Đilas: Uđi mala, ti most 'oćeš?

Uma Thurman: Može, a!

Đilas: Dođi da vidiš, ovoliki mi je.

Uma Thurman: Aaa, pa dobro!

Đilas Da znaš, mnogo mi je dug. Samo stoj, možeš li ti to da podneseš?!

Ja više priče o Mostu na Adi ne mogu da podnesem. Ne mogu da podnesem ni slikanje na mostu. Muka mi je...

The passing of Patriarch Pavle, for whom all the respect paid to his memory was and is well deserved, allowed for some rather questionable decisions on the side of the government and media in Serbia.

"BELGRADE, B92  -- A delegation of the Environment Ministry will be heading to Bali to attend the UN Ministerial Council forum program for environmental protection.
The delegation will be headed by Minister Oliver Dulić.  The delegation's trip will cost RSD 2mn, but Dulić said that every member of the delegation is needed, because Serbia is currently presiding over the UN Environmental Protection (UNEP) program...."

I am seriously considering getting into this environment racket.

poslednjih nedelja sam vise puta cuo kako se citira obama: "kriza je sansa koja se ne sme propustiti". istina, nisam bas siguran da je bas obama nesto slicno izgovorio ali nije i bitan on nego poruka.

kriza je period kada je ljudima/sistemima podignut nivo spremnosti da "stegnu kais".

svaka reforma podrazumeva menjanje stecenih navika, ukidanje postojecih prava... dakle, beli medvedi vise nisu beli medvedi. zastite vise nema. to je stresno stanje. i za sistem i za svaki njegov deo.

kada se reformise drustvo, ti delovi su ljudi. kada se reformise drzava, ti delovi su glasaci.

glasaci nisu sretni kada su "stresirani". logika politike nezameranja je jasna: u doba izbora ne cackaj mecku (narocito belu - zasticenu). a nikad nisi bas siguran kada ce izbori pa ne diraj nikog nikada.

e sad dolazimo do citirane obamine(?) izjave:

kriza je sansa koja se ne sme propustiti

01. septembra 1939. godine poceo je drugi svetski rat

pobedili su saveznici

zanimljivo razmisljanje.

naravno potpuno pogresno.

"Mislim da se radi o apsolutnom bezobrazluku, ne radi se o pravnim stvarima, nego moralnim. Očekujem da premijer hitno reaguje s obzirom da se radi o državnom službeniku i to ne bilo kom"

" Mislim da se radi o apsolutnom bezobrazluku, ne radi se o medicinskim stvarima, nego moralnim. Očekujem da premijer hitno reaguje s obzirom da se radi o državnom funkcioneru i to ne bilo kom "

u cemu je razlika?

Србија је "оно што је остало". После серије референдума о сецији, низа декларација о независности остала је територија на којој је могуће спроводи суверенитет власти која столује у Београду. Зашто у последње две деценије ни један референдум о сецесији од власти у Београду није пропао? Не знам али знам да ни у једној од тих држава

autor: kleinemutter

kategorije: mad as hell

........................................ 

Imamo starog keca i u njemu akumulator, ponekad. Zasto ponekad? Zato sto su se lopovi navadili i gotovo svake nedelje nam iz auta kradu akumulator. Dodje nas to zadovoljstvo ovog meseca oko 15 000.
Najgore mi je kad ujutro krenemo muž ,deca i ja i smestimo se u kola, da li smo pošli kod lekara ili u vrtić, svejedno, kad ...cvrc....kola ne reaguju ,

poznato je da je lepo biti u vlasti. privilegije na sve strane. jedino je nezgodno zbog odgovornosti i stalnog prozivanja da se (predizborna) obecanja ispune. iz te pozicije je lepse na strani opozicije. prozivas ove na vlasti koliko hoces i sve vreme se busas u grudi kako bi ti to bolje a cim dodjes na vlast (tj do privilegija) i bice bolje. a odgovornosti ni od korova. milina jedna. pitajte ove radikale (s bedzom i bez bedza - oni umetnost napravise od toga da nikad ne dodju na vlast). naravno ima onih koji bi i jare i pare (privilegije vlasti sa odgovornoscu opozicije). u stvari to su verovatno svi pa preciziram iskaz: ima onih koji uspevaju da uzmu i jare i pare.

ko su ti genijalci pitate se vi?

искрено, горње стихове сам певао више пута у животу. а и "судијо кретену, јеб`о сам ти жену" и "носи говна напоље" (док неког "повређеног" на носилима спорим кораком носе до ивице терена где ће он одмах скочити на ноге лагане и потрчати натраг у игру којој је одузео пар секунди превијајући се). осећам потребу да нагласим да сам увек тако нешто певао из зезања, не мислећи озбиљно. ово говорим, не због судијине жене коју нити сам видео, нити сам јебао већ згађен контекстом у којем сам скорије чуо насловну строфу.

а контекст је следећи - дечија утакмица (небитно је који је спорт у питању, небитно је годиште деце - далеко је испод тинејџерских годишта) а "навијачи" који су тако здушно "пружали подршку" су наравно - родитељи. или боље рећи "родитељи".

Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Medhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Ramahudin Ćatović, Idriz Gibović i Mevlida Koldžić.

Kada sam napustila zemlju u kojoj sam rođena (zapravo, onaj ostatak koji mi je još bilo dozvoljeno zvati svojom domovinom), nisam još imala preciznu predodžbu šta sve ovaj korak nosi sa sobom. Nisam se puno bavila pojmovima integracije i asimilacije, niti me se jaz koji ove koncepte dijeli, naročito ticao.

U Njemačkoj sam prvih godina

Priču koja slijedi ispričala mi je Inna A. iz Čečenije:

Sin moje susjede Jaše je ustrijeljen od Rusa. Jaša nije mogla prežaliti sinovljevu smrt i s vremena na vrijeme govorila bi kako mrzi Ruse. Nama susjedima je to bilo neugodno čuti. Na kraju krajeva, živjeli smo u ulici u kojoj su zajedno živjeli pripadnici različitih nacionalnosti. Živjeli smo dobro jedni s drugima.

Većina naših susjeda su bile ruske familije i nitko od nas nije pravio razliku između jednih, drugih, trećih,... S tjeskobom i tugom u srcu ispratili smo naše susjede