Iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike stigao mi je u ponedeljak 4. juna odgovor na dopis poslat 25. maja u kojem sam na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražio informacije o procesu odabira preduzeća koje je izradilo zvaničnu internet stranicu predsednika Republike (www.predsednik.yu). (Opširnije o tome na blogu od 25. maja).

Bez obzira na to što internet nije klasičan medij, a blogovi to pogotovo nisu, moje principijelno zalaganje za poštovanje ne samo zakona nego i dobrih običaja i moje poimanje moralnih principa osoba koje se bave javnim poslom nalažu mi da na mestu na kojem objavljujem odgovor na svoj tekst ne komentarišem taj odgovor kako ne bih eventualno uticao na čitaoca. To ću učiniti tek nakon što od objavljivanja ovog odgovora prođe najmanje onoliko vremena koliko je proteklo od objavljivanja mog dopisa do objavljivanja ovog odgovora.

Banja Luka, ponedeljak 28. maj, otvaranje Konzultata Srbije, politički igrokaz za konzumente katode na obema stranama Drine. Glumataju: Vuk Jeremić, naturščik (sa čak tri gluposti u šest izgovorenih rečenica) & Milorad Dodik, prvak drame Entiteta.

Al' nam je ministar, a? Prvo onaj zadivljujući pogled ka Dodiku, onda mu onako servilno zahvali („hvala mnogo") jer je valjda udostojio Srbiju svog zaheva za državljanstvom, zatim objasni da „misli" da će Vlada Srbije nastojati da se „pokaže" valjda na tako teškom zadatku rešavanja Dodikovog podneska, i na kraju objasni da mu je veoma drago što je „ovde u Banja Luci, na teritoriji Republike Srbije". Uspeo je već na prvom putovanju da se nalupeta i izblamira, ali ni po jada za to. Problem je što se dečko malo zaigrao pa je prekoračio ovlašćenja i nadležnosti.

Predsednik nam se ponovio. Nabacio je u trećoj godini mandata internet stranicu. Srbija više nije valjda jedina evropska država čiji predsednik nema sajt.

Stranica je poprilično statična. Komunikacija je jednosmerna odnosno stranica sadrži ono što predsednik države obznanjuje građanstvu. Nema nikakve napredne komunikacije sa građanima, a da ne govorimo o e-governmentu.

U Crnoj Gori danas praznik - Dan nezavisnosti. Ali danas je godinu dana od kako je i Srbija (ponovo) nezavisna država - bez patrljaka i veštačkih implantata, bez kratkotrajnih prevara i podvala zvanih „SRJ“ & „SCG“.

Zašto se u Srbiji o ovom danu zvanično ćuti?

Zbog OVOGA su se nadgornjavali tri meseca?

Je li OVO ono što je najbolje u zemlji?

Hoće li im smetati što su se do pre četiri dana žestoko javno pljuvali?

Je li srećna zemlja koja u vladi ima šest leonarda sposobnih da vode različita ministarstva?

Borisu Tadiću jer je sačuvao mesto predsednika DS. To nije dao Koštunici.

Super je ono novoizmišljeno telo za "kontrolu" BIA-e i policije. Imaće uticaja otprilike koliko i ja.

Pukle su od jednog udarca dve muljatorske politike -Tadićeva i Koštuničina. Cena jeste visoka - al' to toliko košta.

Držim dakle da je izbor Tomislava Nikolića po Srbiju dobar ishod.

Mogao bih dugo nabrajati razloge zašto mislim da je to dobro. Navešću važnije.

Nikada nisam potpuno verovao u priču nekih ljudi koje inače veoma cenim da je sve oko vlade odavno dogovoreno, mada je dosta toga ukazivalo da možda jeste. Nije jer Tadiću, kakav god da je, oni ne mogu verovati.

Sve bi mu dali, osim jednog.

Denis Latin (foto Mladina)Denis Latin, hrvatski novinar, odbio je da primi nagradu "za doprinos slobodi medija" koju je nameravao da mu dodeli ratni huškač Nino Brajović, sada predsednik (režimskog, Miloševićevog) Udruženja novinara Srbije.

Latin kaže da ne može da primi nagradu od ljudi "koji su se u nedavnim vremenima dokazivali kao slavitelji zločina, razaranja i okupacije Vukovara".

