Dana 26. marta 1999. u Suvoj reci, u piceriji Kalabrija, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Ešljani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbijeprate suđenje od samog početka, oktobra 2006. godine.

Rat protiv civila

U nastavku dokaznog postupka, na današnjem glavnom pretresu svedočio je zaštićeni svedok, svedok A.

Ovo crno belo čudo od prostora za javnu diskusiju ima, po mom mišljenju, ili tačnije - po mom osećaju, ozbiljnu manu - poželjno je da se emocije stave na stranu. To je nešto što ni jedan softver na svetu, čini mi se, neće nikada rešiti. Znam da ako mi je do emocija moram otići na neko drugo, virtuelno ili ne, mesto. Međutim, ne mogu i ne želim da zaboravim da iza ovih crno belih digitalnih prikaza sede ljudi koje manje ili više muče i raduju razni životni tokovi. Porodični problemi, zdravstveno, što fizičko, što psihičko stanje, nedostatak novca, neispunjene želje, nepostojanje bloga sa temom koju žele...

Nešto razmišljam, moguće je da je osoba, koja je znojavim prstima sa poluskinutim lakom na noktima i zanokticom na kažiprstu istipkala misao ili emociju, u drugom stanju, da joj divljaju hormoni, moguće je da ima u svom okruženju nasilnika, moguće je da je neposredno pre konektovanja izvela iz takta cvećarka sa ugla. Sprema se da napiše repliku. I razmišlja, pri tome, o nedavnom pomirenju ili o šopingu ili o slavlju za koje se sprema. I piše repliku. Zaboravila je da na kraju napiše dve tačke i zagradu. Napisala je negde između redova i upitnik. Negde gde mu nije mesto. Ugasila je kompjuter i otišla da prošeta psa. Nama ostaje samo replika, crno bela, digitalna i sa pogrešnim znacima interpunkcije.

Dugo sam sjedio s jednim poznatim svjetskim novinarom koji odlicno poznaje Balkan, govori jezike Juznih Slavena, bolje razumije nego prica i skoro da osjeca kulturu kao svoju. Konstanty Gebert je Poljak i to me je nekako podsjetilo da ga upitam je li cuo za Azru, Dzonija Stulica, Poljsku u mome srcu, Kurvine sinove, 13, decembar.

Eno se u komšiluku diže poprilična frka.

Iskopali Mesićevu izjavu ili navodnu izjavu kojom veliča NDH.

Džon Lenon, član benda Bitlsi, ubijen je u noći pre 26 godina na ulazu u svoju zgradu na Gornjoj zapadnoj strani Menhetna. Osumnjičeni Mark Dejvid Čapman, 25-ogodišnjak rodom sa Havaja, uhvaćen je na licu mesta.

Četrdesetogodišnjem gospodinu Lenonu pucano je dvaput u leđa, u momentu kada je izašao iz limuzine i zakoračio prema ulazu u svoju stambenu zgradu. "Očigledno da ga je napadač čekao", rekao je narednik Robert Barns iz 20. policijske postaje.

... a u snovima je bio tako blizu..." glasio je deo pesme koju je moj komšija Marko napisao impresioniran opusom grupe The Smiths.

I bio je daleko. Tada, sredinom osamdesetih mogli smo samo da sanjamo put u Mančester.

samo zavisi od nas!

Ko radi taj i greši. Posle silnih konsultacija, tajnih sastanaka i mnogo anketa, promenio sam svoje mišljenje. Posebno su bili ubedljivi ljudi sa foruma Velikog brata. U subotu treba da leti Ena! Nadam se da još nije kasno... Računica je veoma jednostavna: Ena leti, za njom Marko skrhan bolom (obećao je pred svima da će napustiti kuću ako ona ode, što ti je ljubav), a za njima i Sava jer ga muči savest... Jednim udarcem tri muve. Malo li je?

 zima 2006Juče je u prepunom Medija centru održana zajednička press konferencija Inicijative mladih i Aleks Milenov, predstavnice Tribunala u Beogradu, o štrajku glađu Vojislava Šešelja. Neposredno posle, oglasila se i srpska vlada.  Pogledali smo jučerašnje izveštaje sa skupa  i ocenili da bar čitaocima našeg bloga saopštimo šta se još dešavalo na toj konferenciji.

   Juce sam se sticajem okolnosti upoznao sa Brankicom Stankovic. Cackao sam nesto oko automata za novac u blizini zgrade RTV B92, ona se tu zatekla istim poslom. Predstavio sam joj se i srdacno procaskao sa njom. Veliki sam postovalac njenog rada. Ne bih sada ulazio u detalje, svi znate o cemu govorim.

