Kakvo cudesno zanimanje: otkinuti pauku nozicu, staviti je u koverat, napisati Gospodin ministar za inostrane poslove, dodati adresu, u skokovima sici niza stepenice, i poslati pismo iz poste na uglu.

   Kakvo cudesno zanimanje: setati bulevarom Arago, brojeci drvece i na svakih pet kestenova zaustaviti se za trenutak na jednoj nozi i sacekati da te neko vidi, a onda kriknuti suvo i kratko, i zavrteti se kao cigra, sa rasirenim rukama, poput ptice kakuy, sto kuka sa drveca na severu Argentine.

Šešelj u akcijiRadikali definitivno nisu glavni problem ovog društva, kao ni birači i pristalice naopake i mazohističke politike koju ova stranka personifikuje. Da jesu, stvar bi bila prilično beznadežna, pošto ti ljudi neće jednostavno nestati. Zato i priča ako ne pobedimo mi doći će radikali više nije dovoljna najmanje iz tri razloga:

Cetvrtak 16. novembar u 19^h u Narodnoj Biblioteci Srbije

Prvi put u Beogradu!Predstavljam video igru A Force More Powerful (u daljem tekstu AFMP), igramo svi zajedno uz komentare filozofa Jovana Čekića. Ovom prilikom vas pozivam, ako ste u gradu, da svratite do Narodne Biblioteke da se pozabavimo digitalnom politikom u okviru ciklusa Tri paradigme: oralna, pisana i digitalna politika

I have always been fond of Serbian brandy . It suits my needs perfectly - each brandy is specific. That is what drinking is about, truly enjoying what you are consuming, not mindlessly ordering a faceless (and tasteless) beer produced by a Western conglomerate - and there is the added bonus of not having to go through the chore of visiting the toilet more than 3 times per night.

Quite often visitors to Serbia have found that expressing a love of the short stuff will impress the locals - even to the extent of their donating a bottle of their finest to the lucky visitor. One should also be aware of the more cyncial tradition of greeting a visitor with brandy 'for guests'. They keep the best stuff for themselves.
Although I've been living in Serbia ‘full time' since 2000, other than a few visits to the odd smaller town I have not spent any length of time in a village. When my cousin told me that he was going on a rakija making expedition it was time for that purgatory to end.

The village of Debrc is located roughly halfway between Obrenovac and Sabac, hardly a long trek from Belgrade, but due to very poor roads and spacey landscape (and perhaps the lack of a village shop) it very much has an otherworldly feel to it.

Eto me na kratko.

Ovo da vam kažem: Do tamo negde posle 21 januara retko ću svraćati, jer unapred osećam da nemam nerava za ono što sledi, a imam i nekih prečih poslova. Videćemo se kad se sve završi pa da razmenimo utiske.

Kad smo letos sa krova jedne kućice gledali koncert Kemala Malovčića na Tašu, iako smo došli sprdnje radi, Vikler je već kod prve pesme istakao da moramo održati pažnju, jerbo smo tu dobrim delom u ulozi sociologa i antropologa koji treba da prokljuve u suštinu dešavanja pred nama. Nešto slično dešava se i na blogu, kad bolje pogledaš - i kad pišeš, i kad čitaš. Kada je životinji dosadno, što često biva, ona to reši tako što legne da spava. Pozdravio bih taj rezon. A kako inteligentna bića rešavaju svoju dokonost?

Natašu Kandić sam upoznao 1991, a već tada mi se činilo da sam je poznavao oduvek.

Emira (Nemanju) Kusturicu nisam nikada upoznao, ali sam takve poznavao oduvek.

Šta je zajedničko ovim dvema ličnostima da se nađu u istom blogu?

One su heroji Srbije.

Nije me bilo cilj?neko vreme.

