U danima kada mi gotovo svi poznati i polu-poznati govore da MORAM u drugom krugu glasati za Tadića, a da pritom ne znaju da mi odgovore konkretno na pitanje „Šta fali Čedi ?“, isplivao je snimak  koji pokazuje kako Srbija danas izgleda: JEDAN snima, trojica idu i pale pekaru čiji je vlasnik Albanac, a grupa građana (čitaj: NAROD) stoji pored ili prolazi kolima dok se ovo dešava. Njih se ovaj zločin (da vam nije možda gruba ovaj reč ?) apsolutno ne tiče. Nastavak je tipično srpsko-ruska priča:  već 100 dana policija „traga za počiniocima“, političari se ne oglašavaju već upravo toj etničkoj grupi nude suštinsku autonomiju, a mediji izveštaju o ovoj vesti kao da je reč o visibabi koja se pojavila u Tašmajdanskom parku.

U mesecima koji dolaze, ruski model odnosa prema npr. Britanskom Savetu i Zapadu uopšte biće uvezen u Srbiju, jer za to ne treba gasovod, niti odluka Parlamenta a ni dil sa Gaspromom. Sačekaćemo još mesec dana da se mjuzikl „Izbori, oh presudni izbori“ ponovo izvede pa ćemo početi sa implementacijom onih akcionih planova. A onaj NAROD iz prvog pasusa će onda početi da se događa na ulicama Srbije. Samo još mesec ili dva strpljenja.

Za to vreme, ovde po ceo dan slušamo kako „zločesta“ EU hoće/neće da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom. Sporazum se predstavlja kao nešto što je Srbiji dato od Boga, Kusturice, tenisera, Crkve, Marije Šerifović itd  ili da je SAA ustvari dobar rod malina i šljiva koji EU nama ne da da koristimo i da uživamo u onome na šta imamo pravo. Pošto makar mali broj građana/građanki shvata da je SAA jedan UGOVOR u kome je nama cilj da se približimo EU, nadam se da većina čitalaca ovde zna da moramo da ispunimo makar neke preduslove na kojima ta ista organizacija/superdržava počiva. Prvo podmetanje se svodi na rečenicu „Srbija je Evropa“, zato što niko ne govori da Evropa nije isto što i EU. Drugo podmetanje se svodi na to što smo ih (EU i zemlje članice) ili preveli žedne preko vode ili su nam oni prijatelji (Grčka i grčki Kipar) koji će po svaku cenu biti uz nas. Treće podmetanje je da EU MORA da potpiše sporazum zbog sebe, mada niko ne navodi razloge zašto bi to MORALO da se desi.

Zakon o zabrani diskriminacije, usvojen u martu 2009. godine, postao je ključni domaći propis u oblasti sprečavanja diskriminacije, a njegova puna primena trebalo bi da usledi u 2010. godini. Zakon je ustanovio Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao samostalan i nezavistan organ. Narodna skupština Republike Srbije ima obavezu

Monika je nedavno objavila da ipak nece vise da se takmici. U svojoj karijeri osvojila je 9 gran slem turnira, osam pre napada nozem*. Na svoja prva cetiri ucesca na Australijen openu pobedila je, prvi put je izgubila tek '99 u polufinalu. Na svom prvom gran slemu, u Parisu '89, stigla je do polufinala. Osvojila je prvih sest gran slemova na kojima je igrala u finalu. Od sest finala koje je odigrala protiv Stefi Graf dobila je 3, ali Stefi je svoja

Sutra u 9 ujutro u Cernu ce zapoceti seminari sa najnovijim rezultatima o Higsovom bozonu. Seminare ce drzati Joseph Incandela sa Univerziteta Kalifornije iz Santa Barbare i Fabiola Gianoti iz Cerna. Joe je spokesperson CMS-a, Fabiola Atlasa. Spokesperson je prakticno glavni menadzer eksperimenta.

Ukoliko hocete da gledate direktno, probajte sledece:

1) Proverite na fizickom fakultetu ili Institutu u Zemunu (ako ste u Beogradu) da li ce organizovati prenos, posto cete u tom slucaju moci da pitate prisutne posle seminara sve sto vas zanima.

