It’s time to put the dishes away. And the food, as well. Who wants to see them after all? You’ve just renovated the kitchen and it’s all sleek and shiny, so stainless steel and Space Age. It’s Bulthaup brand. No more messy, big and homey  “English  country style” kitchens full of fresh vegetables and fruits.Who is going to cut, clean and cook all that? Who has the time? And who cares? That concept belongs to that oldish lady played by Diane Keaton in “Something’s Gotta Give.”

Niko ne voli da plaća porez. Čak i oni koji razumeju čemu služi porez, razumeju i osećaju dobrobit poreza koji plaćaju drugi, ne vole sami da plaćaju porez. Čak i u uređenim državama, ljudi ne vole da plaćaju porez.

Od kako sam se vratio u Srbiju, slušam umne ljude kako objašnjavaju da su Srbi posebni, kako kod nas ljudi obožavaju da izbegavaju i zakone i poreze, iz čistog inata, sebičnosti, zato što smo takvi ... Ako još jednom čujem priču o «nek komšiji crkne krava...» nešto će da mi bude. Da li je baš tako? Nekako je neverovatno da kad ti isti «da ti crkne krava» ljudi odu u uređenu državu, velika većina poštuje zakone i plaća porez kao i svi drugi i ne razmišlja puno o tuđim kravama. Nekako se ova «karakterna» osobina izgubi.

Najveći problem srpske privrede je siva ekonomija. Siva ekonomija nije srpska karakterna osobina, ona je direktna posledica nerazumnog poreskog sistema. Ona je temelj kriminalizacije društva. Razne procene govore o 40% BDP-a, +- 10% van belih tokova.

Da li postoji neko racionalno objašnjenje za ovoliku sivu ekonomiju?  

Od Robin Hood-a do danas, ljudi ne plaćaju nerazumne poreze...

Well, here I am, fresh from Sumadija but not back in Belgrade but in Novi Sad for Exit Fest.  This year, like the last couple, my wife and I manage the backstage of the main stage.  As in, make sure the artists, their management and crew are well taken care of, fed and drinked up!  The latter seeming to be the most important;)...  Actually, the food is the most important.  & i can say with a bit of pride, Exit backstage is known for some pretty foody fair.

Svi blogeri i registrovani članovi B92 Bloga su od sada u prilici da primaju obaveštenja preko emaila o novostima na blogu, bilo da li je reč o novom tekstom ili novom komentaru. Znači, B92 blog možete čitati na Webu, korišćenjem RSSa od sada i preko emaila.

Ova opcija je po defaultu isključena. Da bi koristili ovu opciju, kada se ulogujete na svoj nalog, kliknete na link "moj nalog" gde ćete videti tab "obaveštenja". Ukoliko želite da primate novosti preko emaila, izaberite status Uključeno i izaberite koje sadržaje želite da primate na email, da li samo nove tekstove, da li samo komentare ili i jedno i drugo. Takođe, možete da izaberete da li želite da primate obaveštenje o novom tekstu samo u vidu naslova, u vidu naslova sa uvodnim tekstom ili kompletan tekst. U slučaju da ste izabrali korišćenje ove opcije a ipak ne primate mailove a pritom i koristite neki od besplatnih email naloga proverite svoj Bulk mail.

Nadamo se da će mnogima ova opcija biti korisna. Konstantno se trudimo da usavršavamo B92 Blog.

B92 Web tim

Evo prošlo je nekoliko dana on tzv izbora za Miss SCG. I ništa. Malo je par sumnjivih dnevnih listova pisalo o tome i tako se i Miss Leskovcazavršilo. Ne mogu da verujem! Gde su sve te silne nevladine organizacije, borci za ljudska prava, EXITi, žene u raznim bojama, feministkinje... Zar niko da ne reaguje na ovo savremeno ropstvo, stočnu pijacu i zloupotrebu ženskog tela! Zar će svi samo da komentarišu kako Miss i nije neka, da je bilo boljih parčića? A da ne pričamo o tome kakva se poruka šalje mladim devojčicama o sistemu vrednosti, modelu ponašanja i izgleda...

