Noćas oko ponoći poginuli su bivši učesnici Velikog brata; Stevan Zečević Zeka, Zorica Lazić i Elmir Kuduzović. Poginuli su u teškoj saobraćajnoj nesreći na putu Obrenovac-Šabac.  

Nervirali su me povremeno, kada gledam, ne baš često često. Sada me grize savest i neopisivo mi je žao. Mladi ljudi od dvadeset i kusur godina...Upoznaš u tim emisijama pojedine bolje nego kolege za deset godina. Stvarno mi je žao.   

vest b92

Jedan kratak blog o inspiraciji pre nego što se ova godina završi.

Šta je ovo?

U toku jednog dana treba vam

4 da bi vaše telo radilo kako treba,

8 da bi vaš mozak radio kako treba,

i 12 da bi prevazilazili vaše potencijale?

 

Želim vam svima da imate puno ovoga ...

 

 

... u sledećoj godini i da budete iskra koja će da pokrene ovakvu lančanu reakciju.

"Ništa ne košta da započnete lančanu reakciju!" - ČM co. Okrenite se ka nekom bliskom i iznenadite ga.

Samo iskreno i samo napred!

 

 

Jedina stvar koja je ista u Majamiju kao sto sam naucio na nasem "Parobrodu Srbija" je gravitacija. Skoro da je ista. Sve ostalo je razlicito. Ljudi, zgrade, vazduh, hrana, pare, ... Cak su i kucici drugaciji. Nije ni cudo. Mislim nije mi cudno.

Nije mi cudna ni masovna upotreba droga. Ukapirao sam zasto je film "Miami Vice" snimljen bas ovde a ne u Alabami. Majami je pun droga. Moze svako, svuda, sve da kupi. Najvise ima kokaina, marihuane i ekstazija,

U novogodišnjoj noći, ubrzo iza ponoći, moj tata pali lampu na pisaćem stolu, vadi svoj dnevnik koji piše svakodnevno – red ili dva, otvara ga na stranici 1. januara protekle godine, uzima čisti list papira i započinje statističku rekapitulaciju po različitim kategorijama.

Ovu preciznost i posvećenost detalju ja nemam. Ali sada, u danima „između godina“, (zwischen den Jahren), neprestano mi se nameće misao o prijateljstvu, o prijateljima koji su 2007. bili posebno važni, koji su pomogli da godina ostane u ljepšem sjećanju, da život ne bude turoban,

Hajmo polako, kao u školi. Što da ne? Redom, lepo, jedno po jedno, da prodiskutujemo sva najčešće postavljana izborna pitanja. Da počnemo ovako.

1. Zašto da glasam kada od toga ništa ne zavisi ?

Izgledalo je kao da smo se jedva oporavili od prošlogodišnje maratonske predizborne kampanje, koja je počela gubitkom dragocenog vremena oko izrade i prihvatanja Ustava, zatim oko samih izbora i tromesečne krize i ucena, koji su predvodili formiranju vlade, kad sad - opet glasanje.
Ljudi i to s pravom kažu - dosta više ili dokle više izbori?

Sećam se kako je to nekada izgledalo. U novogodišnjoj noći okupe se porodica i prijatelji i, uz male iznimke, veče provedu uz rusku salatu, prasence i TV program. Nije bilo puno izbora, dva do tri televizijska kanala, na kojima se vrte zabavne emisije sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić, kombinacija šlagera i skečeva. Mama liže likerčić od jaja i zapinje jezikom, njena prijateljica, teta Irena,

Pišem za razne novine, ali ih ne čitam.. Nikad ne nađem nešto što mi je baš korisno i što već nisam video na Netu :) .. Ne pamtim kad sam kupio na trafici neke novine, a da nisu dnevne - koje skoro redovni čitam.. Blic kupujem, a ostalo kad gde dohvatim. 

Na trafici ima toliko novina da bih se izgubio kada bih počeo da čitam samo njihova imena, a ne da se udubljujem nešto u to šta sadrže. Zašto sve ovo pišem? Zato što je Ekonomist grupa (izdaje Ekonomist magazin, Bankar,

Fragmenti tekstova u “novonastalim” okolnostima 

● Cena koja se za ignorisanje i negiranje istorijskih grešaka plaća uvek je visoka. S tim što su računi za ponavljanje grešaka svaki put sve teži, dramatičniji i posledično dalekosežniji. Cena koja nam se u vidu skupštinske Rezolucije i najava diplomatskih sukobljavanja vladajuće Srbije (čitaj:Koštunice) sa državama koje bi priznale nezavisnost Kosova upravo ispostavlja jeste cena gubljenja perspektive ovog društva (čitaj: njegove evropske budućnosti).  

● Posledica gubljenja te perspektive jeste i radikalizacija Srbije, odnosno  njeno guranje u naručje Tomislava Nikolića i Srpske radikalne stranke. Bez ideje, bez vizije, bez jasnog političkog plana ili makar liste prioriteta vlast u Srbiji proteklih godina najuspešnija je bila u negiranju realnosti. Sve postoji osim stvarnosti, i sve je bilo preče od iste. Kultura pamćenja za koju je odgovorna društvena elita jedne zemlje ovde ne postoji ─ baš kao što još uvek ne postoji ni sama društvena elita. 

Vreme je novogodišnjih i božićnih praznika. Vreme je kada se valja setiti bližnjih – roditelja, dece, braće, sestara, familije, prijatelja, kolega... Mnogi još uvek upražnjavaju taj lepi običaj.

Nekada je slanje novogodišnjih čestitki bio značajan porodični dogadjaj. Već početkom decembra otpočinjale su pripreme: pravljenje spiskova, kupovina čestitki, odabir koje ćemo kome poslati, pisanje što lepših originalnih poruka, slanje.

Obavezan ritual prije odlaska na neku od plaža nekada zajedničke jadranske obale predstavljala je kupovina dušeka od turista koji su nam stizali iz daleke Čehoslovačke.

Sa tugaljivim pogledima su nas pratili dok su ostajali naslonjeni na svoje škode, lade i trabante sa neprodatim primjercima plastičnog softvera za plažu i more. Po izlasku iz zemlje su morali carinicima svoje zemlje na uvid dati dokaz, u vidu spakovanih konzervi-jaja-salama i sireva, da su hranu ponijeli od kuće i da na odmoru neće biti potrošen ni jedan nepotrebni komad novca.

Priče lokalnih mangupa

 

Prva vest koju sam jutros videla bilo je ubistvo Benazir Buto. Bivsa premijerka Pakistana, prva zena lider muslimanske drzave. Oba puta smenjena zbog navodne korupcije. Cerka bivseg premijera Pakistana, skolovala se u USA (Harvard) i Engleskoj (Oksford).

Oca su obesili u Pakistanu, dva brata su ubijena pod cudnim okolnostima. Ona sama je posle odlaska sa mesta premijera bila

Sergeja sam upoznala dok je Damir, fotograf, slikao kucu u kojoj se nalazilo Svratiste za decu ulice. Muvao se oko ulaza u zatvoreno prihvatiliste. Sergej ima 20 godina, kapu sa usima, dva dzempera, osnovnu skolu i frizerski kurs. Do pre dve godine ziveo je u domu Vasa Stajic, a od tada, kao Hobit, u jednoj rupetini u zemlji, ispod porusene kuce nedaleko od Bitef teatra.