Stid

da ovde dobijaju Blog samo stidni ,

Brzinom kojim mi je komentar malo pre izbrisan ovde ,pozaviodeo bi mu i sam BEN DZONSON i KARL LUIS bogami !!!

Za mene je poricanje zlocina takodje zlocin. U Nemackoj postoji cak i zakon koji to zabranjuje.

Zrtve u januaru 1993. U S K E L A N I M A

1. januara: 1.1.93. Maksimovic (Dobrisava) Novak, 1952. Cosici; Milic (Radojka) Dragan, 1964, Cosici.

2. januara: 2.1.93. Andric (Ante) Kazimir, 1952. Zagoni.

3. januara: 3.1.93. Nikolic (Vlade) Veljko, 1971. Glogova.

6. januara: 6.1.93. Maksimovic (Jove) Miloje, 1957. Glusac.

7. januara: 7.1.93. Bozic Mara, 1909. Mandici; Bozic (Stojana) Stevo, 1951. Mandici; Bogicevic (Jovana) Slobodan, 1947. Siljkovici; Bogicevic (Ljubomira) Radojko, 1954. Jezestica; Bogicevic (Ljubomira) Vojislav, 1949. Jezestica; Bogicevic (Slobodana) Novica, 1976. Siljkovici; Dolijanovic (Dusana) Miladin, 1963. Siljkovici; Eric (Nikole) Krstina, Kravica; Eric (Mikajla) Negoslav, Kravica; Gavric (Paje) Pajkan, 1963. Kravica; Jokic (Stojana) Milo, 1927. Jezestica; Jovanovic (Vujadina) Radomir, 1959. Jezestica; Jovanovic (Mitra) Stojan, 1948. Kravica; Lazic (Dusana) Krsto, 1933. Brana Bacici; Miladinovic (Dragomira) Ratko, 1959. Jezestica; Miladinovic (Dragomira) Djordjo, 1958. Jezestica; Milanovic (Milorada) Nedjo, 1937. Jezestica; Milanovic (Nedje) Dragan, 1970. Jezestica; Momcilovic (Drage) Miladin, 1935. Opravdici; Momcilovic (Drage) Ranko, 1937. Konjevic Polje; Nikolic (Cvijetina) Gordan, 1958. Jezestica; Nikolic (Marka) Vaso, 1920. Brana Bacici; Nikolic (Cvijana) Mitar, 1927. Kajici; Nikolic (Todosija) Milovan, 1946. Kravica; Obackic Ljubica, 1918. Mratinjci; Ostojic (Riste) Milovan, 1949. Jezestica; Ostojic (Riste) Mitar, 1934. Jezestica; Popovic (Riste) Kostadin, 1947. Kravica; Popovic (Krste) Risto, 1920. Kravica; Radovic (Drage) Bozo, 1943. Siljkovici; Radovic (Ljube) Radenko, 1974. Siljkovici; Radovic (Radosava) Dragan, 1968. Siljkovici; Radovic (Djordja) Vaskrsije, 1956. Siljkovici; Djukanovic (Vlade) Krsto, 1935. Jezestica; Visnjic (Todora) Ratko, 1949. Siljkovici; Stevanovic (Vasilja) Tankosava, 1938. Brana Bacici; Pavlovic (Radovana) Radoje, 1936. Siljkovici; Savljevic (Save) Mile, 1964. Siljkovici; Stevanovic (Radovana) Milan, 1973. Siljkovici; Stojanovic (Stojana) Vladimir, 1915. Brana Bacici; Trisic (Mikajla) Vidosava, Jezestica; Veselinovic (Kostadina) Lazar, 1935. Siljkovici; Djokic (Stanka) Stanoje, 1942. Siljkovici; Djukanovic (Mike) Bosko, 1928. Jezestica; Djukanovic (Vlade) Ivan, 1954. Kravica; Djukanovic (Riste) Nevenka, 1946. Jezestica; Djukic Milomir, Kravica.

8. januara: 8.1.93. Lukic (Nikole) Radmila, 1939. Repovac; Milanovic (Milana) Vitomir, 1942. Popovici; Simic (Stanka) Novak, 1934. Popovici.

9. januara: 9.1.93. Bozic (Radomira) Zarko, 1973. Radijevici; Bozic Vida, Radijevici; Vasic Obrenija, Radijevici; Mitrovic Draginja, Radijevici; Ristic (Zarije) Zoran, 1952. Boljevici; Djukic (Milosa) Rajko, 1960. Boljevici.

15. januara: 15.1.93. Todorovic (Milivoja) Milan, 1956. Vandzici.

