*piše LW, RW je na zadatku

svaki dan, ako trebaBila sam preksinoć  na promociji knjige, koji još nisam pročitala,  Tšina u Aberdarevoj -Zorana Janjića. Govorili su: Srđa Popović, što je uvek posebna čast slušati, autor  knjige koga sam, konačno, i lično upoznala i  Janko Baljak. Janka sam, kao fikser ( regionalni producent-I love American  approach to things) Stiva Yorka, produceneta i režisera  filma Bringing Down a Dictator, imala čast da intervjuišem još negde u zimu 2000/2001. Neću ovde mnogo o tome šta su panelisti govorili, o tome će oni ali i mediji, nadam se. U Sali Narodne biblioteke, i pored dosta kamera što ohrabruje, ipak pretežno, usual suspects. Što reče Jasmina Tešanović, i ta sala kao da nema harizmu-nešto-da takvi skupovi budu žučniji, dinamičniji. A nekako je tih dana išlo i svedočenje Ratomira Tanića u Hagu**, koji je pričao i o bombardovanju RTSa.  

Prošlo je devet godina od kako je u Parizu je umro Ivan Đurić, istoričar, demokrata i humanista. Danas bi, da je živ, napunio 59-tu godinu !

Ivan Djuric, B Kovacevic - Paris 1996 ...Aršinom dugog trajanja mereno, mi taman i ako hoćemo, nemamo kuda izvan ‘zapadnog’ vremena i ‘zapadne’ civilizacije, u kojima smo. Što brže shvatimo da je ‘zapad’ i na svim našim balkanskim granicama, i na Sredozemlju bar koliko i u ‘Zapadnoj Evropi", to bolje po nas. Jer, ‘zapad’ nije niti konfesija niti ‘etnogeneza’, on može biti i to, ali on je, pre svega, radost kulturne komunikacije..." (" Istorija - pribežiste ili putokaz", prof. dr Ivan Đurić, "Svjetlost", Sarajevo 1990. i AKC Civis -Kragujevac,1998.)

Bila bi frka ako bi Srbija izgubila: BDP od 17.500 $ po glavi stanovnika; članstvo u Evropskoj uniji; najviše ocene slobode štampe, nezavisnosti pravosuđa, konkurentnosti itd; ugled u svetu...

   Najprodavanija PC igrica na Bulevaru. Narucuje se kod lokalnih pirata danima unapred. Cijena, sitnica. 600. dinara po disku.

   Radnja igrice "Povratak na Kosovo 63. padobranska" desava se na ratom zahvacenom Kosovu krajem 90-tih godina kada je tu besneo rat izmedju Srpske vojske, policije, NATO-a i kosovskih pobunjenika. Igra sadrzi kampaju i pet singl misija koje prate zivot pripadnika 63.padobranske brigade kroz sve opasne akcije na Kosovu i Metohiji 1999-te godine.

U teškoj, svaki dan sve ljućoj bici koju bijem sa svima, koji bi da me usreće, preporode i podmlade svojim apsolutno neophodnim proizvodima, ponekad mi padne koncentracija. Oslabe mi poslednji redovi odbrane i kupim...nešto...a ono ne radi. Slagali mangupi, uvalili mi - čarobnu vanglu.

Za mene je čarobna vangla sve što ne radi. Odnosno radi, al' samo u reklami. Zato reklame preskačem, bacam one slike i 'artije što mi uguravaju u poštansko sanduče...Nedavno sam u pošti kupila nalepnicu protiv toga. Na njoj piše da je guranje reklama, u moje mi sanduče, teško krivično delo i da ga kažnjava preki potrošački sud ili nešto slično...na licu mesta.

Divno da mogu da podeolim sa vama krajnje opasnu opservaciju....SRPSKI MENADZERI SU SELJACINE....Znaci danas u 2006 sa wapom, voipom, smsom itd, vise nema opravdanja nisam bio tu, nisam stigao , nemam vremena itd...da se uzvrati na poslovnu poruku, profesionalni mail...Organizujuci Noc reklamozdera, Noc Frankofonije i druge evente, svakodnevno komuniciram sa zaista raznolikom plejdom sagovornika...Od ambasadora, atasea, preko decka koji lepi postere, do stampara, preko brand managera, i account directora, do urednika dnevnih , nedeljnih, mesecnih novina, preko direktora TV do promoterki itd....Normalni ljudi, sa izvesnim stepenom obrazovanja se jave na telefonski poziv koji su propustili.

