Moj jučerasnji blog izazvao je pažnju i polemiku. U njemu sam se, verujem, na korektan način bavila pitanjem kako mediji tretiraju slucaj saobraćajne nesrece ministra policije, a u svetlu strahovito velikog broja smrtnih slučajeva u saobracaju, potpunog odsustva saobraćajne bezbednosti i transparentnosti rada ministarstava, posebno upadljivo odsustvo postavljanja važnih pitanja na koje gradjani imaju pravo.

Požalila sam se na neizlazak na naslovnoj stranici portala, a u medjuvremenu smo, sasvim korektno, stigli i do stranice sa vestima, dok se na naslovnoj nalaze

Sad treba igrati pametno. Srce vuče da se ide na prevremene izbore, ali treba biti razuman, treba misliti strateški, pre svega treba matirati Koštunicu. Ako se sada raspišu prevremeni parlamentarni izbori, pa demokrate i radikali dobiju po četrdesetak procenata, opet neće moći da se formira vlada bez Koštunice, a onda je bolje ni ne ići na izbore. Koštunica je sada u defanzivi i u tom slučaju bi se oporavio. Ono što sad treba da se uradi je da se Koštunica još više satera u čošak, da se prisili da napravi još neku grešku. Evo šta bih ja uradio.

U pripremi je zakon o zaštiti potrošača. Zaštiti slabijeg. Najljući protivnici zakona su turističke agencije sa Jutom na čelu i bankarski sistem sa Narodnom bankom Srbije na čelu. A izgleda pridužuju im se i trgovci. A bogami i javna preduzeća da ne kažem javni monopolisti. Bilo je 25 javnih rasprava. Interese potrošača zastupa ... Ispada EU direktive zastupaju interese potrošača. Njih 15. Mislim direktiva.

Gospodo poslanici,
ovim zakonom, koji nije separatistički i koji je u skladu sa ustavom, ali ne valja, bi uništili mogućnost istinske decentralizacije Srbije. On predstavlja jedno ludilo nepotrebne administracije, u istinskom je interesu nepotrebnih administratora i kadrova političkih partija, a duboko je suprotan ekonomskim interesima svih građana Srbije, uključujući i one njene građane koji su iz Vojvodine. On je istinski tužan i ne bi trebalo da za njega glasate.

Drage demokrate, ovaj zakon nije državnički, već beži od istinskih reformi koje su nam toliko potrebne.  Nemojte da rešavate unutarstranačke probleme preko ovako važnih državnih stvari. Dragi liberali, ovaj zakon nit' je liberalan, nit' je racionalan.

Da li se iko zapitao koliko košta dupliranje centralne uprave na jednoj trećini teritorije naše male zajednice od 7.5 miliona ljudi i ko to treba da plati i zašto?

Evo već treći dan za redom stavljaju ruž na svinju, a svinja tvrdoglava pa je još uvek svinja. Prvo ministarka na RTS-u, pa glavni sudija na RTS-u, pa predsednik na RTS-u doduše stidljivo, pa evo večeras i glavni političar koji je očigledno žario i palio pri izboru sudija u Utisku nedelje. Imam samo jednu reč: strašno.

Mislio sam da sam bušizam ostavio u Americi i da u međuvremenu i tamo izumire. To potpuno odsustvo logike, razumevanja problema, savesnog postupanja, razumevanja potrebe za transparentnošću, suštine demokratije, checks and balances. Cilj je izgleda da prođe svinja. Sa malo ruža. Sve, sve, samo da ne bude transparentno. K'o zmija noge.

Ovaj izbor sudija je nešto najgore što se desilo u Srbiji otkako sam se vratio. Ne za sudije, već za nas građane, poreske obveznike. Evo i zašto. Treći put.

"...ako se više novca usmeri na zarade, povećaće se potrošnja, posledično i proizvodnja, a tako će se otvoriti nova radna mesta..."

"Od MMF tražiću odmrzavanje plata i penzija. Mišljenje nisam promenio, plate u javnom sektoru i penzije na jesen trebalo bi odmrznuti."