Evo da podelim malo lepe vesti sa vama.
Dokumentarni fim MUHAREM, MUZIKA OČI ŽIVOTA ušao je u selekciju MUSIC DOC FEST u Rimu /15.-30. septembar 2006/.
Da podsetim film je do sada osvojio 5 domaćih i internacionalnih nagrada.

To je priča o slepom romskom muzičaru koji sa svetom komunicira preko svoje muzike, svog bendža.

Produkcija: Filmska i video produkcija KRUG
Producenti: Ivan Hadži Zdravković, Željko Mirković
Reditelj: Željko Mirković
Scenario: Željko Mirković, Ivan Hadži Zdravković
Ideja: Rade Vučković
Direktor fotografije: Ivan Hadži Zdravković
Montazer: Darko Ković

Naravno da ih je na tone. Ali jutros me je baš iznerviralo što u novinama pišu o 11 izvođača na sinoćnjem koncertu japanskih bubnjarki i bubnjara, jer je tako bilo navedeno u najavama. Ja sam izbrojao 12 ljudi na sceni. Istina, jedan je uglavnom duvao u neki bambus.

Mi, Žene u crnom, stojimo na ovom blogu kao na trgu Republike , u Srerbrenici i na drugim javnim mestima poslednjih jedanaest godina, pridružite nam se.



DA NE ZABORAVIMO GENOCID U SREBRENICI

11.7.1995. – 11. 7. 2006.

Protest u crnini i ćutanju – Trg Republike,
10. jul 2006. 19.30h – 20.30h

Pre 11 godina 11. jula je Vojska Republike Srpske, uz podršku Miloševićevog režima počela da ubija dečake i muškarce iz Srebrenice. Za osam dana ubijeno je više od 8.000 ljudi bošnjačke nacionalnosti samo zato što su bili drugačijeg imena, nacije, vere... Likvidirani su i u naše ime, iako smo javno, jasno i glasno od samog početka državno organizovanih zločina protestovale, zahtevale odgovornost, odlazile na mesta zločina počinjenih u naše ime, izražavale solidarnost i saosećanje sa porodicama žrtava.
To i dalje činimo.
Smena diktatorskog režima oktobra 2000. nije dovela do raskida sa zločinačkom prošlošću. Organizovano se poriču zločin i zločinačka prošlost. To čini i vlada Vojislava Koštunice. Građanke i građani i Srbije nisu taoci samo Ratka Mladića i još petorice neizručenih haških optuženika, već sadašnje vlade i poremećenog vrednosnog sistema u kojem se zločinci slave kao heroji a građani/nke koji zahtevaju odgovornost za rat i ratne zločine, se proglašavaju izdajnicima.

Povodom jedanaeste godišnjice genocida u Srebrenici obraćamo se građankama i građanima bošnjačke nacionalnosti, ali i celokupnoj javnosti Bosne i Hercegovine ponavljajući:

OPROSTITE NAM!

Jedanaestu godišnjicu genocida u Srebrenici obeležićemo protestom u Beogradu na Trgu Republike, 10. jula od 19.30h do 20.30h. Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije posetiće 11. jula mesto gde se godinama sahranjuju žrtve srebreničkog genocida da bi iskazale poštovanje prema ubijenima i solidarnost sa porodicama žrtava.

Žene u crnom
Beograd, 6.7.2006.

Borci...Najmanje je boraca bilo u ratovima.
Jedino tu ima palih boraca i nosilaca nečega, spomenika valjada.
Ovi su interesantni, posle ratova. Mirnodopski borci, koji niču kao pečurke posle kiše.
Volim i ono njihvo, posle 5-tog: "Za šta smo se mi borili?!?"
Borci za ovo/ono.
I svako je od nas, makar u jednom trenutku, bio borac.
Za kučiće, mačiće, žene, decu, pravdu, dorćolce, demokratiju, prirodu, govor, palac...
U šarenom, crnom, belom...  
Bilo kuda, borba svuda!

InspiracijaKada putuješ kolima sam to je sasvim druga priča. U društvu vreme brže prođe, zezanje, prozivke, promašeni putevi, daj uključi tu klimu, šorka oko muzike, sve to ima svoju čar. Ali voziti solo duge ture, to je zadovoljstvo koje je neopisivo. Čak je i tišina u kolima drugačija od one kada svi kuntaju.

