Važno je biti Izdajnik

Pre nego što počnete sa čitanjem ovog bloga UPOZORENJE. Ulazite na svoju sopstvenu odgovornost. Blog sadrži opise eksplicitnog seksa, kao i scene koje pojedinim stomacima možda neće prijati. Ovaj blog posvećujem svim Pink Flamingosima ovog sveta i jednoj jedinoj Divine.

VAŽNO JE BITI IZDAJNIK

Drama u tri čina

Uloge:

Jelena Karleuša – kao braniteljka

Ivana Žigon – kao tužiteljka

Dobrica Ćosić – kao sudija

Predrag M. Azdejković – kao optuženi, Izdajnik

Dragan Jočić – kao policajac I

Dušan Mihajlović – kao policajac II

Brana Crnčević – kao duh nacionalističke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

Vreme: sadašnje

Mesto: Srbija

Čin prvi

Podzemna tamna sudnica, nekadašnja tamnica. Na tamnim prljavim zidovima nekoliko slika Vojislava Koštunice – na zidu iznad sudije gde je zamišljen, na zidu iznad tužiteljke gde je nasmejan, na zidu iznad optuženog gde je namršten (tj. tri iste slike). Na sredini prostorije nalazi se visoki drveni pult za sudiju. Sa leve i desne strane od pulta su stolovi za braniteljku i tužiteljku. Dvojica policajaca u crnim kožnim uniformama uvode optuženog koji je vidljivo pretučen, nepokretan, poluonesvešćen i postavljaju ga u stolicu pored braniteljke koja ima Chloe kostim. Tužiteljka je u crnini sa crnom maramom na glavi. U sudnicu ulazi sudija i kada stigne do svog pulta pušta se himna „Bože pravde“, svi ustaju osim optuženog. Policajac I i policajac II trče do optuženog, vade pendreke i kreću nemilosrdno da ga tuku.

POLICAJCI: (uglas) Diži se! Ustaj! Ustaj! Ustaj kada ti se kaže! (optuženi pada na pod, počinju da ga šutiraju) Diži se. Uz srpsku himnu se stoji!

TUŽITELJKA i SUDIJA: (uglas pevaju himnu):

...

Kad nastupe borbe dani

k pobedi mu vodi hod

Bože spasi, Bože hrani

srpskog Kralja (okreću se prema slici Vojislava Koštunice i podižu ruku u znak pozdrava sieg heil), srpski rod!

...

Otadžbinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod
srpskog Kralja (opet se okreću prema slici Vojislava Koštunice i podižu ruku u znak pozdrava sieg heil), Bože hrani
moli ti se srpski rod!

Svi sedaju na svoja mesta, policajci ubacuju optuženog u kolica koji osvešćen sedi u njima.

SUDIJA: Da vidimo šta imamo danas na dnevnom redu. Aha, slučaj veleizdaje. Odlično. Eh, kada bi bilo više ovakvih suđenja izdajnicima, ne bi na zemlja bila u govnima. Gospođo tužiteljka imate reč.

TUŽITELJKA: Apsolutno se slažem s vama poštovani gospodine sudijo i zato izvodim optuženog pred vas da se suoči sa optužbama protiv njega. To radim u ime Srbije i u ime svih zemalja koje smatramo srpskim, uključujući tu i Kosmet, Republiku Srpsku krajinu i Republiku Srpsku. Iza mene stoji snaga i sila cele Srbije (pokazuje u Koštuničinu sliku). Srbija smatra podobnim da sudi ovom Izdajniku, a Srbija ne može biti u krivu. A kao što Srbija ne može biti u krivu, tako ni ja, kao tužiteljka ne mogu biti u krivu i verujem da ćete doneti pravednu presudu, kojom ćete optuženog osuditi zbog veleizdaje. Ovde prisutni se optužuje da je u više navrata, pri čistoj svesti i zdravoj pameti izdao Srbiju i svoj narod, tako što je svoje telo podao muškarcu šiptarske nacionalnosti. Kako postoje indicije da taj gnusni čin nije bio jedini i da je optuženi svoje telo podavao i muškarcima hrvatske, bošnjačke i crnogorske nacionalnosti mi u tužilaštvu tražimo maksimalnu kaznu. Smrt spaljivanjem na Trgu Ratka Mladića u Beogradu.

