Direktor Bloga B92, blogom je obavestio i mene i sve citaoce da ima problem sa mnom. Smatram da je minimum pristojnosti s moje strane da se zahvalim B92 na prilici koju sam imao da pisem za blog i da se povucem.

Bilo mi je zadovoljstvo da citam komentare citalaca bloga i da odgovaram na njihova pitanja. Kada god sam umeo i mogao, probao sam da im odgovorim. Izvinjavam se onima cija su direktna pitanja ostala bez odgovora.

Ovo je drugi čin (ovde je prvi čin) jedne priče o jednom preduzetniku i njegovom putu od garaže u dvorištu kuće njegovih roditelja do kompanije od 250 zaposlenih na putu da postane novi gigant. Priča je vrlo slična sada aktuelnoj priči o YouTube.com koju je kupio Google za $1.65 milijardi. Ona je i vrlo slična priči samog Google.com. Kad malo bolje razmislim, ona je gotovo identična po formi i hronologiji sa skoro svim uspešnim novim kompanijama u Americi, a počinje ovako:
Bio jedan preduzetnik sa znanjem, idejom i velikim snovima bez kapitala...

Tek je novembar a London se vec sprema za Božić. Prokleti trgovci!

Kad sam bila dete oči sam isplakala nad Devojcicom sa žigicama Hansa Kristijana Andersena. I nije neka priča za uspavljivanje. Do dan danas ne podnosim šarenilo predbožićnog velegrada. Sve gledam, gde je devojčica koja će posle da se smrzne i da umre.Ovih dana ne viđam na ulicama Londona decu koja izgledaju tako jadno i bedno. Uglavnom stari ljudi. O Beogradu i da ne govorimo.

Danas, priča bi trebalo da glasi „Bakica sa žigicama“.

Ko nije bio, mnogo je propustioKakav koncert! Još uvek mi bubnji u ušima.

Došli smo malo ranije da zauzmemo dobra mesta. Po mogućnosti da možemo negde da sednemo. Hala se polako punila. U osam sati, kada je koncert trebalo da počne, u sali je bilo samo stotinak ljudi. Kakav smo mi narod. Uvek volimo da kasnimo. Onako lagano, sala se punila. Razne generacije, uglavnom oni malo stariji, ali ima i dosta mladih. Jedan otac je poveo svoju petogodišnju devojčicu. Mislim da je bila pravi hit za sve foto reportere.

Uz indexSećate se ex-dekana Filološkog fakulteta Radmila Marojevića? One tihe persone s bradom? Onog što izbacivao studente, zaključavao fakultet, angažovao pendrekaše, na kraju doveo specijalce u civilu koji su premlatili sve što se unutar zgrade u tom trenutku zateklo?

E, pa upecah ga malopre na Nacionalnom servisu. Onom što ga plaćam 300 dindži mesečno. Ćaskalo se o ćirilici, čak su i blesimetar postavili dole, sa pitanjem u fazonu "Da li je dobro što možemo da pišemo i latinicom i ćirilicom".

Sticajem neverovatnih okolnosti, juče sam nekoliko sati provela sa osobom koju sam godinama posmatrala kao sinonim one Srbije kojoj ne pripadam – dal' je prva, dal' je druga, peta ili sedma ne znam, ali moja nekako nije bila.

Dok je ta osoba pričala sa Cecom i njoj sličnima, ja sam se ganjala s policajcima. Dok je reklamirala ovog ili onog domaćeg kreatora, ja sam razmišljala hoću li sutra imati za cigarete. Dok je šetala po gradskim žurkama, ja se razvlačih po ulicama majčice Srbije trudeći se da Onaj (pokojnik, neću da ga pominjem) konačno ode u nepovrat. Nisam imala ništa protiv osobe lično, nije mi čak ni zaparala uši nekom glupošću istovarenom pred kamere, ali to nije bila moja priča: na top listi ljudi s kojima na prvi pogled nemam nijednu zajedničku temu/interes, dotična persona sasvim bi sigurno zauzela jedno od vodećih mesta.