Enterijer je isti – razbacane flaše Vitela (ona ispod zadnjeg stakla prokuvala više puta), papirići od čokolade i rizle u malim džepovima na vratima, mape na sedištu, mape u pregradi, mape na podu (još uvek otvorena ona iz Lajpciga, ne znam zašto, valjda zato što je tada još uvek ugođaj bio kompletan), poluizduvani airbagovi za glavu koje nam je pozajmio debeli (oh hvala debeli hvala hvala!), otvoreni Pringles iza ručne (da može da se grebe i donji dom), Bill Withers u omotu za Steely Dan, Steely Dan u omotu za Barry Whitea, Barry White u omotu za Kaleidoscopio. A bend koji svaki dan bezbroj puta peva našu malu himnu Tem Que Valer (sam se izborio za to, došlo je onako, spontano, Daj majke ti pusti još jednom tu neviđenu stvar. I podebljaj malo, ne čujeeeeem. I daj taj Becks Gold ološu) u playeru.

Nisam baš neki ljubitelj predsednika skupštine i njegovih pošalica, ali ova današnja umotvorina mu je baš zlatna. Tamo negde kaže on kroz gustu mu pseudopašićevsku bradu: "Građani biraju one koji liče na njih. Ali građani pri tome žele da izgledaju bolje u sopstvenim očima i žele da oni koji liče na njih budu u mnogo čemu od njih bolji".

I'll... be... right... here.Mudre reči našeg Predsednika. Ima jedan mali problem. Gde su ti koji su glasali za njega! Baš bih voleo da ih VIDIM na gomili. Možda je Predsednik pomešao svoje posete Avganistanu i Arilju. I tako naš nadnacionalni, nadstranački i može se reći nadskupštinski predsednik pokušava da parafrazira Hegela koji je rekao da svaki narod ima USTAV kakav zaslužuje.

MMMM....CARINIKPrateći šta se ovih dana dešava na političkoj i kulturnoj sceni Srbije, a tu uključujem i blogB92, posebno i konzumente različitih sadržaja koja im mi - pisci i piskarala nudimo - ne mogu da se otmem činjenici da smo pomalo retrogradno društvo. No, kakva je frizura Koštunice (nalik ranim radovima Arima Rešića - Nina), nije ni čudo što i dalje raspravljamo o mogućnosti da možeš biti ništa ili sve, da pripadaš kolektivima koje sam biraš, a ne samo onima koje ti nameću strašni patrijarhat i granice od bodljikave žice!

Baš zato navijam za gole guze i karneval u Riju, za tranvestite i anarhiste, za šarene zidove i pirsing iznad obrve mog dečka.

.

Izraz *DISKRIMINACIJA* označava svako neopravdano i nedozvoljeno pravljenje razlike i nejednako postupanje(isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva)prema licima ili grupama, bilo da se vrši na otvoren ili prikriven način, koje se zasniva na rasi, boji kože, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, polnoj opredeljenosti, imovinskom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, bračnom stanju i drugim ličnim svojstvima.

10. jula u pola osam uvece, na Trgu Republike, Zene u crnom organizuju obelezavanje 11. godina od zlocina u Srebrenici. Zao mi je sto necu biti tamo, nisam u Beogradu, ali obavestavam sve vas koji ste u prilici da prisustvujete. Secanje je nasa obaveza, Srebrenica nasa sramota.

Heavy WeatherHeavy Weather for Patriotism
4th of July, 2006 Austin, Texas

We gather in the big park waiting for the evening concert and fireworks. I have an uncontrollable feeling of deja vu. Some semi-familiar music is playing: American songs, kind of patriotic, kind of rock, kind of spiritual... those same songs that we in Europe, out of context, associate with an American dream.
Here on the ground, Texan families, mostly poor people, gather under the menacing clouds, with food, drinks and flags. Less than a month ago I saw a turbo-folk crowd in Belgrade: and I know that Ceca' s music, for those who don’t understand her, may sound exotic. It's no more exotic than this Texan country music. These Texans don’t raise three fingers in nationalist Serb gestures, but they have have red-white-and-blue flags on their heads, clothes and babies. One middle-aged cowboy reprimands us for touching "his" pigeons in the public park. He has a small flag sticking from of his back pocket of his pants. The American flag dangles like a straw tail, in grave danger of catching fire.