Ustanem jutros kasno, drugi dan Uskrsa, ne radi se. Upalim komp i ping ping ukljuce se svi programi, Skajp izmedju ostalih. Vidim cvrenu strelicu, znak da me je neko zvao dok sam bila odsutna. Kliknem na strelicu i izadje mi user name  Ra. Gledam belo, jer Ra je skajp ime Rase Livade, preminulog pre godinu i po dana. Klinkem jos jednom i zazvoni dvaput skajp masina , User Not Found.
Smrznem se. Naravno da ne postoji. Sama sam iskljucila kompjuter u njegovom stanu, vratila Sezamu hardver, dok sam pomagala nasoj cerki da izadje na kraj sa obavezama oko njegove smrti.
  Setim se, danas

Prenosim saopstenje Labrisa, organziacija za lezbejska ljudska prava

Preko 150 domaćih i stranih novinara, fotoreportera, kamermana je akreditovano za beogradsku Povorku ponosa koja će se desiti u nedelju, 20. septembra, u 11h na Platou kod Filozofskog fakulteta.

 

Nezapamćeno medijsko interesovanje za predstojeći skup LGBT osoba ali i njihovih podržavaoca, prijatelja, porodica i aktivista za ljudska prava, potvrđuje da je skup u nedelju ispit demokratičnosti koje će čitavo društvo Srbije polagati i verujemo, uspešno položiti.

 

Ovih dana je godisnjica Vukovarske tragedije

Dana 23. novembra u u 14 sati u konferencijskoj sali Skupstine grada Beograda odrzace se "Javna diskusija o odgovornosti za rusenje Vukovara". Tribinom ce biti obelezen 18. novembar dan secanja na zrtve Vukovara. Cilj tribine je da se pokrene javna debata u Srbiji o odgovornosti za rusenje ovog

pise Vesna Scepanovic

Zasigurno nije jednostavno ponuditi sliku  kompleksne situacije u Italiji cija vlast poslednjih mjeseci  moze se reci gubi predstavu o sebi i ulazi u nepotrebne  konflikte sa velikim dijelom gradjanstva,situacija   koja se ne pamti   od tzv. olovnih godina  “anni di piombo” u prevodu.
Sazeti  drustvene promjene  koje dovode ozbiljno u krizu tekovine demokratskog drustva i ono sto je u Italiji bilo zagarantovano decenijama na polju ljudskih prava nije jednostavno ako se posmatraju dogadjaji koje prezivljava  italijansko gradjanstvo.Od

Da rezimiramo još jednom: danas je u Beogradu održan  stranački a ne "mirni svenarodni skup". Još jedan podsetnik,ako ste već zaboravili: gubitnici na proteklim predsedničkim izborima fingiraju tzv. "svenarodni karakter" ove svetkovine,i svojim političkim stavovima-kojima nisu stekli većinu na proteklim izborima - žele da se vrate u igru.

Izuzetno sam srecna sto, kao jedna od clanica zirija, mogu da objavim da je ovogodisnja dobitnica ugledne nagrade iz fonda Maja Marsicevic - Tasic, novinarka i urednica Lila Radonjic.

Pre tačno 6 meseci (22. Maj 2007) napisao sam blog pod nazivom „50:Šta nove vlasti moraju da urade u domenu ljudskih prava?“ gde sam nabrojao ono što tri Vlade posle 2000. godine nisu uradile, a što zavisi isključivo od političke volje (http://blog.b92.net/arhiva/node/5843). Tamo imate objašnjenja za svaku stavku, a da

Negde u vreme protesta 96/97 učinjeni su prvi ozbiljniji uspesi u pokušaju da se objasni da slobodni izbori ne znače samo to da možeš da glasaš za više partija, a da te niko ne prisiljava i sl. Uspevali smo građanima da objasnimo koliko IMA VEZE kako i šta mediji „kažu“, bez obzira što se većina „nebeskih glasača“ uvek klela da bi oni glasali isto bez obzira na ono što čuju u medijima. Kako se onda desilo da na republičkim izborima 2000-te te iste nebeske partije padnu na (samo) 74 poslanika, ostaje da se analizira.

Koliko ono što mediji kažu/lažu/izvlače iz konteksta „ima veze“ postalo je na kratko jasno tek kada je ubijen Zoran Đinđić. Posle zabrana nekih novina i promena par redakcija od strane većine patriotiski odgovornih novinara (ne mislim na one sa RTS), stvari su se stabilizovale za vreme prvog premijerskog mandata Vojislava Koštunice. Sem B92, Blica, Danasa i par nedeljnika, sve ostale novine i televizije u maštovitosti promovisanja nebeskih vrednosti prevazilaze Miloševićevo vreme. Naime, nekadašnje diktatorske fore u medijima je bilo lako „pročitati“ između redova, dok sada za većinu laži iz Politike, Novosti, Kurira, Press-a, čak i glasači koji će glasati „za Evropu“ veruju da „mora da tu ima neke istine“.

Teze koje se podmeću/ponavljaju od početka izborne kampanje se javljaju u mnogo varijanti, malih ili velikih članaka, tema dana, intervjua, komentara itd, ali se mogu grupisati u sledeće:

On se zove Vladimir Đukanović. Rođen je 1979. godine i po zanimanju je diplomirani pravnik . Živi na Banjici u Beogradu i do sada se nije kandidovao na izborima. Član je SRS, a nekada je radio na „Radikalskim talasima", „Fokusu", a sada ga ima i u „Pravdi". On je član foruma „Srpski nacionalisti" pod nickom NACIONALISTA više

Od danas mi je mnogo lakše. Predsednik Tadić je „sleteo u Njujork „, a večeras je „počeo sastanke". U subotu smo ceo dan slušali da će Tadić OTPUTOVATI u Njujork na zasedanje Generalne Skupštine UN, juče su nas ceo dan obaveštavali da je ODLETEO u Njujork. Jutros sam saznao da je sleteo, a i da je sa njim Ministar Jeremić. Sada mi je lakše, naročito

Trebalo je čitavih nedelju dana da nam SPC (pošto više nije sigurno koje sve verske zajednice zaista jesu sa njima) saopšti šta ustvari želi i da nam tu želju razjasni. Konačno je odabranom krugu postao dostupan prilično detaljan opis njihovih želja. Parola „ima se, može se" je došla do izražaja. Vidi se da je crkva zaista svesna svoje moći

Uvek me je zabavljao rezultat izbora vesti u svim redakcijama u Srbiji. Vest koju je danas objavila "Borba" je skandalozna koliko i slučaj Kovačević. Međutim, kod "drugih" se nije mogla probiti jer je valjda bitnije što Vučić želi izbore, ministarka Dragutinović govori kako su sprečili kolaps, Jeremić se igra "deblokiraj mi Sporazum", a i

Veče u kome se grupa građana sa tekstom "brate, joj, šampioni, Srbija, brate, šampioni, najbolji smo, Srbija, brate, najjači,joj, do jaja, Srbija" kupala po beogradskim fontanama je idealno za razmišljanje o licemerju u društvu u kome živimo. Naravno da je „dvostrukih aršina" najviše u politici, ali ne zaostaje ni licemerje u vezi sa slučajevima