umuknite

 Na proslavi godišnjice boja na Kosovu prisutnima se obratio i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji još uvek nije savladao srpski kako treba. Publika, ili grupica ekstremista, zavisno od interpretacije, je osim spominjanja haškog zatvorenika Ratka Mladića iznela neke opaske u smislu kako je vreme da Aca nauči malo srpskog. Govorniku se to nije dopalo pa se prvo drao zapovedno "Prekini!", pa ih oponašao kako govore "BUUU" i na kraju se pozivao na poštovanje, zaboravivši da se poštovanje stiče.

Kao veomo ogorčen građanin, bloger, kolumista, novinar, otac, vozač, ... pišem ovo otvoreno pismo rukovodstvu

Raiffeisen banke

Danas sam na telefonu dobio SMS poruku od Raiffeisen banke:

"Postovani, banka je iz bezbednosnih razloga izvrsila privremenu blokadu Vase platne kartice . Kontakt centar 011/3202800"

Naravno SMS je stigao kada više nisam imao šanse da odem do banke da podignem novac. U džepu imam 300 dinara, a planirao sam da kupim neko pecivo za večeru, da sipam gorivo u rezervoar pa da odem na koncert Kerbera. Posle toga sam hteo i nekoliko piva da popijem u gradu. Ništa od toga ne mogu sada da uradim. Ali sam dobio SMS sa obaveštenjem koji je broj uvek zauzet.

Šta zameram banci brenda Raiffeisen?

 * nemojte, molim vas ni preporučivati - ako možete, odćutite jedan minut - za koga god želite

DRAGI SVI,

pisem ovaj post iz sopstvenog iskustva.

Ne znam koliko ste primetili da se u ovoj vrsti komunikacije

dogadja nesto neuobicajeno.

Ili ocekivano?

Reci cete - ma hajde, kojesta...

Svi dragi blogeri koji misle da govorim i pricam gluposti

neka me razuvere.

Imam dokaze o onome o cemu govorim.

Pod uslovom, da oni koji o tome odlucuju dopuste da to objasnim.

Hvala na komentarima na temu.

Završen je 24.Beogradski Jazz festival.

Bilo bi mi zanimljivo da se blogeri koji su bili  na koncertima oglase svojim utiscima.

Hvala.

Zamislite da neko na ledini za nedelju dana podigne grad za 40.000 ljudi

Zamislite da u taj grad u tri dana stigne tih 40.000 ljudi, najpre 10.000 u jednom danu, a onda ostalih 30.000 dva dana kasnije

Zamislite da tih 40.000 ljudi dodje iz skoro svih zemalja sveta, svih mogućih rasa, boja kože, religija, kultura, zanimanja...

Zamislite da tih 40.000 ljudi, bez obzira na to svoje raznovrsno poreklo, 12 dana živi zajedno, veseli se, uživa, komunicira, sklopi bezbroj prijateljstava

Zamislite da onda za jedan dan ode 30.000 a sutradan i ostalih 10.000

Zamislite da onda pet dana kasnije osim ugažene trave nema ničega što bi podsećalo da je tu bio grad od 40.000 ljudi

Zamislite da tih 40.000 ljudi nastavi da održava kontakte sa barem po desetak drugih narednih nekoliko godina

Moguće?

Svakako. Desilo se to krajem jula i početkom avgusta ove godine. U Hajlands parku, pedesetak kilometara severoistočno od centra Londona, održan je 21. Svetski skautski džembori!

Vreme je novogodišnjih i božićnih praznika. Vreme je kada se valja setiti bližnjih – roditelja, dece, braće, sestara, familije, prijatelja, kolega... Mnogi još uvek upražnjavaju taj lepi običaj.

Nekada je slanje novogodišnjih čestitki bio značajan porodični dogadjaj. Već početkom decembra otpočinjale su pripreme: pravljenje spiskova, kupovina čestitki, odabir koje ćemo kome poslati, pisanje što lepših originalnih poruka, slanje.

