Gospodja Srbija, večita nevesta

Kod nas se u narodu za ženu koja je izmenjala toliko muževa kaže da je kurva!
Mislim da mama Srbija treba da digne ruke od muškaraca i da pređe međ lezbejke!

Predrag M. Azdejković
www.queeria.com

Što bi rekao Marčelo (a nema ga baš da piše blogove u poslednje vreme) - Srbija, kuća na promaji...

Problem je što deca nikako da odrastu i da počnu da se brinu i sama o sebi i o majci umesto što čekaju novog tatu.

Evo ukradoh malo vremena iz svoje poslovne aure, pa reko´da svratim do komsiluka (u pitanju je ipak veliki pleonazam- da se ne pomisli da se javljam iz Hrvatske itd...), da vidim sta se radi. Kad ono tekst koji mi se mnogo dopao! Ja bih ga istog takvog satkala da sam se setila prva. Gorko ozbiljan i namigujuce duhovit, prava odlika Srpskog duha: kontroverznost do krajnosti... Samo sam htela da sapnem da je meni Srbija majcica. Bez obzira na sve. I bez obzira sto me niko nije pitao za misljenje. U ime svih ljudi koje u istoj poznajem licno, posredno i platonski i do kojih mi je stalo i u ime sarenog iskustva koje mi je svojevremeno nametnula, ne mogu ista drugo da osetim, pa makar i bila svesna izvesnih istorijskih gresaka u brakorazvodnim parnicama. Veoma je moguce da sam zbog okolnosti u drugoj zemlji, dakle u tudjem krilu koje mi mi je mnogo pruzilo ali nisam ravnodusna na majcicu Srbiju u kojoj sam se rodila i donekle odrasla. Upoznala sam je sa svojom sadasnjom porodicom i ona se veoma lepo snasla, stalno putuje i namigujuci navlaci okolinu na gibanicu i slatko od dunja*...

*komentar za dezurne kriticare:

...bez obzira sto ih nije ona izmislila-kao ni oni nju- zna da ih pravi :))

mene Srbija podseca na majku koju svaki dan neko siluje,

a ona mucenica se gotovo nikada ne buni,i gotovo da ta majka nikoga nije prijavila za ta brutalna silovanja,

interesantno je to da majku Srbiji siluju jedni te isti ljudi vec decenijama i godinama,

videli ljudi da to nije kaznjivo,da imaju gotovo imunitet za to silovanje,pa valjda zato ta silovanja i zlocine rade i kao slovatelji povratnici,

interesanto je i to,da sva deca koja je Srbija rodila iz tog odnosa sa siledzijama,nijedan siledzija ne priznaje za svoje dete,

zato danas Srbija ima toliko dece o kojima niko ziv ne brine,kako majka,tako ni silovatelji,

kriviti samo muzeve. Istina nisu bili ni pametni ni lepi. Ali kakva majka takvi i muzevi. Ni majka nije bas ni poametna ni lepa. Koliko je samo muzeva upropastila. Svaki put je ostajala udovica. Svi su joj skoro muzevi nasilno poumirali. Voli zena da sara :-), a voli i rough. Mislim da naziv upotrebljen u prvom komentaru nije bas adekvatan. Postoji jedan mnogo bolji.

She's a real fuckin' bitch. That's why we like her so much. Cause we're just fuckin bastards.

Poz.

V.

Kvadratura kruga.

... da je dobro što je bravar terao decu u školu, pa jedva preživesmo kad su probali da primene naučeno.
A što se majčice Srbije tiče je bih lično voleo da prestanemo (kolektivno) sa provodadžisanjem da vidimo kako joj je kad je samohrana, jer to još jedino nije bila (dobro , nije bila ni lezbejka, ako uzmete da je ono s Crnom Gorom samo eksperimentisala)

medius

Majka i deca , porođejne muke joj daju pravo da nas brani i da se našim telima hrani. Dok ima nas i ona će živeti. Verovatno bi bolje izgledala da joj je ishrana malo bolja.

