Čudan naslov za temu intelektualnog angažmana. Preuzeo sam ga od čuvenog Edvarda Saida, Palestinca hrišćanske vjere, predavača sa Kolumbije, koji je u Londonu, u sklopu „Ritovih predavanaja“, 1993., govorio kako su današnjim intelektualcima „izvađeni zubi“ i kako se njihov zadatak sveo na „proizvodnju pristanka“. A intelektualac bi trebao, rekao je tada Said, biti „posebno biće, neko ko govori istinu, hrabar i gnjevan pojedinac, za kojeg nijedna ovosvjetska sila nije previše krupna ili zastrašujuća da je on ne bi podvrgao kritici i nemilosrdno pozivao na odgovornost“.

Mir Božji Hristos se rodi. (Po)rodiše se i izbori. Hvala Vladi Crne Gore. I za mir, i za Isusa i za izbore. Mir nam je sačuvala kad je bilo najteže, Isusa priznala još onog dana kad je petokraku nazvala crvenom žabom, dok za izbore joj i ne treba mnogo zahvaljivati. Ona ih raspisuje samo kada joj je rezultat unaprijed poznat. Zato Cedem i Cesid ne moraju raditi ispitivanje javnog mnjenja. Naši dobijaju - BEZ DILEME.

(Tekst je već bio objavljen 15. jula na blogu MyExit pod naslovom "EXIT iz ugla namćora". Ovde ga prenosim sa par beznačajnih izmena)

EXIT 08 mi je bio lošiji od prethodnih. Možda zato što sam u međuvremenu malčice ostario. :) Pre par godina znao sam da zujim od jednog do drugog stagea bez odmora. Ove godine morao sam da iskuliram na svakom koraku. Uglavnom sam boravio na World music, Fusion, Roots and flowers... Popizdeo sam na Citroen stageu. Izem ti reklamu. Samo sam prosao pored. Do Dance arene ne idem vec godinama. Rekoh da sam omatorio. :P Razočaramo me je i izostanak

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia) 

(Kratak osvrt na osnovna pitanja kojima se bavi teološka antropologija)  

Kako na najbolji način rezimirati ono što predstavlja predmet vekovnog naučnog diskursa, centar svih filosofskih čuđenja i bogoslovskih rasprava, osnovu metafizike, početak i kraj svih pitanja. Ko je ljudsko biće i kuda ono ide? “Istinu o čoveku ne možemo iscrpsti nekim znanjem o njemu, to samo možemo da doživimo na osnovu našeg razmišljanja i delovanja. Čovek je u principu, više od onoga što je kadar da zna o sebi.“[1] Uistinu, mera svega nije čovek, kako je to svojevremeno tvrdila  klasična antička misao[2], jer uzimajući u obzir  teološko – antropološku refleksiju i teologiju uopšte, njegova spoznaja može biti potpuna tek u perspektivi eshatona.

Sagledavajući poreklo ljudskog bića u odnosu na teološku antropologiju, dolazimo do zaključka da je čovek mnogo više od karike u lancu evolutivnog poretka prirode, razumne životinje, biološkog egzemplara, kako ga moderna nauka po svojoj redukcionističkoj inerciji definiše, jer takav čovek bi apriorno bio lišen svoga višestrukog značaja i ontoloških dubina. U njegovom životu koji nije slika natprirodnoga tvorca , nego prirodne tvari, nemoguće je otkriti večni Logos. [3]

Piše:  mr Srđan Sremac

Gost bloga je moj prijatelj i kolega Srđan Sremac koji trenutno studira na postdiplomskim studijama u Amsterdamu.

"Kad su temelji uzljuljani što da učini pravednik?“  Ps. 11:3

Od početka ljudskog roda, od trenutka kada je čovek počeo samosvesno da razmišlja o sebi, on pokušava da se odredi, da zauzme stav o svetu, o životu, o svom mestu u univerzumu, o svojoj

U subotu 14. Juna, na adresi Novosadskog puta br. 70 u Novom Sadu, svečano je postavljen kamen temeljac novoj zgradi Protestantskog Teološkog Fakulteta u Novom Sadu. Prilikom ove svečanosti prisutnima su se obratili dekan fakulteta prof. dr Dimitrije Popadić i nekoliko gostiju iz inostranstva. Radovi će početi u kasnu jesen, a prema predviđenom planu ceo kompleks će se sastojati iz nekoliko objekata koji će obuhvatiti, amfiteatre i učionice, biblioteku i čitaonicu, svečanu salu za konferencije, školski internat, kantinu, računarsku salu kao i ostale prostorije namenjene osoblju i radu fakulteta. U okviru fakulteta predviđeno osnivanje nekoliko centara, i tri instituta između ostalih Institut za međucrkveni i međureligijski dijalog.

U procesu osnivanja je Institut za međucrkveni i međureligijski dijalog u Novom Sadu. U četvrtak 17.07.2008 godine u prostorijama Novosadske parohije grkokatoličke crkve, potpisan je inicijalni dokument za osnivanje istituta. Dokument su u ime Protestantskog teološkog fakulteta u Novom Sadu potpisali dekan fakulteta prof. dr Dimitrije Popadić, mr Srđan Sremac, mr Nikola Knežević i protojerej stavrofor o. Roman Miz koji će biti postavljen i za direktora instituta.

Poštovani blogeri, u okviru serije tekstova koje sam posvetio ideji i konceptu hrišćanske demokratije prenosim i ovaj tekst koji se osvrće na istorijat i razvoj hrišćanskog socijalizma u Rusiji tokom prošloga veka.

Aутор: А.Ф. Гавриленков, превела са руског: Љиљана Бурсаћ

http://www.law.edu.ru/doc/document.asp?docID=1136331

Први зачеци идеја хришћанског социјализма на руском тлу били су повезани са јеретичким покретима стригољника, који су   проповедали под утицајем Феодосија Косог. Тежња да се реализују идеје једнакости, братства и социјалне правде приметне су у учењима духобораца и малокана.

Идеје хришћанског социјализма касније су се  појављивaле у стваралаштву руских филозофа у другој половини 19. и првој половини 20. века. У то веме идеје хришћанског социјализма су се развиле у тековини Царства Божијег на земљи.