Blogs in Serbia from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

Thais

Posle mnogo godina otisla sam u operu; Redjo u Torinu: na programu je bila  Thais ( Massenet).
   Posto sam krocila u prelepi prostor koji je dizajnirao Karlo Molino, setila sam se zasto ne idem u operu vec godinama, jos od vremena Skale kad sam zivela u Milanu : zato sto ceo taj raskos i sjaj retko da je zasluzivala predstava koju bi samo malo njih iz poslednjih redova mogli da procene.
   Epa, posle nekoliko minuta predstave pocela je da me hvata nervoza, neki neizdrz: prepuna sala sveta, vrlo malo mladih.

na srpskom, in English

  Dozvolicu sebi emotivnost s obzirom da je Marina Abramovic, na kraju svog predavanja u Torinu o svom zivotnom delu, pustila poneku suzu.
Poverovovala sam joj: svaku rec koju je rekla, svaku suzu koju je pustila: dosta reci i ne previse suza. Ne samo sto sam joj  poverovala vec sam se i identifikovala s njom, s njenim pokretima,

vest

Na fejsbuk stranici otvorenoj povodom fizickog  napada na premijera Berluskonija  1000 upisanih posle sat vremena...bezobzira na opstu osudu italijanskih zvanicnika komentari govore o uzvracanju udarca, o uhapsenom atentatoru kao svecu. Milano je bio svojevremeno centar politickog nasilja ekstremnih grupa, vanparlamentarnih grupa. Ne ponovilo se...

 Ovih dana nije bas veselo s ovu stranu bezviznog rezima. Odmah da kazem da se mnogo radujem sto nema vise viza za nas pasos i da sam to cekala 18 godina, ne verujuci da ce ovoliko da traje.
 I sad drugo: nije mi jasno kako tako malo snega moze da proizvede toliki haos. Vala sam se nagledala domacih haosa po Serbiji ali ovakve  mega razmere sa tako malo razloga nisam mogla da zamislim. I uvek su stvari dramaticnije kad ti se dese licno nego kad gledas na televiziji. Evo sad sam u Torinu, uletela u poslednji Alitalia avion, prazan skoro, sletela i gledam namete snega u severnoj Italiji

Ovako razmislja Dusan Prorokovic.Treba li reci - svaka mu je zlatna. I na mestu.

 

Nebrojeno puta sam predavao o diskriminaciji, uvek sa gomilom primera. A primeri su svuda oko nas, treba ih samo zabeležiti i saopštiti javnosti. Sledi primer od pre nekoliko dana u obliku saopštenja Gej-strejt alijanse.

UPDATE: Tokom dana stigao je i odgovor Zavoda, koji prenosim bez ličnog komentara, kao što nisam komentarisao saopštenje GSA.

--------------

U

Nikada nisam uspevao da razumem podozrivost medija prema nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i/ili vladavinom prava. Uvek je u tome traženo nešto anti-državno, uz obavezno pitanje "ko to finansira ?" Zbog takvih pitanja se uvek gubila suština tj. građani su retko imali prilike da čuju ČINJENICE o nekoj akciji, kampanji ili skupu. Često se izveštavanje proteže samo do trenutaka u kojima neka "poznata" ličnost i/ili političar učestvuje.

Jedna posve drugačija kampanja počela je ovih dana. Desetine spotova, možete videti na

Kada niste na odmoru, najčešće letimično prelazite preko naslova, tekstova, izjava. Na glupe, generalne i prazne izjave ste odavno navikli, ali kad na ste na odmoru daleko od rodne grude onda se više udubite u svaku vest i tekst i počinje da vas boli svaka fraza, prenošenje izjava po 1000-ti put