Olga, super je ovo poredjenje majke i Srbije. Tu je u pitanju jedan problematičan odnos. Kako odrastaš, sve se manje slažeš sa mamom, čak i počinješ da je prezireš. Medjutim, zbog takvog disfunkcionalnog odnosa u sebi mnogo patiš, ne osećaš se dobro. Onda odlučiš da se odvojiš od mame, ne možeš više da živiš sa njom, ne izdrživo je. Medjutim, posle nekog vremena provedenog daleko od mame, u novoj porodici, počinješ da se prisećaš nekih lepih trenutaka provedenih sa njom. Malo, malo počneš da se pitaš, šta li radi, da li je dobro, da li ti njoj nedostaješ(kao ona tebi) i odjednom shvatiš da moraš da se vratiš, barem na kratko. I to postane model ponašanja, znaš da moraš da odeš, ali pri tom u nekoj drugoj porodici shvatiš da je majka-jedna, kakva je takva je, voliš je, zauvek će te biti povezani i uvek ćeš je nositi u srcu!(malo patetike na kraju)

Samo kazemo: tesko nama s njom...a jos teze bez nje.

Tu nepopravljivu opsesiju eksperimentima na svojoj nejakoj kozzi osjetise i brojna djeca iz veze sa bravarom rasuta po komsiluku...pa i sire, dok ih je submisivna veza sa bravarovim nasljednkom (i nasljednicom - kakav grupnjak!) samo-uvjerio da su tezak balast u supljem camcu bez kormilara.

Kad se sve sabere - tipicna sponzorusa!

... i promiskuitetna do !@!@

"Sad je majka krenula da flertuje na više strana. Ne može da se odluči s’ kim će.

Valjda se malo opametila pa se nadamo da će nagaziti na poštenijeg čoveka."

Sto se mene tice ne mora ni da se odluci {vec su je okarakterisali kao kurvu). Najbolje bi joj bilo da nastavi da flertuje sa svima, da se druzi i zabavlja, da prima poklone i da iste donosi nama - deci. Malo smo porasli, pa nam novi TATA-OCUH i ne treba toliko (ipak je samo tata-tata}.

I kadgod mislim na kevu, ovoga se setim:

NATALIE MERCHANT

"Motherland"

Where in hell can you go
Far from the things that you know
Far from the sprawl of concrete
That keeps crawling its way
About 1,000 miles a day?

Take one last look behind
Commit this to memory and mind
Don't miss this wasteland, this terrible place
When you leave
Keep your heart off your sleeve

Motherland cradle me
Close my eyes
Lullaby me to sleep
Keep me safe
Lie with me
Stay beside me
Don't go, don't you go

O, my five & dime queen
Tell me what have you seen?
The lust and the avarice
The bottomless, the cavernous greed
Is that what you see?

Motherland cradle me
Close my eyes
Lullaby me to sleep
Keep me safe
Lie with me
Stay beside me
Don't go

It's your happiness I want most of all
And for that I'd do anything at all, o mercy me!
If you want the best of it or the most of all
If there's anything I can do at all

Now come on shot gun bride
What makes me envy your life?
Faceless, nameless, innocent, blameless and free,
What's that like to be?

Motherland cradle me
Close my eyes
Lullaby me to sleep
Keep me safe
Lie with me
Stay beside me
Don't go, don't you go

smo, nadam se, do sada svi dobro upoznali, mada je puna iznenađenja. Multiplicirana ličnost? Ne znam, možda..

Mene mnogo više zanima ko će nam biti sledeći ćaća. Kada o tome razmišljam, lomim se između mlađeg muškarca, možda čak mojih/naših godina, a nisam daleko ni od pomisli da bi majci baš legao jedan lezbejski brak. No, poznavajući mušku konkurenciju, ne bi oni to nikada legalizovali...

under the impression that this metaphor was beaten to death 50 comments ago....

mislim da je u pitanju GRANDE zabuna:

Srbija bi trebalo da nam bude kci, a ne majka!?
Prema majci, u krajnjoj istanci (jebes rimu) niko nema obavezu, ali prema svom detetu - prema cerci, na primer - tu lezi obaveza...