"Ovo su dileme koje imaju mnoge zemlje, ali i ekonomisti."

Na našu veliku žalost nemaju. Ovakve "dileme" imamo samo mi. Na našu još veću žalost.

Koja li je muka naterala nepristojno bogatog da da intervju na televiziji? Da proziva predsednika i njegovu stranku i njihove nepristojno bogate? Da kao i Čeda pohvali rad sudstva i opšti izbor sudija. Intervju u kome može samo da izgubi, a ništa da dobije.

Nemojte. Nije dobro. Ne treba nam nazad Služba Društvenog Knjigovodstva. Ni vreme koje ju je rodilo.

Problem nije u tome što mala i srednja preduzeća neće da plaćaju poreze i doprinose. Problem je u tome što nemaju.

Evo dragi gledaoci, spremamo se, neckamo se, da li da rehabilitujemo cica Drazu. Znam, ako se zgrozimo onda smo komunisti, ako se ne slazemo onda smo izdajnici, ako se protivimo onda smo nepatriote, ako ne podrzavamo onda smo protiv nacionalnog pomirenja.

Ali, o cemu se tu u stvari radi. Imali smo problem. U Srbiji nije postojao niti jedan jedini disident. (Hm, Djilas, mozda, ali ni on nije pravi Srbin na kraju...) Nije postojao istinski protivnik sistema. Niko se poznat u Srbiji nije patio od komunizma. Svako ko je bio neko "ime i prezime" uzivao je vise nego lagodne pogodnosti sistema, bilo da se vozikao ladjama, bilo da je cenzurisao i sundirao stripove, bilo da je pisao 'kriticke' romane, bilo da je bivao izbacen sa fakulteta na institut da ne radi nista ali za solidnu platu, bilo da ga je prerano penzionisalo, bilo da je imao sve pogodnosti oficirovanja u Je-Ne-A, bilo da se po sluzbenoj duznosti svalerao sa suprugama funkcionera, bilo da je sedeo u istarskim kaficima i iscrtavao po mapi SFRJ put od Beograda do Rovinja ali samo po srpskim selima, bilo da je isao od izdavaca do izdavaca po beogradskim kafanama i 'ubedjivao' ljude koga da stampaju koga ne, bilo da je krao rukopise za drzavnu bezbednost, bilo da je pravio piramidalne banke (ne, ne mislim na Dafinu i Jezdu), bilo da je igrao tenis sa spanskim borcima prepodne, a poslepodne ih pljuvao po Ma..., bilo da je kao dobijao nasledstvo iz inostranstva a u stvari prao drzavne pare preko svajcarskih banaka, bilo da... I to sve pre nego sto se Sloba pojavio i ozvanicio pljacku kao drzavnu politiku i nacionalni interes.

predlozeni zakon o diskriminaciji je preopsiran i nedorecen i dozvoljava prakticno neogranicene mogucnosti kaznjavanja za razne kombinacije prestupa: casovnicar koji nije zaposlio nekadasnjeg lopova moze se tuziti za diskriminaciju po principu osudjivanosti; restoran koji je dao prednost mrsavoj konobarici za diskriminaciju na osnovu izgleda ili "genetske osobenosti" i tako u nedogled. povrh svih tih zabrana, u njemu je dodatno podvucen princip pozitivne diskriminacije grupa koje su, po misljenju drzavnih mocnika nalaze u "nejednakom polozaju", iako iskustvo nedvodmisleno pokazuje da su "strucnjaci"

Koja je razlika između fudbalske utakmice i gej parade?

Nema je.

I na fudbalskoj utakmici i na gej paradi ima navijača, a ima i pedera. Na oba događaja ima zastava, urlanja, pevanja, vikanja, tuča, polugolih muškaraca, našminkanih lica…

I ono što je najvažnije i jedni i drugi se lože na mišićave i zgodne muškarce i njihove podvige.

Pa zašto onda tolika netrpeljivost kada imamo toliko toga zajedničkog?

