Pre skoro 20. godina tadasnja redakcija ORP "Ritam Srca" je organizovala u saradnji sa doktorom Djordjem Jevtovicem i njegovim kolegama sa Infektivne Klinike u Beogradu prvo besplatno testiranje na virus HIV-a. Tom prilikom smo Veran i ja prvi probili led i dali svoju krv na analizu. Delili smo i besplatne kondome i bedzeve sa sloganima od kojih me je danas pomalo blam. "Ako nemas Sidu imaj me u vidu", cini mi se da je bas Veran autor tog slogana, ali davno je to bilo.

HIV/AIDSDanas je prvi decembar. Ima nešto zanimljivo u tom datumu. Prvi dan poslednjeg meseca u godini. Ne znam da li postoji neki razlog što je baš ovaj dan izabran za svetski dan borbe protiv AIDS-a ali borba protiv AIDS-a i edukacija šta znači pametno seksualno ponašanje treba da bude prisutna u medijima čitave godine a ne samo taj jedan dan.

U svetu je 40 miliona ljudi zaraženo virusom HIV a od toga preko 2 miliona su deca mlađa od 15 godina!

"Don't call us, we'll call you."Prvog oktobra nedefinisane godine, tačno u 15:03, ljudi širom planete iz čista mira podivljaju i udare jedni na druge. Kraj sveta koji smo poznavali, rekli bi R.E.M.

Iz čista mira? Ne baš. Sve je pokrenula spravica koju i sada imate uz sebe, tu do tastature, u džepu, torbici, futroli, pored ključeva ili cigareta. Mobilni telefon, njime se dičim, pustiću antenu, da na njega ličim.

Ne verujte izdavaču, gnusnoj korici ili zdravom razumu. Ovogodišnji (a već pretposlednji) roman Stivena Kinga, Cell, samo je maskiran u ruho horora, inače je čista naučna fantastika. I, bar prema priči, može svima da nam se desi.

Legion of StarsI don't know who the real "Bugsy" was, nor how he looked. I don't
think anybody knows that, here in Belgrade. Here in the tribunal
against organized crime, a protected witness, Dejan Milenkovic, known
as "Bugsy," climbed the podium for three days. A protected witness
-- not personally indicted -- Dejan told us a story with remarkable
differences from some well-known events. His testimony regarded
several attempted murders, and the final successful murder, of
Serbia's Prime Minister, Zoran Djindjic, back in 2003.

Amerika kaze " just do it" "try harder" ",work on it" ,ne opustaj se...

Evropa kaze ne zuri, polako, stani, razmisli, opusti se, uzivaj, uzmi odmor, popij nesto, pojedi...zabavi se. Ona je pomalo dekadentna, pomalo umorna. Ali zanosna.. Voli da uziva. Katolkinja je, voli karnevale, dekorisanje,rituale. Ona je poput zanosne majke koja susti svojom vecernjom haljinom kroz sobu i ostavlja opojni miris na jastuku svoje dece, ovlas ih ljubeci pred izlazak...Svasta je prosla. Razume porok, slast iskusenja i intrige.Ne zuri joj se...Njena deca nisu tako uspesna, tako bogata, tako ambiciozna. ali su produhovlJenija, otmenija, razlicitija.Popustljiva je
Amerika je puritanka, Veruje u rad, u rezultate u svetost braka i porodice.iu novac i sticanje...Svojoj deci pruzice sve, ako se pridrzavaju njenih pravila. One koji ne opravdaju ocekivanja bez milosti ce odbaciti...Sa decom ne polemise. Ocekuje njihovu bezrezervnu lojalnost i ne dozvoljava propitivanje o svojim stavovima..Poslusnima i radnima pruzice sve, najbolje skole, najbolje kuce, najvece "igracke".Svu svoju decu drzi na oku, posmatra, kontrolise, proverava. Stroga je ali predvidljiva. Ko postuje pravila bice nagradjen..Deca znaju sta da ocekuju. Predvidljiva je

                                               Ovo vam je kratka priča o našoj mamici, Srbiji. Mlađa žena, lepog je lica i stasa ali ubi bože neuredna domaćica i još gora majka. Kome majka a kome maćeha.

Mnogo se puta udavala. Par muževa su bili dobri domaćini i voleli porodicu ali bilo je i onih da te bog sačuva. Čudan ukus za muškarce, često neki tipovi skloni nasilju, nju maltretirali i tukli nas decu, prostaci ili neznalice.

A kako novi muž zauzme bračni krevet tako onu decu od predjasnjih pošalje u zapećak.

Bunt obično izgleda tako što neka vojska, najpreporučljivije na sabajle, savata ostatak vojske, koja se neobavešteno nije dovoljno brzo probudila, spotakne policiju, utrči u državne zgrade i na televiziji se pojavi neki pukovnik, sa čvarcima, u brejking dnevniku, usput se zauzme radio i objavi srećna Nova godina, a možda i dve.

Kod nas ovih predznaka nije bilo, ali je sinoćnji dnevnik tako čudno počeo, da sve nešto mislim da je neki alternativni bunt u toku...Spikerka jes' da nije imala epolete, brci su bili sveže obrijani, al' opet...odjednom je na ekranu, u obliku prve vesti, iskrsla neka grupacija civila, koji su se zarad upadljivosti mestimično uniformisali u fluorescentne prsluke,a koji su već neko vreme obavezni saobraćajnim propisima EU. Nepoznata organizacija je, na teritoriji zabiti Kočevska Reka, već pripremljenim kamionom blokirala put konvoju specijalne ovdašnje policije.