SUDIJA: Kako se optuženi izjašnjava povodom ove optužnice?

Braniteljka turpija nokte, dok je optuženi u nesvesti. Sudija pokazuje policajcima da probude optuženog. Uzimaju kofu vode i polivaju optuženog. On se budi.

SUDIJA: Kako se optuženi izjašnjava povodom ove optužnice?

OPTUŽENI: Ko? Gde sam ja? Ko ste vi?

SUDIJA: Izdajniče, kako vas nije sramota da dolazite pijani na suđenje. Kažnjavam vas sa pet hiljada dinara zbog nepoštovanja suda. A sada se izjasnite povodom optužnice.

OPTUŽENI: Koje optužnice? Ništa nisam uradio!

SUDIJA: Molim braniteljku da umiri svog klijenta ili će obezbeđenje morati da ga smiri.

BRANITELJKA: Smiri se budalo.

OPTUŽENI: Neću da se smirim. Nisam kriv, nisam kriv. Nisam uradio ništa loše. Nisam kriv.

POLICAJAC I i II: (uglas) Umukni bre Izdajniče. Šta se dereš! Ćut’ bre stoko. (i opet ga onesvestiše pendrecima)

SUDIJA: Gospođice braniteljka, molio bih da ubuduće kontrolišete svog klijenta.

BRANITELJKA: (čita Vogue) Svakako brate, nema da brineš.

SUDIJA: Nego da nastavio s ovim procesom. Gospođo tužiteljka imate reč.

TUŽITELJKA: Zahvaljujem poštovani gospodine sudijo. Ako smem da primetim danas izgledate veoma sveže.

SUDIJA: Hvala gospođo tužiteljka, takav sam svaki put kada pre posla odem do Crkve Svetog Marka i pripalim sveću za sve mrtve koje sam ja osudio. Ali mi prostata ne da mira, muči me već danima. Bešika samo što mi ne pukne, a ni kap neće da izađe. Ne znam šta da radim.

TUŽITELJKA: Molite se Bogu, to je jedino rešenje.

SUDIJA: Tako mlada, a tako pametno i poetično zborite. Nego nastavite draga koleginice.

TUŽITELJKA: Pre nego što počnem želela bih da vam otpevam jednu pesmu, ako dozvoljavate gospodine sudija.

SUDIJA: Svakako, svakako draga koleginice.

BRANITELJKA: Pevanje? Kažete pevanje?! Evo mogu ja da vam pomognem u pevanju.

TUŽITELJKA: Ne hvala. Mogu sama.

(izvadi čuturicu na kojoj piše Sveta Vodica by Amfilohije Radović i otpi jedan gutalj)

Sa Kosova zora svice,svice,svice novi dan
Gračanica sva u sjaju dočekuje Vidovdan
Oj Kosovo,Kosovo zemljo moja voljena
Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša
Sve delije od Srbije, svako srce ponosno
Voli i ljubi zemlju svoju Gazimestan Kosovo
Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena
Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša
Srbadija kliče cela "Ne damo te Kosovo"
To je naše uvek bilo od dedova ostalo
Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena
Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša

(sudija, braniteljka i policajci počeše da aplaudiraju, što probudi optuženog)

OPTUŽENI: Gde sam ja? Šta se dešava?

SUDIJA: Tišina u sudnici

OPTUŽENI: Sudnica. Šta ću u sudnici?

BRANITELJKA: Smiri se brate da ne dobiješ opet po tintari.

OPTUŽENI: Ko si ti?

BRANITELJKA: Ja te branim.

OPTUŽENI: Od koga me braniš veštice plastična. Pustite me odavde. Pustite me.

SUDIJA: Koleginice smirite svog klijenta ili će obezbeđenje opet da ga smiruje.

BRANITELJKA: Pa ne mogu brate, vidiš da je odlepio. Gospodine sudija tražim odlaganje suđenja, dok se moj klijent ne vrati u normalu, a i ima zakazano kod frizera za pola sata.

