Monolit

MonolitSamo ga okreni Landscape. Tako izgleda taj monstrum na sredini Majne. Osećaj kad smo nakon veštog parkiranja (odradili meleza sa više nego besnom mečkom. Srećom, braća mu nisu bila tu. A i mi smo složili ljute face, kao da smo Zeova ekspozitura) kročili na most i videli Kjubrikovo čudo koje je sletelo u Frankfurt, je potpuno fascinantan. I Allianz, i Auf Šalke arena, zastaneš pa se zapitaš kako je to moguće, ali ovaj veliki video bim je čudo nad čudima. Raširene oči i otvorena usta, nemoć da kažeš bilo šta. Potpuna fantazija. Tako sam bio opčinjen kada sam prvi put gledao Ratove zvezda, efekte u Terminatoru 2 ili prve scene konačno filmovanog Gospodara prstenova. Da bude jasnije, zamisli to ovako:Za tanji džep

Između starog i Brankovog mosta, na sredini Save, četiri ogromna stuba postavljena na dnu, nose mamutsku konstrukciju, trideset puta dvadeset metara minimum – video bim sa pogledom na stari deo grada, i video bim sa pogledom na NBG. Na mestu gde su trošne zgrade, mahovinom obrasle šine i ukotvljene rečne lađe bezbroj restorana, tribine iznad njih na kojima je 50.000 ljudi. Sa druge strane na šetalištu tropski kafei, svakako tribine iza i još 50.000 ljudi. Na mostovima još toliko da se prebaci preko sto soma. I svi vide Zidana kako ponovo zlatnim perom piše poslednje stranice svoje knjige.

SunsetBeograd preplavljen navijačima (navijačicama...) Brazila koji u Sambodrom pretvaraju plato kod Konja, plato kod Doma sindikata, plato kod Moskve, plato kod Slavije, plato kod Hrama. Gde si? Na Trgu Karioka. Po kafanama Caipirinha u potocima. A na Kališu trikolori. Tamo gde im je mesto, kod Pobednika. Na terasi samo Dom Perinjon. Beograd priča samo francuski i portugalski. Odiseja 2174. Kada se monolit spusti na Savu...