bora bora, relja relja 

jeste, istina je, ne pišem...bar na ovom mestu, a i to ima svoje neke razloge, i plašim se da se nekako ne gasimo, al dobro, možda je moj strah i ako opravdan, nešto što će se koliko za par dana pobiti, nekom drugom akcijom, nekom novom temom.

Moja tema ipak ostaje vezana za sve ono što smo pokušali da uradimo, moji saradnici, moje kolege, naši gosti a vezano za proslavu 50 godina Pozorišta Atelje 212. Nije previše ljudi moglo da uđe u salu, ali jeste bilo u mogućnosti da gleda TV prenos. Primio sam dosta telegrama danas na adresu pozorišta, nešto telefonskih poziva....u svakom slučaju zanimljivih.

Posle vesti o raskrinkavanju zaposlenih u Bg ambasadama i vesti o najlepšim i najmodernijim zatvorskim rešetkama koje nam je poklonila Evropska unija, dobili smo još jednu vest koja bi trebalo da nas obraduje, šta li? I još se nismo pošteno ni osvestili od silne “radosti” zbog lepih obećanja i imasemožese investicija, sledi informacija da od 1. januara ni u Bugarsku nećemo moći bez vize.

SOS ShoesInterface and Society, Oslo 10-11 novembar
Kakav zvucan naslov jedne vrlo intimne konferencije, kao kad se mi "zenetine" skupimo pa resavamo svetske probleme koje svet jos uvek ni ne zna da ima. Jedan od tih problema me je posebno zaintresovao. Iako je u pitanju najstariji zanat an svetu, prostitucija, jos uvek je ne samo problematican u mejnstrim zakonodavstvu, vec i medju feminstkinjiama i aktivistkinjama. Ovaj umetnicki projekat nudi resenje za vekovne rizike koje seksualne radnice/ci imaju. A to je pitanje bezbednosti. Jos u starim vremenima kolegijalno su ulicarke i ulicari u kamen urezivali imena i opise opasnih musterija... policije...mesta...

It’s a rainy night here in Belgrade. Having nothing better to do, I thought I’d write another blog entry that will anger some people, please others, and probably bore almost everyone. Gee, what has happened lately…hmmm…let’s see….the Democratic Party won control of the House and Senate in the midterm elections…Donald Rumsfeld resigned…and President George W. Bush uttered immortal words designed to send a message of strong leadership that would inspire U.S. troops fighting in Iraq and Afghanistan, and encourage Americans of all political factions to unite behind him.

Finding myself with three hours to kill on a Sunday, I am always at something of a loss as to what to do. There are the usual household chores, coffee with a friend perhaps, but this weekend I opted to nurse my Sunday blues with a visit to New Belgrade’s finest - the bad-trip carnival that is the Chinese market. What better way to cash in those worthless three hours than breakfast at an impeccable restaurant followed by window shopping for items of endless utility within the confines of a Chinese alternate dimension?

VeronikZnam unapred da Veronik ne daje pet para što pišem blog o njoj, ali ne zato što ne govori srpski i ne može da ga pročita. Naprotiv, u poodmaklom dobu našeg prijateljstva, vrlo često nam se događalo da uhvatimo sebe kako naizmenično pričamo na srpsko-francuskom i iznenađujemo se, kako to da nam je ipak potreban engleski. 

Dakle, nema šanse da prevedem ovaj blog na francuski, koji sam na žalost prestala da učim još u petoj godini, a nema razloga ni da ga prevodim na engleski.  

  slobodna radikalkaU današnjem Press-u objavljen je intervju sa  pevačicom Vesnom  Vukelić Vendi pod naslovom Šešelj je bio moja greška.

U intervjuu za Press Vendi priznaje da je bila sedam meseci u vezi s haškim optuženikom Vojislavom Šešeljem iako sada tvrdi kako je shvatila da je njegova priča o patrotizmu bila samo obmana.

SALOME: Ko je ta devojka? Nedavno je objavila svoj prvi CD, snimila spot i postavila novu Internet prezentaciju www.salomeigra.eu

 Nikada nije izgledala bolje i nikada nije bila spremnija za osvajanje Balkana.

Jedna je retkih estradnih pojava koja drži pažnju publike tokom čitavog nastupa.

Jedina je koja se pred publikom ne folira i nema dlake na jeziku.

Jedina je prava trans zvezda bivše Jugoslavije.

Zapravo – jedna je Salome!

U poslednje vreme, blogovanje je postalo skandalozno – ili je, u najmanju ruku, ni krivo ni dužno (valjda?) postalo izvor skandala. Osim toga, neki blogeri su i zaratili. Jako mi je žao zbog svega toga.
Bez želje da se mešam, pade mi na pamet da bi bilo dobro malo oterati misli onih koji sve ovo čitaju na neku drugu stranu. Valjalo bi, zar ne? Ali, trista đavola tu ima: ono što je nekome smesno, verovatno je nekom drugom tužno. Tako da nikako nisam siguran kako će na Vas delovati naredna priča (zapravo, to je više citat, ehm...) – jer prema njoj, pravo da vam kažem, ni ja baš nemam izdefinisano osećanje. Biće najbolje, kako i inače biva, da svako prosudi kako želi, a ja vam garantujem da makar neće biti dosadno. Evo o čemu se radi...