SUDIJA (obraća se tužiteljki): Da li sve vi koleginice slažete da odložimo suđenje.

TUŽITELJKA (promuklim glasom): Slažem se, ionako sam izgubila glas od pevanja.

SUDIJA: Onda nam nema druge. Suđenje se odlaže do daljnjeg. Vodite optuženog.

OPTUŽENI: Pustite me odavde. Pustite me. Pustite me.

Zamračenje

Čin drugi

Zamračena zatvorska ćelija. Ništa se ne vidi osim optuženog koji naopačke visi sa plafona.

OPTUŽENI (moli se):

Prepodobna Carice moja, Presveta nado moja, utočište sirotih, zaštitnice putnika, pomoćnice onima koji su u bedi i zaštito onih koje zlostavljaju. Vidi moju nevolju, vidi moju muku. Sa svih strana sam opkoljen iskušenjem, a nema nikog da me brani, Ti mi sama pomogni jer sam nemoćan. Nahrani me kao stranca, uputi me kao zabludelog, izleči me i spasi kao beznadežnog. Nemam druge pomoći ni druge zaštite, ni utehe osim Tebe, o, Majko svih nevoljnih i opterećenih. Stoga, pogledaj na mene grešnog i potištenog, zakrili me Presvetim pokrovom svojim da bih se izbavio od zala koja su me opkolila i ja ću uvek slaviti preslavno ime Tvoje. Amin!

Svetlo se gasi. Čuje se zvuk kako optuženi pada na pod. Jauk. Pali se svetlo koje osvetljava optuženog koji leži na podu. Vezane su mu ruke i noge. Jedva se pridiže i zauzima sedeći položaj na podu oslonjen na zid. Otvaraju se vratanca kroz koja ulazi svetlo u tamnu ćeliju. Ruka ubacuje tanjir sa hranom kroz njih. Optuženi se vuče po podu i dolazi do tanjira. Počinje da jede, ali odjednom počinje da pljuje hranu. Baca metalni tanjir koji odzvanja o pod i vraća se na sredinu pozornice gde seda i naslanja se na zid. Pokušava da zaspi. Posle kratkog vremena začuje se lupa i škripa. Optuženi se trgne, otvori oči i počne da gleda po ćeliji. Čuje se jako grebanje i odjednom u dimu na desnoj strani pozornice pojavi se duh. Optuženi vrisne od straha.

DUH: Šta bre vrištiš kao neka pička. Budi bre muško jednom u životu.

OPTUŽENI: Ko si ti?

DUH (priđe bliže optuženom i šutnu ga): Vi!!! Zar te majka nije učila da persiraš starijima!

OPTUŽENI: Ko ste vi?

DUH: Tako je već bolje. Ko sam ja. Hm, pa naravno da ne znaš ko sam ja. Takvi kao ti ne znaju ko sam ja. Zato i dolazim da te spasim zabludeli dečače. Ja sam duh nacionalističke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

OPTUŽENI: Došli ste da me spasete?

DUH: Da, sinko.

OPTUŽENI (podiže ruke prema duhu): Odvežite me onda, brzo.

DUH: Molim?

OPTUŽENI: Pa odvežite me, došli ste da me spasite.

DUH: He, he, he, došao sam da spasim tvoju dušu, tvoje telo je odavno izgubljeno.

OPTUŽENI: Dušu?! Jel ovo opet neko pravoslavno izdrkavanje?

DUH (opet ga šutnu): Pazi šta govoriš u mom prisustvu, mnogo sam nezgodan kada se naljutim! Kao što rekoh, došao sam da spasim tvoju dušu, jer se ona još uvek može spasiti.

OPTUŽENI: Dobro, šta treba da učinim?!

DUH: Priznaj, priznaj svoje grehe i tvoja duša će biti spašena.

OPTUŽENI: Šta da priznam?

DUH: Priznaj da si kriv za to što te ovaj časni sud optužuje.

OPTUŽENI: Da priznam da sam kriv što sam se jebao sa Albancem?

DUH: Ne budalo jedna. Priznaj da seks sa Šiptarom...

