Razmišljam kako su mnogi zakoni u stvari prokletstva, neki fizički posebno. Na trenutke samo i možda bi tačnije moglo da se kaže kako su mnoga prokletstva horizontalnije kategorije pa su dobre šanse da će mnogi od nas prvo da ih primete u fizičkom svetu.

Ima mišljenja da nam uglavnom geometrija podupire intelektualnu srž i da posle nje dolaze derivati, abstraktni, lingvistički, numeriči i ostali. I pored toga što nam geometrija, i dovoljno je da se ograničim na nju, donosi i beskonačnost, ako rastegnemo maštu pa pokušamo da se pogledamo u nekoj veličini, npr, "sve" što nam Njutnovi zakoni kažu je da smo "poprilično" self-referencijalni, vrtimo se oko jednog te istog težišta dok nas neko ne pogura sa strane.

I kako strane širimo u jednom trenutku nemamo više nikog da nas pogura. Realm bez ikoga i ičega nam je stran. Mi, u stvari, u takav realm ne verujemo.

Pretpostavljam da će mnogi mlađi među nama doživeti da odu u svemir, na izlet, u najmanju ruku u bestežinsku orbitu oko zemlje. Bestežinstvo ima i jednu suroviju dimenziju, "svuda" prisutnu ali u bestežinskom očiglednu - zamišljam atronauta na pet metara od svemirskog broda. Brod miruje i astronaut miruje, u relativnom smislu se ne pomeraju. Ono što je prokleto u ovom performansu je da ne postoji autonomna akcija od strane astronatuka koja može da ga značajno približi ili udalji od svemirskog broda. Astronaut je yarobljen u vrlo ograničenom prostoru, a bez lanaca, lisica i ostalog, potpuno slobodan, a potpuno zarobljen.

Nedavno, pre nekoliko meseci,  sam čvrsto odlučio da prekinem aktivnosti na Blogu B92. Osim slanja PP i davanja preporuka.  
Razlozi su bili isključivo zdravstvene prirode: oftalmološki, gastroenterološki, alergološki i kardiološki.
Protekli period je bio pun iskušenja i teško sam odolevao ludačkom porivu da napišem neki komentar. Odolevao sam s mukom.

Ova vest koju sam i sam video tek pre nekoliko dana je dobar razlog da prekršim moju odluku o prestanku aktivnog učestvovanja na Blogu B92. Posebno zato što mi se čini da nigde u Srbiji vest nije zabeležena a bilo bi mi drago da se varam.

ČESTITKE  - DEO PRVI

Pošiljalac: dejan stankovic

Primalac: Advokat
Predmet: SREĆAN BOŽIC I USPEŠNA NOVA GODINA!

Poštovani gospodine doktore,

Potvrđujem prijem dokumenta, ovog puta ispravljenog.

Da budem iskren, dok sam čitao prvu verziju dokumenta i shvatio da nam je naš pravni zastupnik, koga plaćamo kao da ima kancelariju na Wall Streetu, poslao na potpis dokument u kome postoji nekoliko grubih grešaka na našu štetu, prvo sam pomislio da je u pitanju

PUSTO OSTRVO

Pošto sam suviše zahtevao od kapetana broda kojim sam putovao, iskrcan sam na jednom pustom ostrvu. Dali su mi namirnica za petnaest dana ili petnaest godina (to nikada nisam uspeo sa sigurnošću da utvrdim), naoružanje i municiju (uključivši i atomske bombe), i dopustili su mi da sa broda ponesem jednu knjigu i jednu ploču.Izabrao sam Don Kihota i Orfeja. Valja objasniti zašto. Trebalo je da živim sam, i u mmiru, ako je to moguće. Trebalo je puno da radim i da mi što manje stvari odvlače pažnju. Nema bolje knjige nego što je Don Kihot, od koje se dobro nasmeje a u njoj je i nepostojeća Dulcineja, i Orfej, od koje se plače i u kojoj je umrla Euridika. Ovim namernim odsustvom ja sam ispunio svoje beskrajne noći.

Kulturna strana za subotu 27. 12.2009. najvece novine na Balkanu:

Prvi naslov:
Do državnosti Kosova preko kulture
Oni će brinuti o čitavoj kulturnoj baštini svih provenijencija na Kosovu, a mi imamo prava da brinemo o svojoj, kaže Zoran Garić, direktor Zavoda u Leposaviću

Drugi naslov:
Svet i pozorište Harolda Pintera
Ukupna zalaganja Harolda Pintera, na polju umetnosti, kao i u javnim,

Some Misunderstanding

Pre neki dan, prijatelj na facebooku postavio na svom statusu fotografiju novog izdanja muzickog casopisa Uncut. To je inace moj omiljeni prozor u svet muzike koji svakog meseca citam. I tako, kako sam vec desetak dana udubljen u clanke januarskog izdanja i kako danima preslusavam kompilaciju najbolje muzike prema Uncutu za 2009, napisah u komentaru da je kompilacija sjajna.

Prijatelj odgovara da je tek juce kupio casopis, pa mu ja postavim pitanje koliko je platio.

Irsko drustvo je godinama unazad vazilo za ultra-konzervativno u kojem je crkva cenzor majstor. Kroz bozji filter godinama je sve moralo da prodje, pa danasnji Irci cesto i sa podsmehom prepricavaju vreme (od pre 2-3 decenije) kada su nacionalnu televiziju i radio zvali "bip"vizija ili "bip"radio. Jednostavno, nikakav "f" ili slicno nije moglo da prodje osetljivo uho coveka u pradinim cipelicama.

Bozja volja usadjena je u svakog Irca, od kolevke pa nadalje. Skole, koje su sve do jedne u vlasnistvu crkve, bile su do te mere rigidne da  danasnji izvestaji o tadasnjim zlocinima

U 2010. Roky Erickson je sa Okkervil River napravio album "True Love Cast Out All Evil".
Singl 'Goodbye Sweet Dreams' je jedan od klasika sa tog albuma.

"Tango Mediale, dvadesetominutni film Petra Nedeljkovića sa snimkom postavke izložbe Mediala - Zlatno doba održane u galeriji Hexalaba. Na zahteve mnogobrojnih ljubitelja Mediale, koji zbog velike posete u noći otvaranja nisu videli ovaj film, odlučili smo da Vam na ovaj način podarimo ovaj dokument."