Au grand jamais

Suis-je parfois fragile ?
Ai-je vraiment le choix ?
M'arriverait-il d'être à cran tout bas ?
Pensai-je à la mort
Pour en fin arrêter
D'être si fort, sais-je au moins pleurer ?

Refrain :
Non jamais au grand jamais
Regardez, est-ce que je tremble ?
Non jamais, plutôt crever
Que laisser la vie me descendre.
Non jamais, jamais
Au grand jamais.

Cèderai-je dans mes bras
La place de ma guitare
A une bague au doigt
Ou à ces filles d'un soir ?
Suis-je d'effroi glaçé

Ja sam ga igrao i to prilicno dobro. A vi, da li ste ikada probali?

 The binary solo really makes my life!

 Ladno klinca u dnevnoj sobi mozete nauciti da pravilno udara loptu, a takodje moze poboljsati i vasu igru.

Dragi drugari,

Pogledajte ovaj snimak sa originalnim tonskim zapisom pa onda smanjite ton do kraja, pustite snimak od pocetka, a samo muziku pustite sa ovog linka

Javite utiske!

Poslednjih dana sabiram utiske, onako uopšteno, i nekako mi se nameće zaključak da se u Srbiji živi isto, ma ne isto nego još bolje nego u Švedskoj. Sve jako dobro funkcioniše, problema ima vrlo malo, ljudi rade i dobro zarađuju.

Pa se tako ljudima naviknutim da sve radi kao sat zaista ne sme prirediti recimo saobraćajni čep. Jer inače ovde saobraćaj funkcioniše besprekorno. Nema gužvi i zastoja. I ako se dogodi zastoj istog momenta državni organi teleportuju građane.

Ovi ljudi ovde nikada ne bi trpeli nekoga zbog koga su prinuđeni da čekaju u redovima. Nisu prosto navikli. I ako bi se samo desilo da zbog nečega moraju da čekaju u redu istog momenta bi se organizovali i zaustavili takvo ponašanje. Procenjeno je da bi tri sata u redovima za građane Srbije bilo dovoljno za revoluciju.

Policija (i posebno saobraćajna policija) ima dugu tradiciju totalne požrtvovanosti za dobrobit građana.

Sinoć se tako dopisujem ovde po blogu i nikako da se pomerim od kompa kako bih utulila rts program (ja volim rts, samo se pravim:) i evo šta sam sve lepo i pametno čula:

- kraj Dnevnika 2, prilog o tome kako su kod nas počeli da rade operacije koje će gluvima vratiti sluh. Vesela i ponosna spikerka govori kako se ove operacije rade u svetu već 20 godina i kako je najbolje da se urade što ranije u detinjstvu dok deca još uče da govore.