Noć na Atlantiku

EgzotikaJuče negde u ovo doba bili smo u Frankfurtu na abdikaciji. Danas popodne tamo gde i juče ujutru. Sin City. Spavali u Kelnu. Večeras na plaži. U mestu čije ime ne bih da pominjem. Izaziva negativne konotacije. I kad smo prolazili pored kapije nisam se ni okrenuo. Nisu ni oni za mojom i drugim generacijama kojima su ukrali petnaest godina.

Picigin, galebovi, tankeri, i sunce koje ne zalazi. Zapravo sad će, oko pola dvanaest. A ustaje kad i pekari. Kakav tempo smo nabili. LPG ne tankujemo ovde (ah ti adapteri... Ako bi da se štekujete na gas, preporučujemo isključivo Shell i Esso. Hoće da pomognu i pripaze da ne polomiš polugu iznad creva. Texaco nikako. Foliranti najgori), ali nas je roba iz dućana kraj kanala blizu Urban ulice teleportovala u Frankfurt. SAAB je radio kao sat. Četvrta traka levo naša. Puštali smo samo one koje smo morali. Bembare, Lamborgini i one spejs šatlove iz Loganovog bekstva. Francuzi (orijentalni) su preuzeli palicu karnevala a mi smo se brzinom vetra sjurili nakon tekme u Keln. Bio poduži pit stop za karioke. Anrijevi tehničari odradili boks kao munja. Lako je kad je šef Zizu.

Ujutru šišamo Alonsa, povratak u Am’dam po ostatak ekipe. Nas impresionirao ekran iz Frankfurta njih ekran nad Amsterdamom. 3D plazma.Oko ponoći

A onda skidanje sa sendviča, kobasica i nezdrave klope. Idemo na kineski sitan vez preko sa druge strane šina. Za 16 evra koliko hoćeš. Egzotika na Wok Culinair način. Pozdrav sa našim sjajnim Danom, kaže da smo dobrodošli kad god želimo. Notirano. Samo prvo ti kod nas na provod. Guča? Molto klasiko. Samo ostavi mozak i prepusti nama zabavu. Možda gandža nema štofa, ali šljiva iz avlije... spavaćeš u senu.

Koliko još do sedam soma kilometara? Hajde da zavrtimo taj cajger... Vadimo mapu u predvečerje (21:00 ovde) i oficirski pravimo rutu. Ali ne bre ta mapa. Ne Lajpcig, ne Gelzenkirhen, ne Minhen. Daj bre da sve to resetujemo. Gde? Okean. Tamo.

Spuštamo se uz KAZ radio. DJ je poranio, lopta tek na narandžastom. Na crveno tek pred ponoć.  Jul je. Ovo me šaltuje na tvrđavu. Exit. Hajde popijte neko pivo za mene na Padilla stageu. Ali ne pre pet ujutru. A ja ću tonight da tučem po... Leffeu.

Floow & RachelSve je Ok, tuširanje nakon mamurluka, osvežavanje pred maltretiranje cajgera, ali ovo nam je trebalo. Kupanje na okeanu. Iza desetke. Hladnooooo ali prijaaa. Nestvarno deluje nakon svih tih isprekidanih belih traka i terena za golf. Konačno pukao vidik. Remete ga samo veliki brodovi iz Roterdama, velike ptice ko zna odakle i velika lopta koju nekoliko nezimogrožljivih uporno maltretira po vodi. Izbrojao sam do pedeset nije im pala. Rona Zververa konačno ima ko da zameni.

Pesak kao svaki drugi sitan pesak, ali tabani nisu vreli. Čvarenje na suncu koje ide ka horizontu, a onda zovemo Zlaju. Sapatnik iz Gelzenkirhena, upoznali se na parkingu. Red humora, red psovanja i telefoni. Idete u Am’dam? Svratite do mene na okean. Kunt rešen.

Taj papir nismo bacili. Izgledalo je kao klasična srpska Leffemelanholija u porazu, ali smo ga ipak sačuvali. I vredelo je. Zlaja je domaćin, kralj svemira, nas nakon kupanja sačekao na trgu. I odveo u nightlife, u gradu u kome živi administracija koja po kratkom postupku seče svetske probleme. Oni malo manje bitne ponedeljak ne zanima. Šta pijemo? Najbolje naravno. Loeffe, Belgium. Double, Triple, Blonde? Double naravno. Gusto, tamno, jako. Otvara apetit. Za još piva naravno. U njegovom kafeu Floow Rachel, još jedna od par excellence domaćica. Zatvara, i šalje nas u za ove krajeve pretoplu noć. Kupaje se osušile, ali za stari grad bar bermude očišćene od sitnog peska. Jedino mesto gde nebitni za svetske probleme ruše sistem. Može se u toalete za I don’t Like Monday i bez sna.

La ChouffeMi sigurno nećemo. Jastuk će nam biti male peščane dine na plaži. Smeh dok nas pravi žuti Smiley ne probudi. Samo da ne pomešamo kesice. Vadi tu smejalicu. Al’ nemojte da se mnogo kliberimo. De Zwarte Ruiter ume da izvadi mač. Šššššš. Dok nas god nudi samo pivom dobri smo. La Chouffe. Sa Cointreau mirođijom. Ajao...