Evo o čemu se naime radi. Moj posao je - sajt za posao, regrutacija i selekcija kao i pomaganje firmama da dodju do najboljih kandidata. Često pravim testove, razmisljam kako da poboljšam uslugu za poslodavce da u najkraćem mogućem vremenu dodju do najboljih ili optimalnih ljudi za svoje firme. Kandidat, iste struke može da bude idealna prodavac za bankarske usluge a grozan u IT firmi.

Ipak - ovaj blog je o ljubavi i poverenju povezan sa poslom.

Ja se već godinama osećam kao u filmu "Balkan expres". Znate onu scenu kad svi sede u podrumu, spremaju se za večeru a Bora Todorović kaže: Imam utisak da za nas dolaze neki bolji dani" I posle sekund dva pljusne bomba i ode sve...

Pre otprilike 15 godina prvi put sam išla na Krf sa društvom. Moj drug Dragan, koji mi je i danas ostao nešto izmedju rodjaka i najboljeg prijatelja, napravio je jedan na izgled običan gest koji mi se duboko urezao u pamćenje. Naime, tražili smo torbu za neke fotoaparate i ljubazna prodavačica nam je posvetila oko 30 minuta. Ostalo je da Dragan proveri sa svojim bratom da li dimenzije i oblik odgovaraju i da kupimo. Na žalost dimenzije nisu odgovarale. Sutra ujutro, Dragan se spremio i krenuli smo u grad Krf da se zahvalimo prodavačici i da kažemo da torbu nećemo kupiti. Putovali smo oko sat vremena do grada da kažemo da nećemo da kupimo torbu, sećam se da je Dragan kupio neko pakovanje sladoleda da se zahvali na ljubazosti. Ja sam se iznenadila jer mi na pamet nije palo da ćemo se vozikati oko dva sata da jednostavno kažemo da nešto nećemo da kupimo. I zaposleni su se iznenadili. Posle su nas ponudili limunadom i sedeli smo sa njima oko 10 minuta. 

Par godina posle toga i sama sam počela da radim u uslužnoj deltanosti, tačnije u hotelu. Moji klijenti su uglavnom bile firme koje su organizovale bankete, kongrese i seminare u hotelu i smeštali svoje strane goste. Ja sam se starala da se opet vrate u naš hotel. Neki su mi i danas prijatelji. Jednog dana na adresu mog generalnog direktora stiglo je pismo od jedne banke koja se zahvaljuje na saradnji, obećava vernost i želi posebno meni da se zahvali na trudu, brizi i posvećenosti prema njihovoj kompaniji. Dobila sam povećanje plate od 10% i poklon od hotelskog lanca, provela sam nekoliko besplatnih dana u Budimpešti.

Juče i danas mediji objavljuju apel gospođe Ivane Mišić, pomoćnice ministra zdravlja, da se ne plaše da prijave slučajeve korupcije u zdravstvu. Ona je navela da se ti slučajevi mogu prijaviti dežuranom zdravstvenom inspektoru putem telefona 011/333-4003, radnim danima od 8.30 do 16.30 časova ili direktno policiji.

Zaludna Krugolina

Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja ovih dana učim značenje jednog potpuno novog termina koji je počeo da se provlači kroz medije: defanzivna medicina.

Prvi put na taj termin natrčah 9. januara, slušajući intervju novinarke Aleksandre Gazivode sa direktorkom Lekarske komore Srbije, prim. dr Tatjanom Radosavljević. Evo transkripta tog dela razgovora:

Gazivoda: Tatjana, evo počelo je suđenje lekarima, počele su i licence da se oduzimaju, koliko bi zapravo srpskom zdravstvu značilo uvođenje protokola, kada je u pitanju pre svega sigurnost pacijenta, a samim tim i sigurnost lekara? Ovaj nedostatak protokola koji postoji u srpskom zdravstvu, vodi li on na neki način lekare ka jednoj defanzivnoj medicini, a to znači da mi se sutra ne bi sudilo, ako je u pitanju rizičan slučaj, ja ću odustati?

Radosavljević: Ja ću početi od kraja vašeg pitanja. Apsolutno se nalazimo u situaciji da jedan broj kolega ulazi u priču o defanzivnoj medicini, ne zato što oni to žele ili smatraju da je to dobro, nego sudeći po onoj narodnoj: "Ko ne radi, taj ne može ni da pogreši".

Deo anonimne prijave o finansijskom poslovanju OŠ "Mladost" iz Novog Beograda, za koju budžetska inspekcija nema ni vremena, ni inspektora, ni osnova da je proveri, glasi:

"Izdavanje fiskulturne sale je poseban primer malverzacija. U ranim večernjim satima svi klubovi drže treninge i to je prikriveno i zabranjeno čuvaru da evidentira. Računovodstvo nikakav uvid nema o korišćenju prostora, a noćni čuvar kaže da mu je zabranjeno da o tome govori. Izdavanje sale je u rukama direktora, sekretara i nastavnika fizičkog."