16. januara: 16.1.93. Blagojevic Miladin, 1947. Glogova; Todorovic (Milivoja) Milan, 1956. Vandzici; Rakic (Radisava) Novak, 1953. Cosici; Rakic (Jove) Dragomir, 1953. Cosici; Rakic (Jove) Milomir, 1957. Cosici; Rakic (Slavka) Radisa, 1961. Cosici; Rakic (Marjana) Dragomir, 1940. Cosici; Ivanovic (Dike) Mile, 1952. Cosici; Ivanovic (Mila) Predrag, 1973. Cosici; Ivanovic (Milutina) Zelimir, 1968. Cosici; Pavlovic (Milenka) Zarko, 1938. Cosici; Trifunovic (Cede) Milorad, 1958. Cosici; ZHivanovic (Jove) Bogdan, 1927. Cosici (Stublovi); ZHivanovic (Mihaila) Dobrina, 1923. Cosici (Stublovi); Rakic (Milorada) Tadija, 1930. Cosici; Maksimovic (Zike) Damjan, 1934. Cosici; Pavlovic (Svetozara) Andjelko, 1914. Cosici; Trifunovic Vidosava, 1915. Cosici; Ilic (Predraga) Nebojsa, 1969. Cosici; Milanovic (Save) Marko, 1954. Skelani; Gligic (Draze) Aleksa, 1968. Skelani; Janjic (Sime) Scepo, 1947. Skelani; Janjic (Pere) Simo, 1948. Skelani; Mijatovic (Save) Vlado, 1966. Skelani; Milovanovic (Milosa) Milan, 1967. Skelani; Markovic (Radenka) Milun, 1970. Skelani; Janjic (Sime) Andja, 1927. Skelani; Sekulic (Ostoje) Gordana, 1966. Skelani; Dimitrijevic (Tomislava) Aleksandar, 1987. Skelani; Dimitrijevic (Jovana) Dragan, 1965. Skelani; Simic (Dragana) Radovan, 1966. Skelani; Milosevic (Borise) Dragoje, 1960. Skelani; Milovanovic (Petra) Milenko, 1941. Kalimanici; Nikolic (Stojana) Radivoje, 1952. Kalimanici; Nikolic (Vojislava) Milenko, 1940. Kalimanici; Todorovic (Mice) Petko, 1940. Bujakovici; ZHivanovic Filip, 1931. Bujakovici; ZHivanovic Stojan, 1925. Bujakovici; Jakovljevic (Andjelka) Milojko, 1957. ZHabokvica; Maksimovic (Milovana) Savo, 1932. ZHabokvica; Nedjic Rosa, 1933. ZHabokvica; Ristic (Lazara) Vladislav, 1947. Kusici; Mitrovic Radivoje, 1942. Kusici; Jakovljevic (Mitra) Milija, 1957. Kusici; Mitrovic (Maksima) Mirko, 1939. Kusici; Jakovljevic (Milana) Milenko, 1946. Kusici; Ristic (Cvetka) Novak, 1951. Kusici; Milanovic Ilija, 1922. Kusici; Ristic Rado, 1920. Kusici; Milanovic Dusanka, 1920. Kusici; Jankovic (Petka) Milenija, 1963. Kusici; Todorovic (Stanoja) Milenko, 1928. Kusici; ZHivanovic (Jove) Nikola, 1921. Kusici; Mitrovic Radinka, 1946. Kusici; Ristic Milenka, 1930. Kusici; Ristic (Milorada) Ivanka, 1950. Kusici; Ristic (Novaka) Mitra, 1974. Kusici; Ristic (Novaka) Mico, 1977. Kusici; Rakic Mirko, 1925. Toplica; Kovacevic Radosava, 1915. Toplica; Blagojevic Ilinka, 1914. Toplica; Mitrovic Darinka, 1922. Savici.

17. januara: 17.1.93. Stojanovic (Nevenka) Slavisa, 1972. Loznica.

18. januara: 18.1.93. Grujic (Milisava) Savo, 1972. Glogova.

19. januara: 19.1.93. Djokic (Vasilija) Miladin, 1961. Brana Bacici; Slijepcevic (Jerka) Mladjen, 1961. Vandzici.

20. januara: 20.1.93. Djukic (Radislava) Mirko, 1973. Lemesac.

22. januara: 22.1.93. Stevanovic Milenka, 1940. bolnica.

23. januara: 23.1.93. Radic (Nedje) Goran, 1971. Lemesac.

25. januara: 25.1.93. Cirkovic (Jovana) Vujadin, 1974. Lemesac; Nikolic (Ivana) Blagomir, 1943. bolnica.