Jedan od junaka mog novog dok. filma mi u jednom trenutku kaže da se ponovo  vratio svojim životnim ciljevima. U jurnjavi da se postigne uspeh, ma koliko on bio veliki i značajan za društvo i svet generalno, često zaboravljamo šta su nam životni ciljevi.Ili u stihiji traženja priznanja i afiramacije ne stiženo ni da ih do kraja definišemo.

Gandi sa greškom: Sa oproštajnog mitingaŠešelj je sam otišao u Hag. Šešelj je sam izabrao da izigrava siledžiju i u sudnici. Kad je zbog toga kažnjen (tako je to u “kazamatima”), Šešelj je sam prestao da jede.

I sad nama treba da bude žao? 

drugi po redu...

"Ovi filmovi neće promeniti svet. Svet menjaju gledaoci ovakvih filmova."

Nadao sam se da ću bar ove nedelje biti miran. Prošla je bila prilično uzbudljiva: 50 Cent, Kool and the Gang, Massimo, par izložbi, nekoliko loših vesti, rođendan (nije moj), jedan poziv za festival u Italiji, i za kraj nedelje fenomenalan film Kristofera Nolana "Prestiž".

bora bora, relja relja 

jeste, istina je, ne pišem...bar na ovom mestu, a i to ima svoje neke razloge, i plašim se da se nekako ne gasimo, al dobro, možda je moj strah i ako opravdan, nešto što će se koliko za par dana pobiti, nekom drugom akcijom, nekom novom temom.

Moja tema ipak ostaje vezana za sve ono što smo pokušali da uradimo, moji saradnici, moje kolege, naši gosti a vezano za proslavu 50 godina Pozorišta Atelje 212. Nije previše ljudi moglo da uđe u salu, ali jeste bilo u mogućnosti da gleda TV prenos. Primio sam dosta telegrama danas na adresu pozorišta, nešto telefonskih poziva....u svakom slučaju zanimljivih.

Posle vesti o raskrinkavanju zaposlenih u Bg ambasadama i vesti o najlepšim i najmodernijim zatvorskim rešetkama koje nam je poklonila Evropska unija, dobili smo još jednu vest koja bi trebalo da nas obraduje, šta li? I još se nismo pošteno ni osvestili od silne “radosti” zbog lepih obećanja i imasemožese investicija, sledi informacija da od 1. januara ni u Bugarsku nećemo moći bez vize.

SOS ShoesInterface and Society, Oslo 10-11 novembar
Kakav zvucan naslov jedne vrlo intimne konferencije, kao kad se mi "zenetine" skupimo pa resavamo svetske probleme koje svet jos uvek ni ne zna da ima. Jedan od tih problema me je posebno zaintresovao. Iako je u pitanju najstariji zanat an svetu, prostitucija, jos uvek je ne samo problematican u mejnstrim zakonodavstvu, vec i medju feminstkinjiama i aktivistkinjama. Ovaj umetnicki projekat nudi resenje za vekovne rizike koje seksualne radnice/ci imaju. A to je pitanje bezbednosti. Jos u starim vremenima kolegijalno su ulicarke i ulicari u kamen urezivali imena i opise opasnih musterija... policije...mesta...

It’s a rainy night here in Belgrade. Having nothing better to do, I thought I’d write another blog entry that will anger some people, please others, and probably bore almost everyone. Gee, what has happened lately…hmmm…let’s see….the Democratic Party won control of the House and Senate in the midterm elections…Donald Rumsfeld resigned…and President George W. Bush uttered immortal words designed to send a message of strong leadership that would inspire U.S. troops fighting in Iraq and Afghanistan, and encourage Americans of all political factions to unite behind him.

Finding myself with three hours to kill on a Sunday, I am always at something of a loss as to what to do. There are the usual household chores, coffee with a friend perhaps, but this weekend I opted to nurse my Sunday blues with a visit to New Belgrade’s finest - the bad-trip carnival that is the Chinese market. What better way to cash in those worthless three hours than breakfast at an impeccable restaurant followed by window shopping for items of endless utility within the confines of a Chinese alternate dimension?