Smatram se relativno obaveštenim o navedenoj temi. Ne više od toga. Ali, suočen sa opštim diletantizmom, dozvoljavam sebi da pozovem:

1. Ne svodite hedonizam na blagoutrobije, mada je blagoutrobije jedan od vrhunskih izraza istog.

2. Hvalite lenčarenje, dokolicu, što bismo rekli gluvarenje, i bicikl - istovremeno.

3. Priznajte da je seks precenjen, a da je lepota žene (i muškarca, valjda - rekao bih tela kao takvog) prevashodno estetska, a tek potom erotska. 

Altman"Kada ću u penziju? Vi pričate o smrti, zar ne?"

Robert Altman je umro. Otišao je jedan od poslednjih velikih filmskih reditelja. Jedan od mojih najomiljenijih. Umro je poslednji cinik. Reditelj koji je uticao na moj filmski ukus i obrazovanje. Uvek među deset najvećih.

I šta smo dužni romantizmu? (što bi se zapitao Isaiah Berlin pri kraju svoje knjige "The Roots of Romanticism")

Mnogo!

Dužni smo koncept slobode umetnika, i istinu da niti taj umetnik niti ljudsko biće uopšte može biti objašnjeno na pojednostavljen način koji je nekad bio dominantan, a i danas se probija u raznim formama koje onda mogu da se destiluju u previše-racionalnu i previše-naučnu analizu pojedinca ili grupe.

Dužni smo i istinu da je pokušaj davanja jedinstvenog odgovora na pitanje "kako ziveti" pogibeljan, i da oni koji iskreno veruju da takav odgovor postoji, i da mora da se nametne po svaku cenu, rizikuju da postanu divlji i despotski tirani u ime svog odgovora, zato što će im zeđ za krčenjem puta ka tom jedinstvenom životu uništiti bića koja bi taj život trebala da žive.

These last couple of weeks I have had the unenviable task of trying to find myself a new flat. I made the decision to move after I came to the realization that more things are actually broken in my current flat than work. Doors don’t open or close, sinks leak, cookers under-cook and the washing machine long ago gave up the will to live, let alone wash and spin. Seeking advice from friendly Serbs, they suggested I purchase a copy of Oglasi and so after acquiring the aforementioned magazine I set about tracking down my new stan.

Kažu da je prvi put težak, specijalan i da se uvek pamti. Tako će verovatno biti i sa mojim prošlim blogom, koji je prvi. Ovaj je drugi pa će verovatno biti lakše.

Ljudi uglavnom vezuju dan posle „prvog puta" za nešto negativno, za „gorak ukus u ustima" ili osećanje kajanja. Kada sam čitao komentare na moj blog o Markalama, osećao sam se baš tako. Ali posle takvog osećanja tokom „jutra posle", uvek kažete sebi da će biti bolje.

   *Piše LW -član GSS

Ko (sve) nedostaje?Moj dobar prijatelj i dugogodišnji neistomišljenik o politici uslovljavanja SAD  prema Srbiji i o tome ko sve čini demokratski blok kod nas, nekadašnji američki  diplomata u Beogradu a sada šef NSC za jugoistočnu Evropu,  često je imao  običaj da kaže: “ Opet mi dođe  da umesto dnevnog izveštaja u Vašington pošaljem Koraksovu karikaturu, samo da dole dopišem ko je ko, da oni u desku znaju.” Kada je odlazio iz Beograda, poklonila sam mu  karikaturu na kojoj  ga je Koraks  nacrtao sa Otporovom pesnicom umesto trzalice, dok svira gitaru. OK, hvalim se, ali mi je bilo milio kad sam pored kamare slika koje stoje na podu sa strane, upravo tu videla kako visi na zidu mu nove kancelarije u West Wingu.

Pred odlučujuću utakmicu u sklopu Vojvođanske košarkaške lige za decu do 10 godina, u jednom lokalnom klubu nastala je prava panika. Kako kupiti patike? Kako oprati dečije dresove? Kako ih pripremiti za veliki okršaj u Novom Sadu? Zahvaljujući dobroj organizaciji i volji roditelja, problemi su lako rešeni i klincima je preostalo samo da odigraju najbolje što umeju...

markale: markaleVećina onih koji me znaju, a uočili su da počinjem da pišem blog poželeli su mi da mi prvi blog bude optimističan, veseo i pun humora jer bi to ličilo na mene. Međutim, blogovi su uglavnom inspirisani onime što vas u datom trenutku okružuje. Ja sam već tri nedelje u Sarajevu i u narednih godinu dana ću živeti na relaciji BG - SA.

Imala sam sreću da odrastam neposredno pored reke. I to ne pored bilo koje reke, već pored Dunava, u Futogu. Leti smo nosili isključivo kupaće kostime, drugo nam ništa nije ni trebalo. Trčiš sa plaže kući na ručak, pa brzo nazad.