            Izdavanje sala tokom 2008. godine ispitivale su dve inspekcije: prosvetna i budžetska. Da su međusobno razgovarale, možda bi još nešto suvislo i zaključile. Međutim, ne. Jedna je nadležna za papire, druga za finansije. Kada se gledaju zasebno, i papiri i finansije mogu (ali ne moraju) da izgledaju u redu. Kada se gledaju zajedno, matematika ne štima nikako.

            Evo šta u svom zapisniku konstatuje prosvetna (ali ne i budžetska) inspekcija:

Oliver i Viktor. Dva muska imena. Mozda ne toliko "muska" kao Milutin, Ognjen ili Uros, ali i dalje muska. Ok. Nisu bas srpska. Pa dobro. Ima i takvih imena, doduse u manjini.

Meni su ta dva imena uzrok i vodilja u bavljenju sportom. Naime ja sam bio lokalni kosarkas do svoje 27 - 28 godine. Nisam imao rezervni plan sta cu da radim kada prestanem da se bavim aktivno kosarkom. Mozda pasivno? Nesto kao rekreativac.. Ali to i nije bio bas plan, ja ne mogu bez takmicarskog sporta. I onda iznenadna transformacija u mom sportskom zivotu. Od Milana Kosarkasa (dobro zovu me i

Kaleidoskop - opticka igracka za prikazivanje raznovojnih figura. Najmanjim pokretom, menja se sadrzaj prikazane slike. Ime je nastalo kao kombinacija grckih reci lepo, forma, videti, respektivno. Izmesljen u staroj Grckoj pa zaboravljen. Ponovo otkriven u Skotskoj u 19. veku.

Kroz skolski sistem i vaspitanje mi dobijamo strasan osecaj superiornosti nad drugim narodima. Jednostavno nas uce da smo mi veoma poseban narod. Super lepi, posteni pametni,

Kao i svaki mlad otac sa nasih prostora i ja sam bio impresioniran svojim prvim sinom Jovanom. Umeo sam da ga gledam dok spava, da mu pipkam prstice, slikam grimase,... Moj ponos je bio najveci na svetu. Njegovim rodjenjem sam i ja dobio VIP status u nasoj porodici.

Secam se jasno trenutka kada me je prvi put prepoznao i nasmejao se. Mislio sam da cu da se istopim od topline koju sam doziveo tada. Secam se i kada

Davno je to bilo, kada sam vozio bubu dvajes i kusur godina staru sto mi kupili mama i tata za odlican uspeh na studijama. I primerno vladanje, naravno. Cim zahladni, buba nazebe, pocne da kasljuca, da se trese i mi pravac kod Tomice. Buba onako pod kasljem, obuvena u stare letnje gume zanosi dupe u krivini kao klinka na stiklama. Obojica kasnimo "samo" sat vremena i otvaramo radnju u 10. Unutra ladnije nego napolju. Ukljucujem reso i pravim kafu

Majami Beach je duguljasto ostrvo, nadomak Majamija, sa istocne, okeanske strane. Mondensko mesto, Sauth Beach je relativno mali deo tog duguljastog ostrva i predstavlja centar interesovanja mnogobrojnih turista zbog lepih plaza, prelepih zena, dobrih hotela i odlicnog nocnog zivota. Tu su butici svih ozbiljnih modnih kuca. Tu je i kuca pokojnog Versacija koji je prvi nanjusio potencijal Majami Bica i doselio se. Na Majami Bicu su i najbolji restorani, najlepse zene, plaze...

"Pobeda nije sve, pobeda je jedino", Ivan Jovanović, Strongmanov otac

Jasno sam video da se Miša onesvestio drzeci teg od 275 kg svega dva stepenika od pobede. Covek je bio skroz beo sa modrim usnama. Verujem da je samo par mozdanih celija ostalo budno, ali i tih par celija je zelelo pobedu i komandovale su ogromnim telom.  Ukrajinac, kao na usporenom filmu, uspeva da savlada i zadnji stepenik. Pritrcavam i hvatam ga u momentu kada pocinje da tone. Stavljam mu mirisljave soli pod nosi on se malo prene, taman da može da hoda. Više ga nosim nego vodim ka klimatizovanom šatoru za takmičare. Mrtav čovek hoda samnom. Dok povraca tamno bordo i bori se da dodje do vazduha čini mi se da se polako budi i razaznaje situaciju:

"Šta sam uradio?"

"Pobedio si!"

Bledo lice plavih usana razvlači se u osmeh dok nastavlja da povraca krv.

Kako bese?

"Ne sudi po ambalazi"

(pogledaj video)