Ako ste se pitali gde trenutno najbolje svetske arhitekte grade nova svetska čuda, odmah da vam kažem, eno ih u Pekingu. A gde drugo?

BU!U poslednje vreme blog je tema broj 1 u gotovo svim srpskim medijima, koji imaju različita imena ali zato svi pišu istim rukopisom. Medijske reakcije se u najkraćem svode na satanizaciju blog medija i blogera kroz zastrašivanje javnosti o »agresivnoj družini« dok po drugoj strani blog počinje sve konkretnije da deluje u srpskom društvu, što bi rekli – kad se niko ni najmanje nije nadao, kad je najmanje bilo potrebno da poremeti srpsku idilu u kojoj postoje samo Oni (čitaj: postojeća ekipa na vlastodržačkoj sceni).

   My name is Bond, James Deen...kruzi prica da se slavni tajni agent tako predstavio posle dima albanke' , koju je onomad konzumirao, tu negde u Beogradu. Od sinoc preturam po davno zaboravljenim stekovima ne bih li pronasao pokoji dim iz proslosti. Treba mi "Holly smoke" da se priberem.

   Ljudi! Bice izbori! 21.o1.2007.

   Godine sa dve nule, pre poslednje cifre, definitivno imaju "licence to kill" u ovoj nasoj, nicim izazvanoj, Republici Srbiji. Predstojeca. 00-sedma. Bondovska, svojim predstojecim izborima, inicirala je jutros kucni referendum. Izlaznost je bila 100%. Referendumsko pitanje: "Da li cete izaci na parlamentarne izbore", dobilo je oba glasa protiv.

Tiranija palanke je tiranija uvida u sve, ili tiranija ove apsolutne jasnosti i javnosti svega…    Radomir KONSTANTINOVIĆ   

Veliki bratJedva čekam kraj Velikog brata. Ali ne da bih saznao ko će uzeti 100.000 E. To me uopšte ne zanima. Već zato što ne malom broju ljudi, među koje i sam spadam, već poprilično teško pada činjenica da se, kako ovaj cirkus duže traje, u sve većoj meri gubi razlika između TV Pink-a i TV B92 – jednako kao što teško podnosim i kada vidim šta se sve danas štampa u Danasu, ili promaju koja s vremena na vreme produva kroz Vreme... Ali Veliki brat... E, taj stepen institucionalizovanja dosade i banalizovanja svakog smisla – sa sve višesatnim direktnim prenosima ljudi koji spavaju – je valjda otelotvorenje Koštuničinog sna o dosadnoj državi. U toj državi će, valjda, svaki medij da nam liči na Kurir a sama država na Skupštinu Srbije – u kojoj ćemo prisustvovati, kako smo juče videli u direktnom prenosu skupštinske sednice,  Vučićevim, Vučelićevim ili Dačićevim besramnim, besomučnim tiradama o moralu (?!)  i o političkom nasilju (!?)... Strašno...

No, vraćam se temi, ključno mesto, dakle, u priči o Velikom bratu svakako pripada famoznom Mikiju iz Kupinova koji ovih meseci nesporno postaje nacionalna mega–zvezda. Zvanična verzija glasi da je Miki dobrovoljno izašao iz Kuće – a zapravo je istu izneo sa sobom u, kako on kaže, slobodu. Veliki brat je sada svuda oko Mikija.

MiloWhen news of Milo Đukanović’s imminent retirement broke, I instantly felt the urge to doff my cap in respect and congratulate the sole surviving leader of the former Yugoslavia for achieving his aims and keeping his head above water (and attached to his neck and out of an Italian jail cell) long enough to be able to call it a day at the ripe old age of 44. I had, of course, forgotten the golden rule of politics which states that no politician relinquishes his grip on power without being forced to do so.

When I was still naively thinking that Milo was hanging up his boots for good, I was feeling distinctly impressed with this man who commands a great deal of international "respect" and is widely perceived (even by those who don’t much care for him and his policies) as an excellent political practitioner.

Vera i tehnologija"Niti cemo se otarasiti religije, niti cemo se otarasiti tehnologije" tvrdi Martin Marty i dodaje da bi bila dobra ideja da pokusamo da nadjemo nacin da uspostavimo neki bolji odnos medju njima, bar bolji od onog koji je postojao do sada.

Ne samo sto religija nece odumreti u skorije vreme, vec se ona vraca na velika vrata. S jedne strane raste broj ljudi svete knjige shvataju manje vise simbolicno. S druge strane, povecava se i broj onih koji doslovno veruju u svaku rec koja u tim knjigama pise.

Da li porast verskog fundamentalizma ima neke veze sa nasim tehnoloskim razvojem?