OPTUŽENI: Albancem

DUH (opet ga šutnu): sa Šiptarom nije bio dobar kao što je sa Srbinom.

OPTUŽENI: Pa ne mogu da lažem.

DUH: Moraš da bi spasio svoju dušu.

OPTUŽENI: Moram da lažem da bih spasio svoju dušu?!

DUH: Da.

OPTUŽENI: Ali to nije logično! Zar lagati nije greh?

DUH: Nije. Laž u službi odbrane vere i nacije nije greh. Tako smo i brata Tomislava spasili. Tako ćemo i tebe spasiti.

OPTUŽENI: Ali kakve to veze ima s odbranom vere i nacije?

DUH: Ima, budalo jedna. Tvoje telo pripada srpskom nacionu i pošto si svoje telo podao Šiptaru, ti si time unizio celokupni srpski narod. Jel ti to jasno?

OPTUŽENI: Nije.

DUH: Mnogo se ti praviš blesav. Da ti to prostije objasnim. Nemamo mi ništa što si ti peder. Mislim imamo, i zbog toga ćeš goreti u paklu, ali to nije bitno za ovaj problem. Tvoje telo pripada srpstvu i kada ti umesto Srbina izabereš da spavaš sa Šiptarom...

OPTUŽENI: Albancem.

DUH: Prekini da me nerviraš!!! Jel ti hoćeš da ti ja pomognem ili nećeš?!

OPTUŽENI: Hoću.

DUH: Dobro. Onda kaži Šiptar. Kaži.

OPTUŽENI: Neću.

DUH: Slušaj me ti pederčino jedna ljigava. Ako odmah ne kažeš Šiptar, ja odlazim i tvoja duša će biti večno izgubljena. Jel to jasno?

OPTUŽENI: Jeste.

DUH: Kaži.

OPTUŽENI (tiho): Šiptar.

DUH: Ja sam čovek u godinama, ne čujem. Glasnije.

OPTUŽENI (malo glasnije): Šiptar.

DUH (viče): Glasnije kada ti kažem!

OPTUŽENI (viče): Albanac, mamu ti jebem smrdljivu.

DUH: Opa. Prkos. To je pravi Srbin. Biće od tebe nešto.

OPTUŽENI: Jedi govna.

DUH: De, de, smiri se. Nema potrebe za vulgarnostima. Nego da nastavim tako gde sam stao. Znači, kada ti izabereš da spavaš sa Šiptarom...

OPTUŽENI: Albancem.

DUH: Vidi ti njega. Opet on. Dobro de, Albancem. To je uvreda za nacionalno biće, jer si time implicitno poslao poruku da su Albanci bolji ljubavnici od Srba. Što je nedopustivo. Taj čin je neoprostiv, jer si time svoje telo večno zagadio i tu ti nema pomoći. Naročito zato što si ti svoje telo podavao i Hrvatima, Muslimanima, Nemcima, Slovencima, Rumunima, Mađarima...

OPTUŽENI: Bugarima, Makedoncima, Crnogorcima, Grcima...

DUH: To se ne važi. Oni su naša braća pravoslavci, tako da to nije greh.

OPTUŽENI: Pa, ako nema pomoći, šta mi ovde radimo.

DUH: Za tvoje telo nema pomoći, ali ti spašavamo dušu. Za nju još uvek ima nade.

OPTUŽENI: I šta treba da uradim da bih spasao svoju dušu?

DUH: Treba da priznaš krivicu. Da pred sudom kažeš da si kriv.

OPTUŽENI: Samo to?

DUH: Da. Imaš vremena do sutra da razmisliš šta ti je činiti. Dajem ti mogućnost da spasiš svoju dušu.

OPTUŽENI: Hvala. Da li mogu nešto da učinim ja za vas?

DUH: Pa, vidiš... Mogao bi.

OPTUŽENI: Samo tražite.

DUH: Pa, ispričaj mi.

OPTUŽENI: Šta?

DUH: Pa, kako je bilo? Šta ste radili?

OPTUŽENI: Mislite... na ono... sa Albancem?

