Deficit republičkog budžeta u prva tri meseca ove godine iznosi preko 600 miliona evra. Ako nastavimo ovim tempom, deficit će na kraju godine iznositi 2.5 milijardi evra.

Danas je deset godina kako je umrla moja majka.  U mojim godinama to je sasvim normalno i tako i treba i da bude,svako u svoje vreme, red je ispoštovan. Nema drame, nema tragedije. Nešto dečije u nama htelo bi da svi živimo sve vreme, paralelno, u šreh, iskošeno...sve su to razne koncepcije vremena koje nam se javljaju kad se uhvatimo u koštac sa smrću i njenom neminovnošću.

Ovo su Maša i Meda.

 

 

Mašu je neki čovek zlostavljao tako što ju je palio, naneo joj teške opekotine svuda po telu, koje je mučenica jedva preživela. Neki odgovorni ljudi su prijavili zlostavljanje,  organizacija Orca joj je spasila život.  Jadna Maša i dalje veruje i voli ljude, posebno decu. Prijatelji iz Orce kažu da je društvena, umiljata, pametna i odana, dobra

Bilo bi lepo pisati o izjavi Predsednika Tadića da ona mržnja praćena uništavanjem imovine „nije prava Srbija“. To naprosto nije istina, jer je najmanje nekoliko hiljada mladih ljudi (od pomenutih 300-500.000) bacilo makar jedan kamen ili uradilo više od toga. Ono što je zabolelo većinu je „što je u svet otišla ružna slika“. Isto je i sa ratnim zločinima – nije problem

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?

Izgubili smo neprocenjivo mnogo.

Pozivam blogere da danas ne objavljuju tekstove koji nisu o Verici Barać.

Pozivam državu da proglasi dan žalosti.

Ovakve budalaštine odavno nisam čuo. To je takva uvreda za inteligenciju glasača da je zaista teško shvatljivo ko je u DS-u smislio da ovako treba. I da je predsednik svega u Srbiji prihvatio da ovo izgovori.

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Svima su nam puna usta reformi. I velika većina građana kaže da nam trebaju reforme jer vide da ovako dalje ne može. Nešto očigledno ne valja. Ekonomska politika koju smo do sada vodili je očigledno pogrešna. Njeni rezultati su katastrofalno loši i po privredni rast i po zapošljavanje i po životni standard građana. I to tim uzročno-posledičnim redom.

Dok ne ukinemo partijsko zapošljavanje i ne skinemo partijske kadrove sa kupljenim diplomama sa leđa poreskih obveznika. Dok ne ukinemo tajne štetne ugovore pisane u kabinetu. Dok ne uvedemo univerzalnu socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu za sve. Dok ne smanjimo namete na rad. Dok ne ukinemo medijski mrak i kabinetsko blato u tabloidima koje manipuliše građanima Srbije. Dok zauvek ne razmontiramo parazitski sistem koji ubija Srbiju, a na čijem čelu se sada nalazi Aleksandar Vučić. Dosta je bilo!

O kojoj zemlji pričamo?

1. O preko 3.800 hektara zemlje, silosima i objektima 4 preduzeća u restrukturiranju:
Bačka ad Sivac - Jadran ad Nova Gajdobra - Mladi Borad ad Sonta - Agrobačka ad Bać
2. O državnoj zemlji u Karađorđevu - preko 3.800 hektara
3. O državnoj zemlji u opštini Kula - preko 2.000 hekatara

Za Blog B 92, Vesna Vujić, PR Komisije za hartije od vrednosti 

Livnica u Kikindi 2002. godine. Mnogo zaposlenih na prinudnim odmorima, većina na minimalcu.

Radila sam reportažu u Kikindi za Produkcijsku grupu „Mreža“ i  razgovarala sa puno ljudi.

Mnogi su  tada novac od nadoknade za odlazak iz preduzeća trošili na nove automobile, belu tehniku, na trenutni osećaj blagostanja.

Otišla sam u kuću jednog radnika Livnice, koji je godinu dana ranije uzeo otpremninu, ne veliku, nešto više od  hiljadu maraka.Pre nego što  je odlučio da se upusti  u samostalan posao razmišljao je čime bi mogao  da se bavi  s tako malo novca i opredelio se za proizvodnju jaja. U jednom delu dvorišta napravio je kokošinjac, kupio kokoške i upustio se u neizvesnost.

Niko u njegovoj porodici  nije bio  poljoprivrednik, on lično nije imao nikakvo iskustvo. Kupio je knjige o proizvodnji jaja i počeo da uči i da radi .

