Tužilaštva italijanskog grada Bari nominovalo je  Mila Đukanovića za vođu  "međunarodne  mafijaške grupe" koja je švercovala cigare  u periodu  1997- 2000. DPS je, nećete verovati, izjavio da je u pitnaju politička  zavera protiv nezavisnosti Crne Gore. Procena da je EU zbog šverca cigara izgubila više desetina miliona Evra izgleda da nije nikakav argument ili primarni motiv zbog koga bi istražni organi tih zemalja  mogli krenuti u akciju za DPS.

Ne znam  zasigurno da li je i nemačkoj policiji, koja je pre nekoliko nedelja  uhapsila i italijanskim kolegama predala,

Na prethodnom blogu, Mića Marković je postavio sjajno pitanje, ali kad sam razmislio o odgovoru, shvatio sam da bi on bio predugačak i da zavredjuje poseban blog. Mićino pitanje se odnosilo na to kako se dolazi do matematičkih rešenja, ili kako se nešto dokazuje.

O tome, naravno, postoji cela nauka, i ja ću ovde da pokazem par prostih primera, ilustracije radi. Potom ćemo naći vezu izmedju matematike, muzike i još koječega.

Pre svega, da bi nešto dokazali ili opovrgli, moramo da imamo tvrdnju.

Da li ste primetili da u velikim trgovačkim radnjama postoji stalni manjak slobodnih radnika koje možete nešto da pitate ako vas zanima? Ili manji broj radnika radi na pultu za suhomesnate proizvode? To nije tako samo u Merkatoru nego i drugde. Ja kupujem u Merkatoru pošto sam u neposrednoj blizini i volim što ima sve na jednom mestu.

Ono što meni smeta je sledeće. Ne znam ko je i zašto nedavno odlučio da umesto muzike, posetioci u Merkatoru slušaju ponude za neke akcije, sniženja i slično sa mnogobrojnih TV ekrana postavljenim u Merkatoru!? Kao da reklama već nema dovoljno na TV kanalima. Verovatno se zarade neke pare na tome ali je veca steta što posetioci nemaju dobar korisnicki doživljaj dok kupuju. Ja jedva čekam da završim sa kupovinom dok je pre bilo drugačije. Što se tiče tih reklama, one se i ne čuju dobro što dodatno nervira, samo se čuje neka nerazumna buka.

Ovde ćete moći da vidite primer dobre i loše prodajne prakse. Učenje na primeru a ne preko teorije u knjigama za marketing i prodaju.

Tokom rata u Bosni i Hercegovorni, od 1992. do 1995, ubijeno je ili nestalo 97.207 osoba.

Od tog broja, 39.684 osobe su civili, a 57.523 su vojne zrtve, pokazuju podaci Istrazivacko-dokumentacionog centra Sarajevo. Direktor Centra Mirsad Tokaca rekao je da su od toga broja 64.036 lica bosnjacke nacionalnosti, 24.905 Srbi, 7.788 Hrvati, a 478 drugih nacionalnosti.

Najvise ubijenih i nestalih registrovano je u regionu Podrinja, 28.666 ili 29,44 odsto, i u regionu Sarajevo, 14.011 ili 15 odsto, dodao je Tokaca.

Podaci su rezultat istrazivanja u okviru projekta

Najsvežiji primer: najavljeno najtoplijeg dana u godini, klackao sam se sedam sati vozom u upečatljivom okruženju iz filmova Živojina Pavlovića da bih stigao do Radar Festivala u Zagrebu.

Izvinjavam se fanovima Kaiser Chiefs i Placebo što izostaje izveštaj o njihovim nastupima. Jeste to bio festival, makar i jednodnevni, ali žrtvu dostojnu dijaloga sa inkvizicijom hrabro sam podneo da bih gledao samo jedan bend, treći od stranih zvezda.

Nešto se čudno dešava.Gradonačelnik Londona opet je pomerio crtu iza koje smrtnici moraju da plaċaju ulaznicu da bi prošli kroz grad. Na samoj granici Westminstera nervoza. Male ulice sa vilama i rezidencijama iz Viktorijinog vremena zakrčene su nervoznim vozilima i vozačima koju pokušavaju da uz samu liniju zaobiđu plaċanje ulaznice. Ta vozila su sve veċa, sve ratobornija, ulice mi se čine sve užim. Privatni čuvari vila sve nervoznije krstare ulicom. Kamere su svuda, gledaju ko plaċa a ko ne.