Krenula je u vezi sa pozivom u Partnerstvo za mir lavina bezobrazluka, notornih laži i potpunih gluposti. Vlasti u sve tri zemlje odluku iz Rige valjaju kao uspeh i lupetaju. Državni i paradržavni mediji im naravno terciraju. Ne zna se ko je bezobrazniji, licemerniji, smešniji.

A tek kada u nedeljnim izdanjima krenu „analitičari“...

JAT 2006

Da li ste nekada leteli JAT-om (sada JAT airways) ? Odgovor je verovatno DA. A da li ste nekada slušali pesme Seke Aleksić ? Odgovor je verovatno NE. E pa ta estradna pojava (inače veoma podržava prava LGBT populacije) sem mnogih drugih stvari ima i jednu pesmu čiji je refren:

"Iskoristi moje mane,

sutra pričaj na sve strane,

da ovakvu nisi imao"

Dakle, taj refren je dopirao iz jednog od stanova u komšiluku dok sam pokušavao da razjasnim da li će avion za Sarajevo poleteti ili neće. Sve što se tog dana desilo vezano za JAT i pređašnja lična iskustva i iskustva prijatelja, neprijatelja i poznanika učvrstila su me u uverenju da JAT treba da uzme onaj refren kao svoj slogan.

wanted... Koliko je plavuša potrebno da bi se....? Koliko je Poljaka potrebno da se...? Koliko je studenata potrebno da ...? Koliko je građana Srbije  potrebno da........

 Sećate li se hrvatskog NGO GONG? Imali su krajem devedesetih vrlo simpatičnu kampanju za animiranje mladih da izađu na izbore. Jedan od letaka, koji smo tada donosili kao suvenir iz Hrvatske sadržao je spisak od deset razloga zašto ne izaći na glasanje tipa: kao da će to nešto promeniti, ionako palim iz zemlje, nemam šta da obučem, ima tulum u to vreme, ....i samo jedan razlog za izlazak na glasanje: posle neglasanja  nema kajanja.

Vest o tome da smo ekspresno primljeni u Parnerstvo za mir me onespokojava iz sijaset razloga, mada nisam stručnjak za bezbednosnu tematiku.

Možda je najveći problem to što smo gotovo slučajno postali članovi jedne političke strukture koja ima vojne ciljeve. Politička elita nije imala potrebe da o toj odluci uopšte komunicira sa građanima - jednostavno je rekla idemo tamo, da je to dobro, i građani su to prihvatili. Mnogo je, naravno, veći problem što su građani i društvo takvi kakvi jesu, nego što političari to koriste.

Pancevci se bore za vazduh, dobila sam kruzno pismo njihovog apela da ih podrzimo...

U noci izmedju 11 i 12 novembra, isped kluba "Index" u Boru, napadnuta je Jelena Miletic, istoricarka umetnosti i aktiviskinja Zena u crnom iz Bora, poslala mi je pismo kako se tim nosi

Gusimo se...od licnog, politickog, ekoloskog i kulturnog zagadjenja

Ovaj blog mi je jedini odusak

Zabranjeno u Srbiji!Pre svega moram da izrazim svoje gađenje i protest zbog onoga što se događa oko festivala autorskog filma u Beogradu. Nepostojeće ministarstvo inostranih poslova u saradnji sa nažalost postojećim ministarstvom kulture (i sporta valjda), uvodi cenzuru na slobodu govora i umetničkog izražavanja. Zbog "viših" državnih interesa, a na osnovu dopisa iz ambasade Kine, ova dva ministrastva su sugerisala da se ne prikaže film "Letnja palata" na otvaranju ovogodišnjeg, obnovljenog, festivala autorskog filma. SKANDAL!

Jedan od razloga za moje odustajanje od novinarstva jeste razgovor sa urednikom u jednom novosadskom dnevniku:

Ja: Ne znam da li će biti problem što tekst ima 11 hiljada karaktera?

On: Ne brini ništa, sve ću ja to srediti. Malo skratim, malo dodam, prepravim i biće u redu.

Ja: Dobro, pošalji mi tekst kad skratiš, dodaš, prepraviš...

On: Ma da? Ne mogu to da radim, pa nemam ja vremena. Zamisli kada bi svima slao prepravljen tekst?

Stuff WN-a je u vreme Dana zahvalnosti izmedju ostalog bio prisutan i na proslavi koju je priredila bliska poznanica.Poznanica se zove Irina i proslavljala je deset godina od dolaska u Ameriku...

Irina je u Ameriku dosla iz Astrahana. To je zabacena i zaostala juzna ruska provincija.U svom nedavnom intervjuju casopisu Rolling Stone Sacha Baron Cohen( poznatiji kao Borat) priznao je da mu je kao inspiracija za Kazahstan, usvari posluzila poseta Astrahanu, najdepresivnijem mestu koje je ikad video. Irina nikad nije iz Astrahana putovala cak ni u Moskvu. Nije mogla da dobije dozvolu. U Ameriku je dosla sa cetrdeset godina, drugi put razvedena, trudna sa drugim detetom, i sa cerkom od 12 godina. Nije znala ni reci engleskog i predstavljala se kao" refrigerator(refugee )from Russia."