Jednoglasno sam odlučio da se mesec dana neću kupati, prati zube niti kosu, da se neću brijati, seći nokte, ni šišati, sve dok se maksimalno ne usmrdim, da ljudi vrišteći beže od mene, sve u cilju razumevanja kako je biti član narodnjačke koalicije, odnosno radikala. Već posle nedelju dana ljudi su počeli da me izbegavaju, nisu hteli da se druže s mnom, niti da stoje u mojoj blizini. Oni tolerantniji bi zapušili nosiće, ali vremenom su mi i oni okrenuli leđa i pobegli. Niko više nije hteo da pravi vladu i koalicije s mnom. Bio sam usamljen i smrdljiv.

Jedno veče, posle dve nedelje, smučio sam se sam sebi, za razliku od narodnjaka i radikala, i odlučio da prekinem sa ovim eksperimentom i da se okupam, obrijem, operem zube, isečem nokte i skratim kosu. Da se upristojim i civilizujem, što i ostalima preporučujem.

Krenuo sam ka kupatilu hodajući na prstima, kako ne bih probudio ostale ukućane jer je već prošla ponoć, ali, dok sam prolazio pored dnevne sobe, primetio sam nešto veoma čudno. Moja cenjena maman je bila budna, iako uvek zaspi odmah posle Dnevnika 2. TV je bio uključen s kojeg je dopiralo surround brundanje haškog optuženika (gospodina) Vojislava Šešelja i čulo se diskretno zujuckanje, kako mi iskustvo govori, Black Jelly Invadera od 20cm. Brzo sam se sklonio kako me smrad ne bi odao i pokušao sebe da ubedim da je to samo slučajnost, da to nije ništa strašno. Sledeće veče Sloba mi ne da Mira, te se opet na prstima uputih ka dnevnoj sobi i zatekoh isti prizor. Opet sam pomislio da je to samo slučajno, da to nije ništa strašno, ali kad se isto ponovilo i po treći put, shvatio sam strašnu istinu: Moja majka, kao i mnoge druge, ima izvanbračnu aferu s Vojislavom Šešeljem.

Queeria blog je nelegalnim kanalima došao u posed još jedne strogo čuvane državne tajne. Nakon neuspešnog pokušaja bekstva Milorada Ulemeka Legije nadležni organi su kod njega pronašli plastični pištolj, ali još neke plastične predmete. Spisak tih predmeta Vlada Republike Srbije proglasila je državnom tajnom, koja je kao i u slučaju Miladina Kovačevića iscurela. Ugledajući se na naše hrabre kolege iz Borbe, odlučili smo da javnosti predočimo spisak plastičnih predmeta koji su pronađeni u Ulemekovoj ćeliji. Ali, za razliku od naših hrabrih kolega iz Borbe, ako u naše prostorije upadnu zgodni, snažni i seksi policajci u maskirnim uniformama sa velikih i tvrdim pendrecima, mi ćemo sve priznati i odati sve naše izvore.

„Kada su kod Ulemeka pronašli pištolj i pitali ga odakle mu, on je odgovorio 'odavno je kod mene, to je poklon od dece'", rekao je Direktor uprave za izvršenje zavodskih sankcija Milan Obradović, ali je prećutao da su kod Ulemeka pronađeni još neki predmeti koji su zapisani u dokumentu „Još jedna državna tajna - ne objavljivati".

Mrzim sneg, naročito kad krene da se topi. Mrzim kišu, naročito kada duva jak vetar. Mrzim i jake vrućine, naročito kada moram da radim. Jedino volim proleće, koje više ne postoji. Zato sam iskoristio današnje relativno lepo i relativno sunčano vreme da se sa svojom unukom prošetam gradom. Šta vas boli uvo odakle meni unuka?! Za potrebe ovog teksta imam unuku. Umetnička sloboda! Elem, gde sam stao? Da, izveo sam malo unuku po ovom relativno lepom i relativno sunčanom vremenu u park. Sedi dete po ceo dan u stanu i uči, te je rad da malo protegne noge i da se nadiše relativno čistog vazduha. Bila je i penzija pa možemo posle i na kolače. Šetamo se tako parkom i gledamo kuce koje veselo trče parkom i zapišavaju teritoriju, penzionere koji igraju šah, mlade ljubavnike koji se grle i ljube... Idemo tako parkom i naiđemo na jedan čudan ljubavni par.