Sećam se kad smo bili klinci svake godine u ovo vreme otprilike reprizirali su film "Bitka na Neretvi" .Tako smo svake godine od domaćih i velikog broja stranih glumaca bili podsećani na taj toliko važan aspekt naše zajedničke istorije i bili vaspitavani u duhu antifašizma na kojem se temeljila tadašnja država. U poslednjih dvadeset godina retko se reprizira taj film ,država nam se raspala u krvavom građanskom ratu ,a ravnogorska čitanka zamenila je antifašizam, na koji smo toliko bili ponosni.

Sve to potiskivanje antifašizma izmišljanje i falsifikovanje istorije od strane

Pre nekoliko dana moja ćerka donela iz obdaništa isečeno srce...pozivnica za proslavu dana majki i očeva. Ipak razlikovala se od ostalih koje donosi već 4 godine - pisalo je da dodju isključivo očevi od 9-11-00h i majke same(!) od 12.00-14h u nedelju 27.04. Na vratima obdaništa upozorenje da deca slučajno ne dolaze jer ovo vreme pripada isključivo nama... Nije da mi je bilo baš najjasnije ali ajde...Spremim se juče, ostavim spremljen ručak i krenem.

Inače moje dete ide u obdanište koje se u prevodu zove - roditeljska inicijativa. To znači da imamo obavezu da radimo 3 sata mesečno ( uredjivanje bašte, farbanje, lake popravke...ja sam napravila blog za obdanište da bi sve dnevne informacije bile na jednom mestu).

Pomislim, sigurno ćemo nešto da riljamo ili kopamo pa pošto je ograda od obdaništa skinuta - za decu nije bezbedno. Sve u svemu - radna gardaroba- farmerke, majca, patike.

Ipak vaspitačice nas dočekaju doterane i nasmejane...Postavljen sto sa klopom u o bašti...Uživamo i ćaskamo neko vreme kad oko 13.00h pozovu nas unutra kad tamo....

we survived!

Piše: Boban Stojanović  

Braćo Srbi i sestre Srbkinje,

Na dan današnji, kada nam se jaja crvene, što od farbe, što od muke, svedoci smo nesloge među nama samima. Na današnji dan, kada je Hristos Vaskrsao, ali i na dan kada su se rodili Draža Mihajlović,Martin Grej i naravno – Anuk Eme; na dan današnji kada u večnost sem Hrista ode i Karlos Kastaneda, a i na dan kada je Aparthejd legalizovao urbani aparthejd – mi se braćo svađamo.

Svađamo se, braćo, oko toga da li je naša sveta Crkva zločinačka ili ne; da li širi mržnju ili ne; da li je samo od vojske ili i od oružja data?

Nema nam u tim trenucima na pameti budu reči Željka Ražnatovića Arkana iz oktobra Gospodnjeg leta 1991. : „Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle!“ .

Neka nas ove reči vode!

Q: Kako se ponovo uspostavlja simetrija razbijena postavljanjem patke na pozornicu? Pošto “…the duck provides a considerable distraction. It flaps, it potters, sometimes it makes a bid for freedom…”.

A: Tako što na scenu postavimo gluvog, slepog i nemog.

I na pitanje i na odgovor slučajno nabasam pitajući Googla šta ima da mi kaže na temu “three degrees of separation”. Što baš tri? Fascinira me bliskost raznih tema i verovatno sam nekom “maestralnom” podsvesnom aritmetikom podelio šest na dva, aksiomatizovao tako “originalnu” ideju pa onda poleteo da joj vredno udahnem “dušu”. 

Čudan naslov za temu intelektualnog angažmana. Preuzeo sam ga od čuvenog Edvarda Saida, Palestinca hrišćanske vjere, predavača sa Kolumbije, koji je u Londonu, u sklopu „Ritovih predavanaja“, 1993., govorio kako su današnjim intelektualcima „izvađeni zubi“ i kako se njihov zadatak sveo na „proizvodnju pristanka“. A intelektualac bi trebao, rekao je tada Said, biti „posebno biće, neko ko govori istinu, hrabar i gnjevan pojedinac, za kojeg nijedna ovosvjetska sila nije previše krupna ili zastrašujuća da je on ne bi podvrgao kritici i nemilosrdno pozivao na odgovornost“.