26. januara: 26.1.93. Ostojic (Borka) Gvozden, 1941. Caus; Pajic (Miladina) Gavrilo, 1947. Caus.

27. januara: 27.1.93. Pajic (Alekse) Simo, 1953. Suha.

28. januara: 28.1.93. Gvozdenovic (Riste) Jakov, 1968. Krstas.

30. januara: 30.1.93. Pavlovic (Mile) Milada, 1975. Bratunac; Alempic (Bogosava) Slavko, 1950.Milovanovici.

Zrtve u februaru 1993.

2. februara: 2.2.93. Tosic (Zivorada) Radenko, 1966. Andrici; Gajic (Stanka) Vladimir, 1988. Bratunac.

3. februara: 3.2.93. Ilic (Draginje) Milenko, 1971. Vandzici.

7. februara: 7.2.93. Jokic (Milana) Stanko, 1935.Polom; Simic (Drage) Mitar, 1959. Polom; Trisic (Stanka) Slavorad, 1934. Bratunac.

8. februara: 8.2.93. Savkic (Milutina) Ljubisav, 1958. Vuksici; Slijepcevic (Novice) Petar, 1958. Ilijino Brdo; Vukotic (Stanka) Svetomir, 1953. Ilijino Brdo; Conjic Dobrivoje, 1958. Ilijino Brdo; Krstic (Velimira) Pavle, 1954. Ilijino Brdo; Kaldesic (Slobodana) Zoran, 1964. Vuksici; Dosic (Kostadina) Marko, 1934. Vandzici; Dosic Marija, 1933. Vandzici.

9. februara: 9.2.93. Milovanovic (Riste) Milovan, 1931. Slapasnica; Reljic Radenko, Tabana.

10. februara: 10.2.93. Kondic (Dane) Stevo, 1939. Banjevici; Malic (Jove) Milan, 1963. Banjevici.

12. februara: 12.2.93. Milinkovic (Milutina) Luka, 1947. Rupovo Brdo.

14. februara: 14.2.93. Savic (Jovana) Milan, 1972. Kunjerac; Simic (Stanoja) Marko, 1933.Polom; Stankovic (Cvetka) Dragoslav, 1962. Kunjerac.

15. februara: 15.2.93. Cirkovic (Petra) Vladimir, 1962. Kunjerac.

17. februara: 17.2.93. Petrovic (Nedje) Nevenka, 1968. Bratunac; Stjepanovic (Miladina) Tomislav, 1969. Cerska; Bacic (Miladina) Radenko, 1960. Cerska.

18. februara: 18.2.93. Stankovic (Milovana) Ranko, 1957. Magasici.

23. februara: 23.2.93. Lukic (Radovana) Svetozar, 1935. bolnica.

27. februara: 27.2.93. Maksimovic (Radisava) Savo, 1968. Joseva.

28. februara: 28.2.93. Dangic (Cvijetina) Veroljub, 1964. Brezani.

Zrtve u martu 1993.

1. marta: 1.3.93. Djokanovic (Dragoljuba) Dragica, 1960. Bratunac.

4. marta: 4.3.93. Mladjenovic (Miladina) Stanoje, 1944. Siljak Brdo.

6. marta: 6.3.93. Petrovic (Milorada) Bozana, 1942. Bratunac; Pavlovic (Mile) Mikajlo, 1982. Bratunac; Petrovic (Milorada) Bozana, 1942. Bratunac.

7. marta: 7.3.93. Gagic (Milivoja) Srbobran, 1969. Tokalj. Gradina; Gagic (Cvijetina) Radovan, 1964. Tokalj. Gradina; Milosevic (Milosa) Milos, 1973. Vitez.

8. marta: 8.3.93. Markovic (Boze) Zoran, 1962. Vitez.

9. marta: 9.3.93. Pavlovic (Djordja) Danko, 1960. Vuksici; Ilic (Cvijetina) Novak, 1950. Vuksici.

10. marta: 10.3.93. Bozic (Radosava) Miloje, 1948. Bljeceva.

11. marta: 11.3.93. Savic Ivica, 1970. Poljak; Savicevic Goran, 1969. Poljak.

13. marta: 13.3.93. Arsenovic (Milorada) Nenad, 1965. Lemesac; Kazimirovic (Rada) Ranko, 1971. Vuksic Polje.

14. marta: 14.3.93. Ilic (Stanimira) Vukota, 1945. Velika Njiva.

15. marta: 15.3.93. Djurkovic (Dragoljuba) Dragan, 1952. Polom; Djurkovic (Ratka) Milenko, 1969. Polom.

17. marta: 17.3.93. Jankovic (Radise) Milan, 1964. Sulice.