2) Pratite preko sajta:  http://cern.ch/webcast

Pre nego što pročitate ovaj moj post, prvi u serijalu "Moj sukob s pameću", poslušate ovu melodiju i za trenutak se prepustite sećanjima i svim onim lepim stvarima. Novi zakon o nostalgiji je još u pripremi, pa ćemo večeras po starom zakonu uživati.

Dakle, da počnem:

Upravo tako. Šibicarenje. To što smo radili sa SPS-om od izbora do danas. Danas od podne šibicarenje treba da prestane. SPS nema kapacitet da bude snaga koja će učestvovati u putu Srbije u Evropu. Tačka.

Napravio čovek piramidicu. Finansijsku. Uzimaš pare od ljudi i plaćaš odlične kamate. Kao imaš super "šemu" za investiranje. Mnogo bolje od bilo kog drugog. Čak 10-12% godišnje (znam, ne izgleda neka pljačka). A u stvari ništa nigde i ne investiraš.

Ustavni sud je poslednja odbrana društva od bahatosti države, tiranije skupštinske većine i zaštiti ljudskih prava garantovanih ustavom. Kada sve ostale odbrane zakažu. Kad elementarna pristojnost, dostojnost i stručnost zakažu. A kod nas zakazuju redovno.

Na sednici 13.maja ove godine, naš Ustavni sud je opravdao svoju ulogu. I pored svog pritiska doneo je jedino ispravnu odluku. Odluku koja je očigledna i normalna za moralne, stručne i pristojne ljude. Toliko normalna, da bismo se morali zapitati o stručnosti i pristojnosti predlagača.

Uvek se iznova začudim nad snagom uverenja velikog broja naših građana da postoji besplatan ručak. I da uvek ima neko ko će baš njima da plati taj besplatan ručak. Pa kad im stigne račun, ili im neko ukazuje na to da račun stiže, onda se silno razljute. I uvek traže nekog drugog koji bi po njihovoj kosmičkoj (ili samoupravnoj) pravdi, trebalo da taj ručak plati. Samo ne oni.

Tako je izgleda i sa porezom na imovinu. Nikako da konačno prihvatimo da, ono što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. 

 

 Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.

Minstarstvo finansija je juče na svom sajtu objavilo veoma oskudne, selektivne makroekonomske podatke za prvi kvartal ove godine. Nekako se ne slaže sa virtualnom stvarnošću investitora u niskom startu kojom smo bombardovani. Upravo suprotno. Situacija nije samo ozbiljna. Gledamo u ambis.

Ovo je serija u nastavcima. Ministarstvo finansija je objavilo šture i selektivne informacije o stanju javnih finansija u junu 2012.godine. Deficit samo u junu oko 22 milijarde dinara, odnosno oko 200 miliona evra. Od početka godine deficit republičkog budžeta iznosi oko 110 milijardi dinara. Planirani deficit za celu godinu iznosi 125 milijardi dinara.

Danas sam u telefonskom razgovoru sa svojom snajom koja zivi u Novom Sadu dosla do jezivih informacija koje su mi pokrenule mnoga pitanja.

 

Negde okolo Bazara (znaju novosadjani gde je to) je videla jednu romkinju koja sedi i prosi. ne bi to bilo nista cudno za nase uslove, pa ni za zemlje u okruzenju+italija (sto ne znaci

  .....e, chekajte me samo da zapalim,...mmmm,.....phuuuuu,...sad moze!

Evo , priznajem-kriva sam za sve pare!(Koje bolje da ne sabiram- da se ne bi oduzela!)

Kriva i porochna!

Pa ne moze sad bash bez greshke ni da funkcionishesh, zar ne?! Ono ljudski je!

A volim! Za ljubav se moze i poneshto oprostiti!

A shto je najgore, kada su svi pochinjali,  u gimanziji, meni skroz bilo truba. Prvo, nije me fakat privlachilo,