Dok pokušavate da nađete odgovor na to teško pitanje možete da igrate jednu veoma zabavnu igricu: Pronađite razliku

Da li možete da nađete razliku između slike A i slike B?

Juče je Queeria bila u zvaničnoj poseti našoj dragoj koleginici blogerki i drugarici Biljani Cincarević. Pošto smo Boban i ja ceo dan u kancelariji ispijali kafe, kod naše drage domaćice smo popili nekoliko viskija. Kao što je već poznato, alkohol pomaže da se razveže jezik. Tako smo od nje saznali ko finansira predizbornu kampanju LDP-a, s kim se švaleriše Čeda Jovanović, o finansijskim malverzacijama Bebe Popovića, kojim spletkama se Biljana Srbljanović sve služila da bi postala kandidatkinja za gradonačelnicu, o heroinskoj zavisnosti Pere Lukovića…

Biljana Cincarević, koja je i sama na listi LDP, nam je ovo sve ispričala u poverenju, ali mi kao dugogodišnji aktivisti civilnog društva ne možemo da dozvolimo da ove informacije ne procure u javnost. Takođe, kao osobe koje su do sada podržavale LDP moramo da istaknemo da smo veoma razočarani i skandalizovani.

Molimo vas požurite sa čitanjem, dok ovaj tekst ne izbrišu sa bloga b92.

Istina o LDP, širi dalje!

slika 1. Naš deo (spolja)

Ne znam za vas, ali meni čitava protiv-prirodna histerija vezana za horoskop žestoko ide na živce. Ne bih sada da zvučim srpski-pravoslavno, ali delim stav SPC-a kada je u pitanju horoskop. Zlo, deco draga, zlo.

Kada se upoznajem s nekim gej muškarcem obavezna pitanja koja će mi (kad-tad) postaviti su:

- Koliki ti je?

- A ili P?

- Imaš gajbu?

- Šta si u horoskopu?

Kada mirno, bez uzbuđenja, što dosadnije i smorenije odgovorim da sam rak, kreće kliberenje i mučenje mojih ionako tankih živaca.

- Ooooooo, pa ti si emotivac. Aaaaa to je tako satko. Eeeee pa ti si lomantik. Uuuuuu, bući, bući, buć.

Na to se samo nasmejem dok u sebi urlam sve postojeće psovke i smišljam nove. J*b*m (* = e) mu sve po spisku: heteroseksualno, homoseksualno, biseksualno, transseksualno, interseksualno, aseksualno, i zamišljam kako ga dugo, dugo i bolno mučim. Ali šta ću, moram da ćuti i trpim, sve dok ne iskoristim tu čvrstu, zategnutu i mišićavu guzu. Nakon toga mogu da pokažem svoje pravo, odvratno, tretiram muškarce kao stoku, lice i da ga emotivno, lomantično i satko izbacim napolje.

Naravno, nekima nije dovoljan znak, već kreću da se raspituju šta sam u podznaku, u kineskom horoskopu, koja planeta mi je dvanaestoj kući. Toliko tolerantan nisam, te ih odmah izbacujem napolje.

Ali, kao što kažem naša drugarica Sharon Stone, karma, karma, karma uvek dođe po svoje.

 

Jeste li čuli djeco, vjerujte bez šale otvara se škola za pedere male.

Još od malih nogu maštao sam da se ovekovečim. Prvo sam razmišljao da napišem knjigu, ali kad sam video ko sve u zemlji Srbiji piše knjige, shvatio sam da to nije dovoljno. Privlačila me je i filmska umetnost, ali su me Severina i Suzana Mančić pretekle, a ja patim da budem originalan. Pozirao sam raznim umetnicima, ali mi to nije bilo dovoljno. Razmišljao sam kako bi bilo fino da neki besni srbski patriota izvrši atentat na mene, pa da dobijem neku ulicu ili park i tako odem u istoriju. Nažalost, još sam mlad i lep da bih završio six feet under, tako da mi se ta ideja nije dopala.

I onda mi je u pomoć došao Boris Tadić, uspostavljajući novi princip da ko god da lovu za školu, ona po njemu dobije ime.