18. marta: 18.3.93. Ristanovic Ljubomir, 1970. Krnjici; Radic (Mirka) Milenko, 1962.Glogova.

19. marta: 19.3.93. Kondic (Radovana) Milojko, 1944. Jezestica; Milovanovic (Milorada) Cvijetin,Zagoni; Mijatovic (Riste) Bosko, 1942. Cizmici; Jovanovic (Dragosava) Milija, 1957. Vitez.

20. marta: 20.3.93. Milanovic (Radovana) Milos, 1952. Magasici; Cvijetinovic (Vojislava) Vidoje, 1967. Magasici; Bajic (Zivka) Dusko, 1971. Magasici; Obradovic (Borivoja) Ozren, 1968. Magasici; Radic (Nedeljka) Zoran, 1972. Ravni Buljim.

22. marta: 22.3.93. Jovanovic (Vitomira) Miodrag, 1973. Bozici.

23. marta: 23.3.93. Bogdanovic (Dragomira) Ivan, 1955. Osmace.

24. marta: 24.3.93. Andric (Vladimira) Dragoljub, 1952. Radijevici.

25. marta: 25.3.93. Dimitrijevic (Bogoljuba) Milija, 1964. Jadar.

27. marta: 27.3.93. Vukovic (Mijata) Petko, 1964. Visnica.

28. marta: 28.3.93. Pesic (Milana) Predrag, 1951. Karacica Brdo; Stevanovic (Radoja) Radenko, 1945. Karacica Brdo; Kocevic (Sekule) Nikola, 1954. Karacica Brdo.

30. marta: 30.3.93. Stojanovic (Save) Radenko, 1973. Sikiric.

Zrtve u aprilu 1993.

2. aprila: 2.4.93. Matic (Borisava) Milorad, 1962. Petrovici; Savic (Milana) Slavisa, 1974. u bolnici; Sargic Goran, 1969. Skugrici.

3. aprila: 3.4.93. Bozic (Mirka) Bozo, 1953. Fakovici; Zivanovic (Marinka) Mirko, 1946. Fakovici.

4. aprila: 4.4.93. Jaksic Dragomir, Podravanje.

5. aprila: 5.4.93. Neskovic (Cede) Miladin, 1956. Podlaznik.

7. aprila: 7.4.93. Ilic S. Vukoman, 1956. Jadar.

8. aprila: 8.4.93. Lukic (Gruje) Dusan, 1963. Oparci.

10. aprila: 10.4.93. Colic Dusan, 1952. Mocevici.

11. aprila: 11.4.93. Elek Milos, 1963. Osmace; Pejic (Ranka) Nedjo, 1967. Mocevici; Sekulic (Ljubisava) Petko, 1953. Mocevici.

12. aprila: 12.4.93. Petkovic (Mila) Dragan, 1970. Skelani; Bozic (Dusana) Ratko, 1960. Osmace.

14. aprila: 14.4.93. Perendic (Urosa) Predrag, 1968. Zalazje; Perendic (Ivka) Radivoje, 1967. Zalazje; Perendic (Tomislava) Slavisa, 1967. Zalazje.

15. aprila: 15.4.93. Miladinovic (Obrada) Lazar, 1961. Kvarc.

17. aprila: 17.4.93. Grbic (Radenka) Milenko, 1973. Mocevici; Ivancevic Elvis, 1973. Kvarc; Jungic Jugoslav, 1971. Kvarc; Milanovic Milan, 1964. Kvarc; Stevic (Danila) Bozo, 1956. Kvarc; Lalovic (Luke) Dragan, 1964. Mocevici.

23. aprila: 23.4.93. Prodanovic (Zivorada) Dragan, 1961. bolnica.

29. aprila: 29.4.93. Mitrovic (Save) Rade, 1972. Zagoni.

Zrtve u maju 1993.

3. maja: 3.5.93. Radovic (Cede) Rajko, 1952. Bozici.

19. maja: 19.5.93. Jankovic (Djordja) Dragan, 1948. bolnica.

Zrtve u junu 1993.

6. juna: 6.6.93. Nikolic (Djordja) Dusko, 1961. Hranca; Nikolic (Duska) Biljana, 1986. Hranca.

9. juna: 9.6.93. Zivkovic (Bogdana) Stanoje, 1936. Zivkovici.

Zrtve u julu 1993.

4. jula: 4.7.93. Dimitrijevic (Tomislava) Radisav, 1981. bolnica.

15. jula: 15.7.93. Ignjatovic (Cvijetina) Ranko, 1953. Fakovici.