DUH: Da. Pričaj. Ali detaljno... Mislim... Hoću da proverim da li je taj čin bio mnogo gnusan. Možda ti uopšte nemaš šanse da spasiš svoju dušu. Bolje da proverimo da ne radimo sve ovo za džabe. Zato je bolje da ti meni lepo sve ispričaš, detaljno, šta ste to radili. Da ja procenim situaciju.

OPTUŽENI: Pa... Važi... ako baš mora.

DUH: Pa mora.

OPTUŽENI: A odakle da počnem?

DUH: Preskoči muvanje, romantiku... počni od seksa. To me zanima, jer to može da bude problematično za tvoju dušu.

OPTUŽENI: Pa otišao sam kod njega u Prištinu.

DUH: Šta? (ciknu) Prevalio si 355 kilometra zbog šiptarskog kurca!!! Skandal.

OPTUŽENI: Pa za 22cm vredi preći i hiljadu. Toga u Srbiji nema.

DUH: Užas. Opet bogohuliš. Kako ti misliš da spasiš svoju dušu ako tako pričaš protiv Srba.

OPTUŽENI: A još je i obrezan.

DUH: Strašno. Jel debeo?

OPTUŽENI: Pa jeste, onako... Kao Štafeta mladosti iz 1977. godine.

DUH: Aha, znam. Pa to je baš fino, masivno.

OPTUŽENI: Jeste. A tek što je tvrd. Zid s njim da srušiš.

DUH: Šta ste radili? Pričaj šta ste radili? (i zavuče ruku tamo gde se kod muškaraca obično nalazi penis)

OPTUŽENI: Prvo smo se dugo ljubili. Ležali smo zagrljeni na njegovom velikom krevetu. On je bio na meni. Mazio me je po kosi, dok mi je polako uvlačio svoj ukusni jezik u usta. Sisao sam mu donju punu usnu i jezik. Njegova nežna brada me je golicala po licu i usnama. Počeo je da me liže po sredini čela, preko nosa i usana do brade. Spuštao se sve niže i niže.

DUH: I, i, i? Šta je dalje bilo? (zadihano)

OPTUŽENI: Počeo je da mi ljubi grudi i sisa bradavice. Dok je to radio, gurao mi je prste u usta da ih ovlažim.

DUH: Mmmmmmmmm

OPTUŽENI: Strgnuo mi je pantalone. Skinuo bokserice i zavukao ruku među moje noge i potražio moju guzu. Vlažnim prstima mazio je moj čmar. Bio sam tako opušten da je ušao prstima u mene. Tako sam ga želeo u sebi.

DUH: Uf

OPTUŽENI: Legao je preko mene uhvatio me za obe ruke i povukao ih iza moje glave ka uzglavlju kreveta. Dozvolio sam mu da me veže. Pridigao se i skinuo sve sa sebe. Nisam mogao oči da sklonim s njegovog ogromnom, ukrućenog kurca. Prišao je krevetu. Seo mi je na grudi, dok mi je iznad glave stojao njegov ud. Držao ga je u ruci i smeškao se. Pokušao sam da ga dohvatim, ali bi ga on svaki put pomerio. No, no, beg for it – rekao mi je.

DUH: Šta ti je rekao?

OPTUŽENI: Rekao mi je da ga molim da mi ga da.

DUH: Nisi valjda?

OPTUŽENI: Naravno da jesam.

DUH: Strašno. Pa to je neoprostivo. Jedan Srbin se ponižavao pred Šiptarom. I kako sada da spasimo tvoju dušu. Užas... Nastavi.

OPTUŽENI: Pa onda sam ga lepo zamolio. Onda smo se kresnuli i to je to.

DUH: Što si ga sad zbrzao? (izvadi ruku odande, razočarano)

OPTUŽENI: Nisam više raspoložen da pričam o tome.

DUH: Nisi raspoložen da spasiš svoju dušu, jedino što se još spasti može?! Večnu dušu svoju ne želiš da spasiš?!

OPTUŽENI: Ne želim.