Huškač to tumači kao "pritisak hrvatske politike". A zar je trebalo očekivati nešto drugo od čoveka koji je 1991. izveštavao iz "oslobođenog Vukovara"?

Ovo je mali korak za ovaj naš Blog B92, ali možda ima nade za proces lustracije u Srbiji koji se mora dogoditi kad-tad.

Nino Brajović, početkom devedesetih notorni ratni huškač TV Bastilje, sada predsednik Udruženja novinara Srbije, oglasio se povodom Svetskog dana slobode medija.

Najpre moram da uverim neverne Tome da je reč o ratnom huškaču pošto lik zaista nije po tome široko poznat poput protuva tipa Miodraga Popova, Milorada Komrakova i Spomenke Jović.

U sedmici u kojoj se novinarski esnaf ponajviše bavio pokušajem ubistva porodice jednog od nas provukle su se dve „zabrane“ tekstova. Navodnici jer zabrane nisu bile formalne. Zaboga, pa izbirikali su se Ovi za ovol'ke godine.

Pisao sam već tri puta blog o tome kako Ovi manipulišu medijima: Prvi put sam to učinio jesenas kada su pred usvajanje Oktroisanog ustava licencirali u Srbiji onu američku umotvorinu iz Iraka - embedded journalists – pridružene novinare tj. u slučaju Srbije pridružene glavne urednike da im javno, u televizijskim spotovima hvale jedan unapred propali politički projekat. Drugi put sam se temom zloupotrebe medija bavio krajem 2006. kada su Ovi pripremajući izbore (koji btw još nisu dali rezultata) izmislili „nezavisne analitičare“ (koji btw i dalje „analiziraju“), a treći put kada je početkom godine Politika po poznatom principu „Daj Tanjug“ prećutala ono što je je u sred Beograda pred desetinama hiljada ljudi uključujući i premijera Srbije i njegovog pajtaša iz Republke Šumske izbljuvao Bora Đorđević, renomirani član Demokratske stranke Srbije.

Novi slučajevi ukazuju na još jedan, do sada na mojim blogovima neobrađeni, vid zloupotrebe medija.

Izgubila se još jedna razlika između Miloševićevog i Koštunica-Tadić režima: I jedan i drugi ubijaju novinare. Samo je onaj bio efikasniji. Za sada. Druga razlika je što onaj makar nije kidisao na članove porodica prokaženih.

8. april 2007. Uskrs. Belanovica, omanja kuća za odmor od višegodišnjeg/višedecenijskog odmora. Na severnoj strani delimično otpao malter. U šljiviku parkirano službeno vozilo. U žbunju i šipražju oko kuće skriveni policajci. (Obezbeđenje je pojačano na Veliki petak kada je Ginisova knjiga rekorda najavila da će Romano Prodi pokušati da postigne rekord najneuspešnijeg predsednika neke vlade ikada. Zaključeno je da je to ozbiljna pretnja ubistvom povremenog stanovnika ove kuće jer da na drugi način Prodi ne može da mu preuzme rekord pa su naređene najstrože mere bezbednosti. Zato su toliki policajci i agenti okolo.) Sunčano je ali prohladno, čuje se samo cvrkut ptica...

10:00 Seosku idilu prekida duboki muški glas iz kuće: „Gospodi pomiluj, Goooospodi pomiluuuuuj, Goooooospooooodiiiiiii pooooomiiiiiiiluuuuuuj...“ To je najnoviji budilnik raba božijeg Vojislava.

Šta znači ovo saopštenje kojim Tadićevi traže „sveobuhvatnu“ raspravu o vladi koju bi vodio Vojislav Koštunica? Je l’ ovo nekakav njihov Kumanovski sporazum, pa sad kao traže “sveobuhvatnu“ raspravu? Ko da raspravlja i sa kim? A zar nisu do sada, evo skoro dva meseca raspravljali? I je l' će neko snositi konsekvence odabira strategije da treba praviti vladu sa Političkim krilom Zemunskog klana?

Zahvaljujući spletu okolnosti ipak je sačuvan jedan primerak Evidencije ulazaka u zgradu MUP-a za dan 2. maj 2004.