Piše Švaja

HeraldikaTumaranje po NL se nastavlja. Red je da se niz od Ajndhovena, Tilburga, Amsterdama, Ševeningena i Haga završi biserom. U minđusi. Delft.

Bombonica sa Vermerovih platna. Minijatura i tihovanje. Petite dejeuner u pekari osnovanoj 1796 pa mapu pod mišku. Ovde se lako snalazi. Svi putevi vode na glavni trg. Stadthaus. Spomenik Hugu Grocijusu. Poštovanje Kolega. Radnjice sa džidža-bidžama ali u poprečnim arterijicama i čuveni porcelan. Crkva čiji zvonik konkuriše tornju u Pizi. Danak rastresitom zemljištu otetom od mora.

ZlajaZlaja je još jedan od onih dobrih ljudi koje čovek poželi da sretne na putu kada mu je buđelar sve tanji. Sreli smo se slučajno, ispred Auf Šalke arene, nakon seta bez dobijenog gema. Kola do kola, komentar na komentar. Kada se u takvim okolnostima razmene telefoni, samo je pitanje slučaja da li će papirić otići u recycle bin. Nas je odredila želja da se spustimo na okean. Čuli se sa čovekom par puta, jedino što je rekao je – momci dobrodošli, kad god koliko god treba. Naš čovek u nedođiji, grumen zlata. Sačekali smo ga na jednom od pustih trgova u Hagu, u vreme kada je poslednje što mu je trebalo da ne bude na plaži. Zaboravili na debakl? Ma naravno. Hajde, vodim u svoj kafić.

Tekst Jasmine Čolak, preuzet iz lista DANAS 21.6.2006

 NASILJE NE POZNAJE POL: Gay muskarac sa Nepala, zrtva silovanja.                                                                                                 Da u društvu nije zastupljeno samo seksualno zlostavljanje žena, već i muškaraca, ukazuju podaci po kojim je deset do 20 odsto muške populacije u svetu bilo izloženo seksualnom nasilju u nekom trenutku svog života. To znači da deset od hiljadu muškaraca doživi seksualno nasilje naspram stotinu od hiljadu žena.

MonolitSamo ga okreni Landscape. Tako izgleda taj monstrum na sredini Majne. Osećaj kad smo nakon veštog parkiranja (odradili meleza sa više nego besnom mečkom. Srećom, braća mu nisu bila tu. A i mi smo složili ljute face, kao da smo Zeova ekspozitura) kročili na most i videli Kjubrikovo čudo koje je sletelo u Frankfurt, je potpuno fascinantan. I Allianz, i Auf Šalke arena, zastaneš pa se zapitaš kako je to moguće, ali ovaj veliki video bim je čudo nad čudima. Raširene oči i otvorena usta, nemoć da kažeš bilo šta. Potpuna fantazija. Tako sam bio opčinjen kada sam prvi put gledao Ratove zvezda, efekte u Terminatoru 2 ili prve scene konačno filmovanog Gospodara prstenova. Da bude jasnije, zamisli to ovako:Za tanji džep

U petak i subotu, u Parizu na Institutu EU za studije bezbednosti i u Berlinu, u Društvu za Jugoistoènu Evropu, imao sam priliku da pred predstavnicima ministarstava spoljnih poslova zemalja članica EU, ekspertima i pojedinim našim političarima, predstavim Paket mera za Srbiju.

Niko mi ne može oduzeti veliku, neprimerenu strast prema fudbalu.  (Uzgred, ovde se sport koji se igra rukom zove rukomet a onaj koji se igra nogom – fudbal? Ali to nije tema...) Odgledao sam, dakle, sve utakmice svetskog prvenstva a pojedine znam napamet. Do u detalje. Možda to i nije sasvim normalno za čoveka mojih godina ali, šta ću... Volim fudbal više od mnogih drugih stvari koje ovde, iz razumljivih razloga, neću pominjati.Ali kako se svetsko prvenstvo bliži raspletu sve više u prvi plan, umesto te lepe igre, dolazi nešto drugo.

EgzotikaJuče negde u ovo doba bili smo u Frankfurtu na abdikaciji. Danas popodne tamo gde i juče ujutru. Sin City. Spavali u Kelnu. Večeras na plaži. U mestu čije ime ne bih da pominjem. Izaziva negativne konotacije. I kad smo prolazili pored kapije nisam se ni okrenuo. Nisu ni oni za mojom i drugim generacijama kojima su ukrali petnaest godina.

Picigin, galebovi, tankeri, i sunce koje ne zalazi. Zapravo sad će, oko pola dvanaest. A ustaje kad i pekari. Kakav tempo smo nabili. LPG ne tankujemo ovde (ah ti adapteri... Ako bi da se štekujete na gas, preporučujemo isključivo Shell i Esso. Hoće da pomognu i pripaze da ne polomiš polugu iznad creva. Texaco nikako. Foliranti najgori), ali nas je roba iz dućana kraj kanala blizu Urban ulice teleportovala u Frankfurt. SAAB je radio kao sat. Četvrta traka levo naša. Puštali smo samo one koje smo morali. Bembare, Lamborgini i one spejs šatlove iz Loganovog bekstva. Francuzi (orijentalni) su preuzeli palicu karnevala a mi smo se brzinom vetra sjurili nakon tekme u Keln. Bio poduži pit stop za karioke. Anrijevi tehničari odradili boks kao munja. Lako je kad je šef Zizu.