DUH: Dobro, vidim da ti ne mogu pomoći. Da si izgubljen slučaj. A baš sam imao volju, ali kad nećeš... Tu se onda ništa ne može učiniti

OPTUŽENI: (ćuti i gleda u pod)

DUH (posle kraće pauze koju je napravio u nadi da će se optuženi predomisliti): Pa dobro, idem ja sada.

OPTUŽENI: (i dalje ćuti i gleda u pod)

DUH (jakim koracima se kreće prema desnom kraju pozornice): Odoh ja (sve jače udara o pod) Zbogom... Baš mi je žao što nisam mogao da ti pomognem...

OPTUŽENI: Dobro ispričaću vam.

DUH (trčećim korakom vraća se do optuženog i seda na pod pored njega): Slušam.

Optuženi otvara usta ali se on ne čuje. Čuje se muzika, muško stenjanje, škripa kreveta, krkljanje, ubrzano disanje, vrisak, komešanje, udarci bičem, sve jači i jači vrisci i stenjanje. Duh na početku svoju ruku drži na onom mestu i onaniše, ali kako priča teče, vadi ruku odande i počinje da se drži za srce i da pokazuje da se guši... Na kraju se čuje „You deserve to be punished, you filthy Serbian whore!“ i jaki zvuk fijuka bičem. Duh steže srce i pada po drugi put mrtav na pod.

Zamračenje

Čin treći

Scena sudnice iz prvog čina. Svi isto obučeni osim braniteljke koja ima drugačiji komplet, ovoga puta Chanel. Pored nje sedi optuženi. Preko puta tužiteljka i dalje skroz u crnom sa maramom preko glave, čita Bibliju. Policajci stoje s obe strane pulta gde je mesto za sudiju. U sudnicu ulazi sudija i kada stigne do svog pulta pušta se himna „Bože pravde“, svi ustaju, a policajci prilaze kraju pozornice i skaču s nje u publiku i kreću da dižu publiku, dok tužiteljka i sudija sa pozornice gledaju u publiku sa gnušanjem.

POLICAJCI: (uglas u publici) Diži se! Ustaj! Ustaj! Ustaj kada ti se kaže! Diži se. Uz srpsku himnu se stoji!

TUŽITELJKA i SUDIJA: (uglas pevaju himnu, dok s gnušanjem gledaju šta se dešava u publici):

...

Kad nastupe borbe dani

k pobedi mu vodi hod

Bože spasi, Bože hrani

srpskog Kralja (okreću se prema slici Vojislava Koštunice i podižu ruku u znak pozdrava sieg heil, a to čine i policajci koji su još uvek u publici), srpski rod!

...

Otadžbinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod
srpskog Kralja (opet se okreću prema slici Vojislava Koštunice i podižu ruku u znak pozdrava sieg heil), Bože hrani
moli ti se srpski rod!

Svi sedaju na svoja mesta, policajci se penju na pozornicu i vraćaju na svoja mesta.

SUDIJA: Danas nastavljamo sa suđenjem za veleizdaju ovde prisutnom optuženom, koji je svoje telo u više navrata pri čistoj svesti i zdravoj pameti podao muškarcu šiptarske nacionalnosti. Molim vas da se optuženi izjasni povodom optužbe.

OPTUŽENI (ustaje): Nisam kriv.

SUDIJA: Aha, optuženi smatra da nije kriv, ali tu odluku ću na kraju doneti ipak ja. Gospođo tužiteljka imate reč.

TUŽITELJKA: Zahvaljujem gospodine sudija. Kako vaša prostata danas?

SUDIJA: Baš lepo od vas što pitate. Moram priznati da mi je vaš savet pomogao. Od kada sam počeo da se molim Bogu, mene više prostata ne muči.

TUŽITELJKA: Vidite. Bog je na našoj strani. Ali pre nego što počnem, volela bih da izrecitujem jednu pesmu, ako nemate ništa protiv.

SUDIJA: Naravno da nemam, znate da uživam u vašem prelepom glasu i načinu interpretacije.

OPTUŽENI: Izvinite, kakav je ovo način. Ej bre, (obraća se braniteljki) radi svoj posao. Ovo je nedopustivo. Nije ovo recitatorska sekcija.