Sve veċa količina novca, sve veċa količina agresije i besa zagušuje vazduh.

sve vezano za ubistvo Djindjica dobija neki top secret pecat, neko muljanje, neko bacanje u nedra umesto direktnog govora...zasto i good i bad guys u celoj toj prici ne govore stvari do kraja...kakav je to triler pobogu

zasto nemamo uvid o urucenom dokumentu u ruskoj ambasadi od strane naseg premijera...svi su blazeno neobavesteni...kao da tu ima neke tajne really osim sto tajni NE SME da bude kad su to nasi placenici, mislim placamo ih da vode javni zivot , takozvani politicki, dok mi radimo nesto drugo, jel...mora neko  da gaji zemlju,decu...

zasto je  dete od tri godine

Investitori grade grad. Pitanje je da li  je to tačno i da li ova mantra zaista predstavlja osnov od koga polazi naše promišljanje o razvoju grada. Na predhodnim temama u blogu  ovo pitanje je bilo često naglašavano, uglavnom u negativnom kontekstu, investuitori su loši momci i njima ne treba verovati. Hteo bih da o tome pričamo, posebno o njihovoj realnoj ulozi u građenju grada i njihovoj moći da usmeravaju poslove na planiranju Beograda.

Postoje dve vrste investicija i investitora. Prvo je grad Beograda koji iz gradskog budžeta plasira novac u I javno dobro,

U Srbiji se bebe oporezuju kao alkohol i cigarete.

Možete da ih imate, ako baš želite, vaša odluka, ali ima za to debelo da platite. To je za vaše dobro. Ako ne razumete, pomoći će vam vaša država da usvojite tu informaciju. 

Tako se naša država bori protiv bele kuge. Koliko ste puta čuli predizborno obećanje o ukidanju „Bebi PDVa", koje čudnim spletom okolnosti bude zaboravljeno nakon izbora? Koliko ste puta čuli vapaj političara

Evo da ustedim malo vremena gosn Sveznajucem te da odmah prosledim ovim putem poruku Glavnom.
To je ono na dnu dna. Taj mail sam dobio pre par minuta.

Ja bih za sada samo porucio svima vama koji posecujete ovo mesto da se ne sekirate oko buducnosti bloga niti nas koji ga vodimo i pisemo na njemu. Ovo nije nista novo kada je u pitanju ovaj oblik komunikacije, tim pre sto zivimo u Srbiji. Naravno da cemo preduzeti i da preduzimamo mere kako bismo utvrdili ozbiljnost svakog napada pa tako i ovog.

Ja se upravo tokom ove nedelje sastajem sa svima koji su proteklih dana bili

Pre nego što počnete sa čitanjem ovog bloga UPOZORENJE. Ulazite na svoju sopstvenu odgovornost. Blog sadrži opise eksplicitnog seksa, kao i scene koje pojedinim stomacima možda neće prijati. Ovaj blog posvećujem svim Pink Flamingosima ovog sveta i jednoj jedinoj Divine.

VAŽNO JE BITI IZDAJNIK

Drama u tri čina

Uloge:

Jelena Karleuša – kao braniteljka

Ivana Žigon – kao tužiteljka

Dobrica Ćosić – kao sudija

Predrag M. Azdejković – kao optuženi, Izdajnik

Dragan Jočić – kao policajac I

Dušan Mihajlović – kao policajac II

Brana Crnčević – kao duh nacionalističke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

Vreme: sadašnje

Mesto: Srbija

Topografija sukoba u Belfastu 

Tokom svog prvog i kratkog boravka u Severnoj Irskoj, prespavao sam kod prijatelja za koga sam mislio da živi u Belfastu. Medjutim, odveden sam u Lisburn i onda shvatio da je to susedni grad koji ima nekih 200.000 stanovnika, sasvim vezan za prestonicu Severne Irske kao što se danas gradovi nastavljaju jedni na druge. Ujutro, domaćin me je poveo ka Belfastu i onda sam shvatio da je put do grada u stvari put po mestima na kojima se pisala tragična istorija ove uzburkane provincije. Odmah da napomenem da je moj prijatelj katolik, ali je sasvim umeren