   Ne tako davno u emisiji "Zagrej stolicu", koju sam tada radio sa Goricom, gosce su nam bile Svetlana Lukic i Svetlana Vukovic. Posle emisije sam imao osecaj ponosa i sigurnosti koju su njih dve uspele da mi prenesu. Naravno, da je u nasem razgovoru bilo najmanje optimizma, ali nekako sam ukapirao pravi smisao himne "You never walk alone".

Danas vam predstavljamo trio novih blogera.

Gorica Nešović
(tekst sa B92 Lica)

Gorica NešovićNa B92 neprekidno od 2001. godine, a pre toga, na samom početku Radija, od 1989. do 1991. Eksperimentisala sa različitim žanrovima : „Vampir kviz”, „One man show”, „Poplava” …

Poslednjih godina radi jutarnji program „Dizanje” i subotom „Zagrej stolicu”.

A sve je počelo kao šala i slučajnost. 1982. postala član redakcije Omladinskog programa Ritam srca, koji se tada emitovao na Studiju B, iz kojeg je kasnije nastao Radio B92. U to isto vreme radila i na Studiju B.

Početkom devedesetih vodila emisije na Trećem kanalu, a zatim na Televiziji Studio B zabavno muzičke programe „Videodrom” i „Neosvest”.

Bila urednica beogradskog Radija City.

U ANEM-ovom trening centru drži kurseve za voditelje.

I posle toliko godina, “ložim se na radio, gotovo kao na početku”, tvrdi ona.

Usavršavala se u praksi. “Što više radim, više učim”, kaže.

Sudbinski povezana sa B92, rođena 15. maja (Dan B92) 1964. u Beogradu.

Sliku tvoju ljubim, šapćem tvoje ime: a sada s jezikomHvala današnjem sveštenomučeniku Klimentu i jučerašnjoj svetoj velikomučenici Ekaterini a naročito sutrašnjem svetom Alimpiju, što sam ovoliko poživeo i bio svedok čuda neviđenog. Malo mi se muti u glavi jer, već 11 dana postim samo na vodi, i mislim da me je taj post približio Bogu, i da sam zato izabran da budem svedok takvom čudu.

Sećate se davnih vremena kada smo voleli našeg vođu sada svetog velikomučenika Slobodana Miloševića nekanonizovanog od Haga stradalog? Naravno da se sećate, ta divna vremena se teško zaboravljaju. A da li se sećate divnih antihaških družbenica koje su na raznim mitinzima, skupovima i poselima podrške nosile velike plakate svetog velikomučenika Slobodana Miloševića nekanonizovanog od Haga stradalog? Naravno njih se još i najbolje sećate. Da li se kojim slučajem sećate da su uz narodnu muziku s izvora i gusle igrale zajedno sa tim divnim i vrhunski odštampanim plakatima (da pomisliš da je živ koliko je dobro odštampan) i celivale ga sve u štampana usta i razmazivale po plakatima jeftini karmin crvene boje s buvljaka?

"Lucy, be careful. Those people can be dangerous." That was my father's reaction when I mentioned passing the Serbian Radical Party's demonstration held in honor of Vojslav Šešelj on my way into town Saturday. When I thought about the characters I saw as I wandered through the edge of the crowd gathered outside the US Embassy - a frail old woman, head covered in a scarf, cane in hand; a tacky, scantily clad twenty-something female dressed more for a nightclub than a political demonstration; and a young orthodox priest, swallowed by his flowing, black garb - I scoffed at this warning. Collectively these characters embodied the strange bedfellows represented by the Radical Party, but as individuals they each seemed more comical than threatening.

Belgijanci su odlucili da u borbu protiv pusenja i pusaca krenu djonom. Od sada, na svaku kutiju cigareta bice prilepljena fotografija leseva, kancerom zahvacenih tkiva i slicnih divota. Ideja je, valjda, da se pusacima stavi do znanja kako ce se lepo raspadati ako ne batale svoj porok...U suprotnom, bice lepi lesevi. Ili, mozda, nece ni umreti.  

 *LW feat. Ljiljana Hellman

Odgovor Batiću Bačeviću i Co: Da, zalagaćemo se za zaštitu ljudskih prava "aktivista"Vojislava Šešelja. Svi radikali imaju pravo na zaštitu svih ljudskih prava koja su im ugrožena.

Dragan Rakić, Budućnost, 1992.Kao odmor od tzv. velikih, istorijskih tema, ukoliko vas od 7 do 24. decembra put nanese u Novi Sad, vašoj pažnji preporučujem studijsku izložbu Nova skulptura u Vojvodini 1980-2000, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine čiji je autor i kustos Suzana Vuksanović .