SUDIJA: Pet hiljada dinara zbog nepoštovanja suda. Koleginice (obraća se braniteljki), kontrolišite svog klijenta.

BRANITELJKA: Ćuti bre budalo!

TUŽITELJKA (izvadi čuturicu na kojoj piše Sveta Vodica by Amfilohije Radović i otpi jedan gutalj):

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko Bogorodice Mileševe i Sopoćana,
da druga ruka kraj tebe travu na plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku
ko srca predaka, Gračanice,
da bar svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju naših neimara ruku,
ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same
da se nismo privikli u tebe kleti,
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla u visine uzneti.

Gračanice, da si nam bar jabuka,
da te možemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka divnih rasejane kosti.

Da te bar mozemo podici na Taru,
u kalenicku portu te preneti,
zaboraviti likove po tvom oltaru.
Gracanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti.

(sudija, braniteljka i policajci počeše da aplaudiraju)

SUDIJA: Bravo, bravo. Ovo je bilo divno (vadi maramicu i briše oči). Tako emotivno. Hvala vam, hvala vam koleginice.

TUŽITELJKA: Hvala vama gospodine sudija na tako lepim rečima.

SUDIJA (trese nos): Sada možemo da nastavimo sa procesom. Gospođo tužiteljka, izvolite, imate reč.

TUŽITELJKA: Hvala gospodine sudija. Pozivam prvog i jedinog svedoka u ovom procesu. Optuženog.

Optuženi dolazi do sredine sudnice i seda u stolicu za svedoke. Tužiteljka mu prilazi s leđa. Braniteljka vadi Elle, dok sudija vadi Nin i počinju da listaju.

TUŽITELJKA: U toku istražnih radnji priznali ste istražnom sudiji da ste u periodu od januara do juna ove godine nekoliko puta putovali do Prištine i upuštali se u seksualne odnose sa osobom muškog pola i šiptarske...

OPTUŽENI: Albanske...

SUDIJA: Pet hiljada dinara zbog nepoštovanja suda (lupa čekićem za meso o pult i nastavi da čita Nin)

TUŽITELJKA: šiptarske nacionalnosti. Da li je to tačno?

OPTUŽENI: Jeste.

TUŽITELJKA: Znači vi ostajete pri izjavi da ste imali seksualne odnose sa muškom osobom šiptarske nacionalnosti?

OPTUŽENI: Da.

TUŽITELJKA: Da li ste u tom trenutku znali da su takvi odnosi zakonom zabranjeni?

OPTUŽENI: Ali homoseksualni odnosi između punoletnih muškaraca je dekriminalizovan još...

TUŽETELJKA: Ne, da li ste u tom trenutku znali da su seksualni odnosi između Srba i Šiptara zabranjeni zakonom?

OPTUŽENI: Nisam.

TUŽITELJKA: A da ste znali, da li bi ulazili u takve odnose?

OPTUŽENI: Bih.

TUŽITELJKA: Aha, znači i da ste znali da kršite zakon, vi biste i dalje to činili?

OPTUŽENI: Da.

TUŽITELJKA: Da li nam možete opisati kakva vrsta veze je to bila?

OPTUŽENI: Ljubavno seksualna.

TUŽITELJKA: Da li hoćete da kažete da ste bili zaljubljeni u tog Šiptara? (dok je izgovarala to pitanje držala se za stomak, kao da joj je muka)

OPTUŽENI: Da i još uvek jesam zaljubljen.

TUŽITELJKA: (podrignu i otrča do ugla svog stola i poče da povraća. Posle nekoliko trenutaka se pridigla, rukom obrisala usta.)

SUDIJA: Da li vam je dobro?

TUŽITELJKA: Biće mi dobro, samo momenat. (prilazi stolu, uzima svoju torbu i vadi providnu kesu u kojoj se nalazi neka braonkasta masa koja liči na izmet. otvara kesu uze nekoliko komadića i pojede, stresa se malo i vrati kesicu u torbu)

SUDIJA: Možete da nastavite, ili možda želite pauzu?!