Pripreme nisu bile ništa posebno. Žena je kupila meso, tašta ga lepo ispekla. Pripremiše i pileću salatu sa susamom (mnogo lepu), pitu krimpirušu, paprike punjene orasima (za šuraka koji se pridržava posta), jaja u renu. Ssupa pod obavezno, za ujutro. Ja, za svaki slučaj, svratih popodne do mesare i uzeh još dva kila jagnjećine, da se nadje. Srećom. Bilo je desetak gostiju. Donesoše i oni ponešto: brat i snaja piće, kum Voja i Branka proju, Mira salatu od tunjevine (opet za šuraka), šurnjaja rolat od mesa. Pun astal - lepo za videti i kušati.

Narode blogerski,

U proleće 2000. godine, u "Panoniji" kod Bačke Topole, organizovao sam seminar za nevladine organizacije aktivne u oblasti životne sredine. U mirno toplo jutro, dok su Dubravka i Milenko iz Tima 3 radili sa polaznicima, nas četvoro organizatora seli smo iza ćoška, pred kiosk koje prodaje osnovne potrepštine malobrojnim stanovnicima ovog poljoprivrednog dobra, i onako opušteni uzeli po pivo. Ko na klupu, ko na gajbu. Uključujući i tadašnju direktorku Draganu koja se u početku jadna snebivala. Ali i ona na kraju sede sa nama. U tom, staje pred kiosk auto bosanskih tablica kojim naš

Košarka, i njena lokalna varijanta basket, obeležili su moju mladost. U to vreme naša košarka počela je da dominira svetom i nije bilo nas klinaca koji nismo svaki dan ubacivali loptu u obruč i sa uzbudjenjem pratili naše klubove i reprezentaciju. Bilo je to jedno neverovatno vreme zanosa i ponosa.

Kao i sve, i košarka se promenila. Danas je prilino drugačija nego nekada. Prirodno: to je način da se bude moderan i u "dosluhu sa vremenom". Ipak, ima par stvari koje mi baš nisu po volji. Onako, iz ugla nekoga ko je nekada uživao u ovom sportu a sada ga prati sa distance.

Imam za razmenu sličice Životinjskog carstva sa brojevima: 5,29,30,31,85,132,161,171,176, 177,187,210 i 217

Da se nadjemo danas popodne ispred škole da tapkamo? Imam neke nove sličice.

U detinjstvu, kao i svi drugi, sakupljao sam razne sličice. Grdna majka od svoje male plate izdvajala je redovno po malo više od samog džeparca za poneku čokoladicu sa sličicama. A i od džeparca smo brat i ja odvajali samo da kupimo što više. Bila je to prava opsesija. Medjutim, kad sam shvatio kako se sličice sakupljaju u Švajcarskoj, shvatio sam da smo za nih mala deca, u pravom smislu tog izraza.

No, da se vratim prvo na moja sećanja na sličice.

Stiv je od malena bio nerminog duha, željan visina i spreman da proveri svoje mogućnosti. Taj poriv vukao ga je da uradi ono što su samo najodvažniji i najspremniji postigli, da uvek proba nešto novo, da bude prvi koji će ostvariti nešto što drugima nije pošlo za rukom. Srećom, bio je spretan i u poslu, te je kao finansijski stručnjak zaradio veliko bogatstvo što mu je obezbedilo dovoljno sredstava za sve poduhvate. A kao tako bogat čovek nije se libio da proba najsmelije poduhvate i fizički najteže izazove.

Koliko nas je samo putovalo tada jedinim koliko - toliko prihvatljivim putem u svet. Desetine kombija i autobusa svake noći jezdilo je ka i sa Feriheđa. Veliki deo renoviranja i proširenja aerodroma je naš doprinos. A izrastao je u drugi po veličini u novim zemljama EU!