50C"Deci je danas potreban vođa, neko ko će da ih usmerava u životu, da ih odvlači od kriminala i ulice. Moj život nikako ne sme da im bude  model za njihov, ali mogao bi srpskoj deci da dam nekoliko korisnih saveta. Volim da kažem da je u životu sve moguće, kao i da je tanka granica između svetla i mraka. Pazite se deco! Mnogi me optužuju da moja muzika veliča nasilje, ali to nije tačno. Nasilje je svuda oko nas, i puritancima je to u redu, ali kad ja pevam o tome, diže se neviđena frka."  50C 

a zene u Americi , zbog posledica militantnog feminizma, kombinovanih sa narastajucim novim puritanizmom, vise nemaju:

1.Radoznalost...Radoznale osobe citaju, razgovaraju, istrazuju i razmisljaju.Radoznalost je mladalacka osobina i prema tome neodoljivo privlacna.Radoznali uvek postavljaju pitanja a pitanje je dobar pocetak svake konverzacije. Dobro stoji u drustvu.Osim toga radoznalima nikad nije dosadno.

ChatCreatorJedan sam od onih koji su Internet otkrivali putem chata. U početku preko mIrca, a kasnije preko ICQ, msn-a, Gtalk-a. Mnoga poznanstva i kontakti uspostavljeni su tim putem. Jedan od rezultata je i MojBlog sistem koji je nastao kao rezultat slučajnog kontakta i saradnje ljudi dve susedne zemlje. Pisao sam na svom matičnom blogu o mogućnosti da se chat jednostavno, kao modul, ubaci u kod bloga, ali na ovom sistemu iz tehničkih razloga to nije moguće. Znam da ovde ima ljudi, a i sam stil pisanja postova i komentara ih odaje, koji su bar neko vreme duge noći proveli na chatu. Danas ga verovatno koriste na poslu jer je idealan za razmenu informacija.

State of the Blogosphere, October, 2006
Posted by Dave Sifry on November 6, 2006. Tags:

Hey, it's that time of the year again! We’re well into the crisp days of autumn and its time for the quarterly State of the Blogosphere report.

The State of the Blogosphere continues to be strong.

Danas je Svetski dan borbe protiv fašizma

Netrpeljivost zahteva akciju

Beograd - U znak sećanja na 9. novembar 1938. povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv fašizma NVO Žene u crnom i Kvirija centar, organizovaće danas skup na Trgu Republike od 16 do 17 sati.
Ove NVO podsećaju na "noć pogroma", kada su nacisti na poziv Hitlera i Gebelsa uništavali jevrejske radnje i stanove, palili knjige, pljačkali pokretnu imovinu, ubijali i slali u logore. U toj noći je 20.000 Jevreja uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore. Širom Evrope obeležava se sećanje na "kristalnu noć" kao Međunarodni dan akcija protiv fašizma i antisemitizma.

Kad sam pisao tekst “Mozda i veverice citaju Kurir” nisam nikako aludirao na gospodina Svilanovića. Pošto se od mene uporno u poslednje vreme traži da dodatno objašnjavam, što bi naši rekli pojašnjavam, krenuću od ovoga.

Billboard DS
Gledam aplikaciju nove kampanje Demokratske stranke - billboard sa citatom Zorana Đinđića: »Ljudi, samo jedan život imamo...« i faksimilom njegovog potpisa. U toj kampanji vidim sramotni i licemerni paravan za sakrivanje producenata kampanje dok se oni uveliko dogovaraju i šuruju oko rezanja kolača sa Đinđićevim najljućim političkim neprijateljima koji su ga, ako ništa gore od toga, ostavili na tacni atentatorima, a koji su u mnogo slučajeva bili optuženi za političku odgovornost za ubistvo premijera Srbije.

Dakle...konačno se je završio pomerisesmesta raspust u Sloveniji, a gotov je i božemesačuvajisakloni praznik, Dan mrtvih ,koji se neumoljivo razvlači već cele sedmice, k'o gladna godina.

Zelim da vam kazem da sam veoma zahvalan sto ste procitali ono sto sam napisao. Znate, vise od 9000 vas je procitalo moj prethodni post za manje od 48 sati. Zao mi je samo sto kada napisem tekst o tome da li je Srbiji mesto u NATO, i posle vise od mesec dana to ne procita ni jedna trecina ovog broja. A i broj komentara je neuporediv. Tabloidizacija, sta li?