Piše Švaja

Čudovište iz MajneMenjamo Amstel za Majnu. Samo zbog paes tropical. Kao da smo nanjušili da je poslednji put. A iz Majne viri čudovište. Gigantski video-bim postavljen na sred reke. Gleda i jedna i druga obala. Svi mostovi okolo zatvoreni. Masa gleda i kroz drveće. Svi su tu. Navijači, studenti, šljakeri. Saturday Night Fever.

Gauda zapada iza solitera sa kojih se smeju Balak i Mesi. Pored stakla štrče krstovi sa ciglastih crkava. U sredini Prater miniatur. Sto hiljada ljudi na Majni. Pola žuto pola plavo. Sve pjano. Poslovni Turčin u radnjici na uglu zgrće tisuće na mlakom Becksu. Bez fiskalnog, samo na digitron. Poznato.Ostao još jedan

U emisiji Utisak nedelje, emitovanoj 3. jula 2006, čija teme su bile situacija i učestale nesreće u vojsci, NIKO od učesnika-novinari Miloš Vasić i Ljubodrag Stojadinović i ministar odbrane Zoran Stanković kao ni voditelj i urednik emisije Olja Bećković- ni jednom rečju nije spomenuo nerazrešeno ubistvo gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, 5. oktobra 2004. u kasarni u Topčideru.

http://www.boingboing.net/2006/07/02/jasmina_tesanovic_wa.html

War Tapes
"War Tapes" is a 90-minute documentary film. It is cinema verite, composed by three US soldiers in Iraq, and directed, via SMS messages, by Deborah Scranton. Deborah Scranton, the director, knows these soldiers. who returned to the USA in February 2005. Her intention in directing the film was to create a first-hand account off the story or war in Iraq, without her own presence or her own judgments interfering in that risky business of war.
All three of these soldiers are patriots, and proud to be so. The first one is a refugee from Lebanon. He speaks Arabic. He volunteered for military duty in Bosnia, Kosovo, and now Iraq.
He has a philosophy, an agenda: If you are a soldier there is no place for fear. Every soldier wants combat, just like a football player... Iraq, here we come! Life will never be the same. War is not a problem for a soldier, but the fact that he cannot choose his war.

He is not emotional like me, wails his mother, seeing her son after eleven months, alive. He does not want me to be emotional. My baby was in the worst place in the world, but it seems that being a soldier makes him a man.
Is she buying his philosophy, or just coping with it?

Piše Švaja

Fu-dam-balChicago Boom. Kombinacija kafea, teatra i kabarea. Gde su sami posetioci glumci. Po zadatku koji nameće ceremonijal majstor. Sada posebna vrsta teatra. Nemačka-Argentina za polufinale. Nismo se ni zagrejali kad tor. Pardon, gol. Za plave. Svi skaču i urlaju. Za trenutak zbun. A, da, više nismo u Nemačkoj. Ali dželati ravnaju. Stiše i Nemanja, sa tiketom na Gaučose. Prelazak sa čaša na bokale. Penal drama u teatru. Poveći Amer pored mene ređa redom sve sa menija. Salatom nije zadovoljan. Daj jedan ražnjić debeli. Smeje se, misli da sam Rus. Ja tebi ražnjić, ti meni pivo. Barter. Ponimaju. Ponimajem, ali ne dam. Nemci svi precizni, za Berlin. Nemanja cepa tiket. Menjamo lokal.

Piše Švaja

Živi zidAmsterdam. Parada ludila. Krive kuće, krive ulice, krivi mi. Pravi kanali.

Centraal parking. Glavna privredna grana Dama nije ni ono prvo što mislite, a bogami ni ono drugo. Glavna grana je parking. Plaća se svuda i uvek. Od 3,30 do 4,40 za sat. Za 24 sata popust. Cijena sitnica. 42,50. Ko ti je kriv kad nisi bajker. Ali nismo za džabe cestovni tuljani. Pre podne može po 10 centi na sat, pod uslovom da kljukaš mašinu na svaki sat. Nema unapred. Ali zato batice noću za dž. Samo moraš ustati sa pekarima da nahraniš ponovu nesita.

gazija Naser Orić na slobodimislilo se da ce gazija Naser Orić biti ugradjen medju klozetske pločice sheveningenske jedinice, i tamo čučati  još bar 150 godina.izgleda da se to nije dogodilo.izgleda da je pravda vrlo rastegljiv pojam.kako kome. izgleda da sve zavisi od "tačke gledišta".evo nekih od recentnijih osvrta iz "inostrane štampe"

No EU, Nien UN?

Na obali Ciriškog jezera, subotom u podne, besciljno posmatrajući stotine zategnutih belih jedara raštrkanih po blago uzburkanoj vodi, tiho ploveće labudove nezaražene gripom, daleko, nedostižno...

Više i ne pitam, samo konstatujem – Zašto...

.Mama, da li te je tata opet udario?

Mama, ti stalno dolazis kuci nocu.

Mama, zasto nisi dosla po mene?

Tata, zasto mama stalno pije?