Bajdvej, meni Srbija nije nikakav rod - nisam birao gde ce me roditi TACKA

...da se dogovorimo oko jezika,
pa se iz solidarnosti prema mami drzimo maternjeg, serb (bez-lish) varijante?!
Duzno postovanje citatima.
Ljudi, sta da radimo ako se javi neko i sa tata Maove strane?!

U Beogradu je, u noći između 20. i 21. novembra, preminula kompozitorka i pijanistkinja Ksenija Zečević, jedan od najtalentovanijih srpskih muzičkih stvaralaca srednje generacije.

Ksenija Zečević rođena je u Zadru, u Dalmaciji. Svoju prvu kompoziciju napisala je u petoj godini života i često se prisećala da je tada bila inspirisana pesmom Vladimira Nazora. Imala je deset godina kada je u Puli prvi put javno izvedena jedna njena kompozicija. Životni put odvešće je u Beograd, gde je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti, a potom je tri godine provela na specijalizacijama u Parizu i Antverpenu. Komponovala je preko sto muzičkih dela različitih formi, izvedenih u zemlji i u inostranstvu, a kao pijanista nastupala je na solističkim koncertima, kao i uz pratnju vodećih simfonijskih orkestara. Raznolikim muzičkim i drugim umetničkim interesovanjima brzo je skrenula pažnju na svoje stvaralštvo i neobičnu autorsku pojavu. Ostalo nam je njeno delo izraslo na raznolikim, širokim umetničkim poljima, posebno pozorišnim i filmskim. Već na počecima karijere doživela je da njene kompozicije budu nagrađivane na muzičkim, filmskim i pozorišnim festivalima. A pisanu reč o muzici takođe je doživljavala kao umetničko delo. Godine 1984. postala je umetnički direktor Pozorišta na Terazijama, a njena pozorišna muzika polako je osvajala svet teatra. Među predstavama za koje je napisala muziku nalaze se i "Sveti Georgije ubija aždahu", "Sirano de Beržerak", "Narodni neprijatelj", "Velika drama", "Kir Janja"... Često je prelazila i prag filmske umetnosti, tako da je iza sebe ostavila i sjajne numere za filmove "Dani od snova", "Atoski vrtovi", "Timočka buna", "Neka čudna zemlja", "Ptice koje ne polete"... Pamtiće se i njena dela "Molitva žudnje", Kantata za streljane u Kragujevcu, Kantata za žrtve Banjičkog logora, zatim autorski projekti "Knjiga tajni", "Rekvijem za kraj 20. veka", "Povratak južnim planinama", za koje je sama napisala i muziku i stihove. Kao izuzetno svestrana umetnica, Ksenija Zečević se intenzivno bavila i publicistikom i muzičkom kritikom. Knjigu poezije "Knjiga poraženih" objavila je 1991. godine. 1998. je uvrštena u Svetsku enciklopediju "Ko je ko u muzici", u izdanju Internacionalnog Biografskog Centra u Kembridžu. Kako je sama govorila, najveća želja bila joj je da iza sebe ostavi veliku nacionalnu operu, po ugledu na ostvarenja njenih velikih operskih uzora Pučinija i Verdija. Na žalost, prevremeni odlazak sprečio ju je u tome. 2006. godinu posvetila je obeležavanju godišnjice velikog srpskog naučnika Nikole Tesle, a premijerno izvođenje njenog poslednjeg dela "Rekvijum Nikoli Tesli" zakazano je za januar 2007. godine. Prijatelji i poštovaoci stvaralaštva Ksenije Zečević oprostili su se od ove umetnice u petak 24. novembra na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.