojih nema u skraćenoj verziji.Očekujem vaš sud o tome, ali i da kačite vama drage Disove pesme i manje poznate stvari o velikom pesniku. 

1934-2010

Čvrsta kao stena
meka kao sena

Pre podne smo četiri sata proveli u regionalnom ministarstvu zdravlja Toskane. Imali smo sastanke sa (italijanska dijasporo, pomagaj!):

- Aldo Ancona (responsabile cooperazione sanitaria in Serbia)
- Valerio Del Ministro (responsabile del settore assistenza sanitaria della Regione Toscana)
- Michela Sodde (responsabile del settore materno infantile della Regione Toscana)
- Giuseppina Antico (gia responsabile del settore)

Upoznali smo se sa sistemom funkcionisanja kompletnog italijanskog zdravstvenog sistema, a posebno sa regionalnim sistemom ograničenim na Toskanu.

Danas ću malo pričati o J. Ona ne zna, i to nije naročito bitno za ovu priču, ali ako se po njoj bude snimao film delićemo sve fifty-fifty. Prepoznale smo se kad nam je bilo po 3 godine svakoj. Ona je od mene starija tačno 22 dana, i to je često isticala tokom godina. Ne znam zašto joj je to bilo važno kad je bila mnogo veća od mene, ali podjednaki je broj puta pominjala i to da sam ja tukla celokupnu ekipu sastavljenu od nje i njenog mlađeg brata perjanim jastucima, i to sa jednom rukom vezanom iza leđa (ovo možda i nije istina, ali je dobro kao ilustracija).

Kao devojčice

Autor: Rodoljub Šabić

U subotu je kod Terazijske česme pod nazivom „Skockajte budžet", trebalo da bude održan jedan zanimljiv „heppening". Nevladine organizacije Pro Koncept i BIRN Srbija želele su da zainteresovanim građanima daju mogućnost da ubacivanjem odgovarajućih listića u 25 kutija koje su predstavljale definisane prioritete rasporede 656 milijardi dinara, odnosno iznos budžeta Srbije. A po okončanju akcije rezultati bi bili objavljeni i stavljeni na raspolaganje zvaničnim kreatorima budžeta. Prepoznatljiv cilj akcije je bio to da se, bar na simboličan način,

Ni ovo nije blog o platanima. Već o nama. Setite se 1990-ih – tada smo gradonačelnika mi birali. I tada smo odabrali Aragorna, šumara, kojim se svi Ovi kite, a da mu ni do kite nisu. Onda smo zbacili mrski režim i doveli Ove na vlast (da, doveli, nisu oni sami stigli gde jesu, mi smo ih tu postavili). I nakon “demokratskih promena” (s kakvom samo tugom te reči stavljam pod navodnike), građani više ne biraju gradonačelnika, sada nam ga režim nameće.

Ovog

NAPOMENA: Veceras-utorak- u 19.45 na B 92 INFO pocinje serijal posvecen webu. U okviru tih emisija deo ce biti posvecen Blogu.
Svakog utorka, jedan od nas ce imati sansu za video-blog. Mene je izabralo da otvorim sezonu.
(prvi macici se u vodu bacaju).

Foto Beta sa sajta B92

Pre neki dan upalim televizor, okrenem da gledam drugi program javnog servisa, i imam sta da vidim, poznata lica, u poznatoj Sali

... na utisku nedelje.

Ko je gledao znaće o čemu pričam. Ko nije, šteta, trebali ste. Tema je bila novi porodični zakon.

G-din Milivojević je rekao, u parafrazi, nešto tipa:

-  Pa ok, pošto treba da budemo evropejci taj novi zakon će najverovatnije biti usvojen, ali onda država treba da ponudi alternativu. Pošto bi nam kao roditeljima dozvolila da koristimo samo neku vrstu vaspitanja, trebalo bi da napravi dečiju policiju koju bi roditelji mogli da pozovu i kažu: "Pošto sam upotrebio sve dozvoljene vrste vaspitanja, moje dete i dalje radi neke stvari koje

Valjda nije bilo boljeg "namesta" da se makar malkice odužim AD (za nesebično gostoprimstvo mojim tekstovima) od ugošćavanja slova i balona koje je brižljivo pripremila Bravarica :) 

*

Note - noć

Note - beleška 

Note

Stigosmo sinoć u Firencu. Preko Ciriha.

Do Ciriha putovasmo s ministrom Milosavljevićem. Slobodanom, ne Tomicom. (A što nije leteo JAT-om, nego Swiss Airom? Pa još ministar trgovine. Nije patriotski, stvarno. Nema smisla. Totalno u suprotnosti s kampanjom "kupujmo domaće". Da sam neki faktor u vladi, ja bih to ispitala.)

Od Ciriha putovasmo bez prtljaga. I još ga nema. A meni cigare u koferu... Strahota. Ako do sutra ne stigne, osiromašiću od ovih europskih cena.

Na aerodromu nas je strpljivo (dok smo prijavljivali nedolazak prtljaga) čekao dr Elio

1991.

Vaske i još poneki od vas znaju više o njegovoj novinarskoj karijeri. I poznavali su ga duže i drugačije nego ja. Ja sam ga upoznala tek pre nešto više od dve godine, kada smo se okupili u „prvoj postavi" e-Novina. I od tada - iz dana u dan, chat-mail-chat-mail... Do nedavno.

U životu nijednog namćora nisam uspela da zavolim, a ovog jesam. Jer je bio iskren do koske i kad je valjalo i kad nije, i kad je grešio i kad je bio u pravu.

I jer je bio najbolji urednik deska kojeg je zemlja videla, evo dodaje Vaske.

Prijatelji, sahranite me u Isla Negri

Pred morem koje znam, svakim kamenom ugnezdenim u pesku

I sa talasima koje moje izgubljene oči

Neće ponovo videti

Pablo Neruda

.