William Heath RobinsonDašao J. u Beograd. Jedno veče  kaže da ga je M. vodio u Zagrizi Prtež Kafe.

Smeje se.Ja ništa nisam pomislila, kad ima kafić DoJaja, ima i Zagrizi Prdež Bar.

A ni on nije ništa o tome mislio, kao eto Srbi se hvale svojim uvrnutim smislom za humor, na psovkama se ne štedi, što da ne.

U ostalom, u Jazz Cafėu u Londonu iza bine piše STFU, skraćeno od "Shut The F**k Up".

Ili:

Porcelansko nebo nad Beogradom između Svetog Jovana i Svetog Save

Porcelan; Sekula Medenica 1958Dosla sam u nedelju. 21. januara.

Iznenada.

Uveče, odem na glasanje. Glasanje je u mojoj staroj školi.

Tamo sedi komšija, podvlači glasače, kaže mi da je čuo i izjavljuje saučesće.

Glasam, bežim, napolje, zaboravila sam tašnu pa još moram da se vraćam.

Izlazim iz škole, mrak je,  na stepenicama se rasplakah. Sećam se kako su me mama ili tata čekali kad sam bila mala, tu ispred na skveriću, vidim i tačno mesto gde bi stajali.

Prolece: OlgaBilo je Ono Vreme kad smo svi gubili veru.

Sa velike distance, nekako sam se borila da pomognem, da popravim, da podržim.

Tu i tamo hvatao bi me strah, pripadala sam grupi koja se zalagala za mir na Balkanu, izjašnjavala sam se protiv Miloševića.

Srecni vam protekli i buduci praznici.

london eye

U Londonu slavlja počinju oko 31. oktobra kada je Halloween

Danima pred taj praznik rumene se bundeve svih veličina u izlozima i na tezgama uličnih piljara.

Il Postino

Sećate li se filma “Il Postino”? Ovo je mali putopis, priča o ostrvu Salini na kome je ovaj film o prijateljstvu, ljubavi i poeziji snimljen.

Salina je jedno od sedam Eolskih (po surovom bogu vetrova) ili Liparskih ostrva. Ovo su vulkanska ostrva, nedaleko od obale Sicilije, dva su aktivni vulkani. Salina se nalazi nekako u centru male trokrake zvezde, na jednu stranu su Panarea i Stomboli, na drugu Lippari i Volcano i na treću Alicudi i Filicudi. 

                                               Ovo vam je kratka priča o našoj mamici, Srbiji. Mlađa žena, lepog je lica i stasa ali ubi bože neuredna domaćica i još gora majka. Kome majka a kome maćeha.

Mnogo se puta udavala. Par muževa su bili dobri domaćini i voleli porodicu ali bilo je i onih da te bog sačuva. Čudan ukus za muškarce, često neki tipovi skloni nasilju, nju maltretirali i tukli nas decu, prostaci ili neznalice.

A kako novi muž zauzme bračni krevet tako onu decu od predjasnjih pošalje u zapećak.

Lolo Ferrarigrrrr!Skoro da se iz dana u dan povećava broj onih jezivih, čudnih pogrebno-vojnih vozila na dvadeset točkova za vožnju po teškim terenima. Čudno, voze ih više žene nego muškarci. Nije teren bitan, kaze mi jedna ponosna vlasnica i pokazuje sklopkicu, klik-cak, za čas prebaciš sa terenskog vešanja na gradsko. Odlična stvar, pomislih. Možeš da iz pustinje skokneš do grada kod frizera, pa nazad u močvaru, a onda izmedju skupljanja dece iz škole I manikira obidješ lokalni kanjon. “Ali oseċam se bezbedno!” Bezbedno od čega? Bande drumskih razbojnika haraju po Kensingtonu?

Tek je novembar a London se vec sprema za Božić. Prokleti trgovci!

Kad sam bila dete oči sam isplakala nad Devojcicom sa žigicama Hansa Kristijana Andersena. I nije neka priča za uspavljivanje. Do dan danas ne podnosim šarenilo predbožićnog velegrada. Sve gledam, gde je devojčica koja će posle da se smrzne i da umre.Ovih dana ne viđam na ulicama Londona decu koja izgledaju tako jadno i bedno. Uglavnom stari ljudi. O Beogradu i da ne govorimo.

Danas, priča bi trebalo da glasi „Bakica sa žigicama“.