Fu-dam-bal

Piše Švaja

Fu-dam-balChicago Boom. Kombinacija kafea, teatra i kabarea. Gde su sami posetioci glumci. Po zadatku koji nameće ceremonijal majstor. Sada posebna vrsta teatra. Nemačka-Argentina za polufinale. Nismo se ni zagrejali kad tor. Pardon, gol. Za plave. Svi skaču i urlaju. Za trenutak zbun. A, da, više nismo u Nemačkoj. Ali dželati ravnaju. Stiše i Nemanja, sa tiketom na Gaučose. Prelazak sa čaša na bokale. Penal drama u teatru. Poveći Amer pored mene ređa redom sve sa menija. Salatom nije zadovoljan. Daj jedan ražnjić debeli. Smeje se, misli da sam Rus. Ja tebi ražnjić, ti meni pivo. Barter. Ponimaju. Ponimajem, ali ne dam. Nemci svi precizni, za Berlin. Nemanja cepa tiket. Menjamo lokal.

BućććSport Caffe. Pet hiljada ljudi na tri nivoa. Nismo ni seli kada stižu tri ture odjednom. Braćo, za Ukrajinu. Dvanaest Becks Gold u dve kible sa ledom. Da ne smlači. Žabari započinju ples... Prsata konobarica urla kao nenormalna na nekog Luku. Može joj se, ima pluća. Ništa, vraćamo turu. Čamče Surinamče dolazi sa računom. Dobija evrić ali i krade još jedan. Tirada na maternjem. Čamče menja boje. Iz kafe u kakao. Sunce ti, sve razume. Izvini na srpskom. Pokazuje tattoo na ruci. Piše Velimir. Pet godina udata za Velju iz Bara. Sorry, nisam znala vi Srbi. Sad kad znaš obrni. Smeje se i prsatoj kaže sevaj. Na srpskom. Nove kible. U toaletu trešti Ricci e Poveri. Na terenu isto. Ševčenko ciao. Teorija o istočnim reprezentacijama propada. Kao i mi. U uzburkanu amsterdamsku noć.