Dakle, rođendani pripadaju deci. Kada porasteš, iako te niko ne obavesti o prenosu vlasništva, rođendani ti se izmigolje

Poštovani blogeri, uoči Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, smatrao sam prikladnim da podelim sa vama tekst koji govori o čovekovom naznačenju onako kako ga posmatra hrišćanstvo. Molim vas da ovaj tekst ne shvatate kao bilo kakvo nametanje određenih dogmatskih sadržaja, jer svako ima pravo na sopstveno mišljenje i svetonazor, već isključivo kao stav koji je meni najbliži i na najbolji način oslikava lični pogled na ovu temu.

Smisao ljudske egzistencije je najvažnije pitanje kojim se filosofija bavi. Sagledavajući ovaj problem u postmodernističkom dobu koje potpuno relativizuje moralne i etičke norme, a duhovne vrednosti interpretira kao subjektivne doživljaje, dodaje mu se novo, „objektivno”, naučno i materijalističko objašnjenje. U društvu koje egzistencijalizam primenjuje u teoriji, a nihizam u praksi, čoveku je zaista teško da se osmisli i objasni sopstvenu egzistenciju. Sve dok želi život autonoman od Boga, postavlja se u središte smisla sopstvene egzistencije.[1] Čovek na ovaj način ostaje bezlična monada, usamljen i bačen u vrtlog ništavila - samo jedna karika u lancu uzroka i posledica u zatvorenom svemiru[2] u kojem Bog, čak iako postoji, samo nemo posmatra. Da li je ovo zaokret u istoriji čovečanstva o kojem je Fojerbah svojevremeno govorio? Ukoliko se svet posmatra isključivo iz materijalističke perspektive, ako se svako pitanje interpretira isključivo racionalistički, ne uzimajući pritom u obzir duhovni aspekt, kako sopstvene prirode, tako sveta uopšte, nalazimo se pred zaokretom u istoriji čovečanstva. Perspektiva iz koje posmatramo svet je drugačija ako ne podrazumeva samo horizontalnu ravan. Čovek nije samo biće koje je od drugih vrsta odvojeno skokom, već mnogo više od toga - on svoju egzistenciju dobija i u vertikalnoj i u horizontalnoj stvarnosti.

Godine 1497. gospodar i kralj Portugala Manoel zvani Sretni odlučio prognati inovjerce iz svojega kraljevstva. Ta se suverenova naredba odnosila prije svega na brojnu i prosperitetnu židovsku zajednicu. Portugalcima Mojsijeve vjere pružene su dvije mogućnosti: primiti kršćanstvo ili otići. A nisu imali kuda. Ipak, mnogi su otišli. Drugi su se pokrstili a treći, najviše oni siromašniji, u strahu od nepoznatog ali i od kazne Božje, smislili su kompromisno rješenje.

   Povod za ovaj tekst je vest iz „Blica“ i Queeria blog „Pretukli i zapalili mladića zato što ne posti“

  Razlog da se oglasim je taj što neki ljudi jednostavno ne veruju da na ulici možeš da dobiješ batine za ništa.

  Meni lično se desilo u Beogradu da budem napadnut samo zbog načina na koji sam pogledao Budalu koja je šla ulicom i mahala rukama kao vetrenjača. Pogled je trajao par sekundi i zaboravio sam na prizor istog momenta kad sam okrenuo glavu. Odjednom me neko zgrabio za majicu i uneo mi pesnicu u lice

 Proshle godine su me ovde pozvali, da uchestvujem u nekom vladinom projektu promena i dopuna u raznim sferama potreba stanovnishtva, kao visoko obrazovanog naseljenika, jer je to struktura, koja je ovde targetirana kao potrebni uzorak.

  To ne znachi da nemaju slichne projekte za razne druge strukture stanovnishtva- na protiv, veoma se vodi rachuna da svi imaju svoj prostor realizacije onoga shto ih se kao specifichne grupe tiche.

 Svesni da su se okolnosti promenile i da su potrebe sasvim drugachije od pre 20-30 godina, drzavna uprava zeli da promeni sve ono shto bi doprinelo

„Jesiiii videla Vučićev spot sa balonimaaaaaa! Do jaaaajaa!“

Moja Majče meni u SMS, pre neki dan 

"Ostaje pitanje sta je uopste vasa teza i kakve veze imaju radikali i maloletnicko nasilje."

bloger niki m na ovom postu

 Brat Sava ima neke neprijavljene kečeve iz fizike. Bivalo i ranije popuštanje u školi, al nekako se  ovog puta baš osećam bez veze. I krivom. I kilavom. I nesposobnom.  Izneđu ostalog i zato što toliko vremena provodim sa Talibanima,