TUŽITELJKA: Neka, ne treba, sad je sve uredu.

SUDIJA: Hrabro od vas koleginice, onda nastavite (i vrati se da čita NIN)

TUŽITELJKA: Kažete da je vaša veza bila i seksualna?

OPTUŽENI: Da.

TUŽITELJKA: Da li nam možete koliko puta ste imali odnose? (sudija prekida čita NIN i počinje da prati šta optuženi govori)

OPTUŽENI: Pa rekao bih više od dvadeset puta.

TUŽITELJKA: U kojoj ste vi ulozi bili?

OPTUŽENI: Ne razumem pitanje.

TUŽITELJKA: Da li ste bili muško ili žensko?

OPTUŽENI: Bio sam u pasivnoj ulozi. (sudija se nakašlja)

TUŽITELJKA: Znači vi ste primali?

OPTUŽENI: Da.

TUŽITELJKA: Gde ste imali odnose?

OPTUŽENI: Kako mislite gde?

TUŽITELJKA: Mislim na mesto?

OPTUEŽNI: U njegovom stanu u Prištini. U skoro svim sobama. U kuhinji, na trpezarijskom stolu, u kupatilu, na veš mašini, u spavaćoj sobi, na podu, u krevetu. Svuda. Čak jednom i na terasi.

TUŽITELJKA: Da li ste uživali?

OPTUŽENI: Da, veoma.

TUŽITELJKA: Da li ste upražnjavali oralni seks?

OPTUŽENI: Da

TUŽITELJKA: Da li ste upražnjavali analni seks?

OPTUŽENI: Da

(u tom trenutku sudija podrignu, spusti se iza pulta i krenu da povraća. kad je prestao da povraća i kada se pridigao, tužiteljka prilazi svom stolu i uzima iz torbe onu isti provodnu kesicu i prilazi sudijskom pultu)

TUŽITELJKA (pruža kesicu): Uzmite, biće vam bolje od ovoga.

SUDIJA: Šta je to?

TUŽITELJKA: To je sveto. To je lekovito. Od srpske dece sa Kosmeta.

(sudija uzima nekoliko komada, žvaće i guta)

SUDIJA: Već mi je bolje.

TUŽITELJKA: Vidite. Brzo deluje.

SUDIJA: Da... Možete da nastavite.

TUŽITELJKA: Gde sam stala? Aha... (u tom trenutku braniteljka prestaje da čita Elle i počinje da obraća pažnju na suđenje) Da li ste koristili neka pomagala?

OPTUŽENI: Da.

TUŽITELJKA: Koja?

OPTUŽENI: Vibratore, lubrikante, kožne maske, bičeve, lisice, sveće.

TUŽITELJKA: Upražnjavali ste i perverzni seks?

OPTUŽENI: Može se tako reći... Da.

TUŽITELJKA: Vezivao vas je?

OPTUŽENI: Da.

TUŽITELJKA: Bičevao?

OPTUŽENI: Da.

TUŽITELJKA: I vi ste u tome uživali?

OPTUŽENI: Da, veoma.

TUŽITELJKA: Koje još perverzne aktivnosti ste upražnjavali?

OPTUŽENI: Hm, da se setim... Grudvanje...

TUŽITELJKA: Grudvanje?

SUDIJA: Grudvanje?

OPTUŽENI: Da, grudvanje.

TUŽITELJKA: Molim vas objasnite.

OPTUŽENI: Pa to vam je ono kad vam on svrši u usta, a vi posle ispljunete u njegova i onda se ljubite i gutate tu spermu, koja se razmazuje po vašim usnama, obrazima i licima.

(u tom trenutku braniteljka podrignu i krenu da povraća. kada je prestala, tužiteljka priđe svom stolu uze onu kesicu iz torbe i priđe braniteljki i ponudi je)

TUŽITELJKA: Uzmite, to će vam pomoći.

(braniteljka uze nekoliko komada, strpa sve u usta i krenu da žvaće. Odjednom napravi grimasu na licu i krenu da pljuje ono što joj je tužiteljka dala da pojede)

BRANITELJKA: Pa ovo su govna.

Kraj

www.queeria.com