18. jula: 18.7.93. Jovanovic (Slavka) Rado, 1968. Trnovo; Neskovic (Rajka) Slobodan, 1972. Trnovo; Spasojevic (Zivka) Goran, 1974. Trnovo; Simic (Zivadina) Dragan, 1969. Trnovo.

Zrtve u avgustu 1993.

8. avgusta: 8.8.93. Rankovic (Vujadina) Mile, 1935. Jezestica.

10. avgusta: 10.8.93. Lazic (Krste) Ikonija, 1939. Lipenovici; Lazic (Nedje) Vojin, 1941. Lipenovici.

Zrtve u septembru 1993.

4. septembra: 4.9.93. Cirkovic (Jovana) Dragan, 1975. Bratunac.

Zrtve u oktobru 1993.

27. oktobra: 27.10.93. Simic (Jovana) Momcilo, 1970. Cizmici; Djuric (Novaka) Slavica 1975. Bljeceva.

Zrtve u novembru 1993.

12. novembra: 12.11.93. Lukic (Milana) Radivoje, 1954. bolnica.

Zrtve u januaru 1994.

11. januara: 11.1.94. Grujicic (Cvetka) Vasilije, 1944. Zalazje.

Biblioteka | Sadrzaj |

Klali su oni i nas ? Si to hteo reci Mustafa ? Ljude koje si ti naveo, i ljude koje je Goran naveo nista ne razlikuje. Svi su zrtve. A na nama zivima je ostalo da se stidimo za ono sto je uradjno u 'nase' ime. Bilo to ime Srpstva, Islama, Pravoslavlja, Bosnjastva ili sta vec... A ne da pravimo izgovore i objasnjenja i opravdanja zasto je to pocinjeno. Zlocin je Zlocin. A Zlocince treba pohvatati.
Ja se stidim. I sramota me je takodje onih mojih sunarodnika koji su od totalnog poricanja da je ikada ista bilo stigli do toga da sada 'objasnjavaju' zasto je nesto uradjeno. "Pa oni su nas, pa mi smo njih." Ako smo toliko ponositi Srbi, sto ne pohvatamo svoje zlocine koji su kaljali chast ove zemlje ? Nego ih krijemo po jazbinama kao poslednje kurve. Sramota me i onoga sto je bilo, i onoga sto se sada desava.

Соломоне, док год стандарди не буду једнаки за све то ће се догађати. Мислиш ли, да је пресуда Насеру Орићу прави еквивалент злочинима које је починио? Не мислиш ли да је понекад логично да се запитамо, зашто се и други не стиде ако се ми стидимо и кајемо?
Сећаш ли се изјава које су долазиле из Трибунала да би и Алија Изетбеговић завршио у Хагу да је био бољег здравственог стања? Иста је прича била и за Фрању Туђмана, зар не? Хм. Логично је запитати се, где је онда та одговорност, по вертикали и на тим странама?

... to nema veze ni sa cim. Pricamo o LJUDIMA koji su UBIJENI. I ako je to neko uradio u moje ime ja se toga stidim. A znam i Hrvate koji se stide svojih zlocinca i Bosnjake koje se stide svojih.
A to sto je odredjen segment Naseg (a i Hrvatskog, Bosnjackog itd) stanovnistva nasao za shodno da vodi svoju licnu PR kampanju od koje niko nema koristi. Znaci ti ces tvoj Stid zadrzati dok ne osecas da je neka pravda zadovoljena. Ovo se ne radi o pravdi prema tvom ili mom osecaju nacionalnog ponosa, nego o pravdi za hiljade koji su zavrsili u jarugama i blatu. Uostalom, kao Ljudska bica se trebamo stidit svega sto se desavalo na prostorima bivse SFRJ. "Bratoubilacki" rat... koliko god se odricali jedno drugog.

Ali recimo da je izmišljanje zločina i još gore optuživanje drugoga za zločin koji nije počinio recimo "zločin na kvadrat".

Tako dugo dok pripadnici neke socijalne skupine, u voom slucaju nacije, a tu mislim na kompletnu javnost, politicare, skole, televiziju i sve sto u tome pripada ne shvate da se pocinjeni zlocini od strane pripadnika njihove nacije nicime ne mogu opravdati, pa tako ni zlocinom nad njima samima, tako dugo postoji opasnost od ponavljanja istog.
Slicno vazi i za navijacke i vjerske skupine pa sve do drustva iz ulice.

Dok ljudi ne shvate da je to sto se desilo bilo nesto lose i da se u svijetu ne mogu opravdati cak niti time da "nisu znali", postoji mogucnost da netko to ponovi, a onaj drugi opet "nije znao". Koga je interesiralo sta se desava, taj je znao, a koga nije interesiralo, taj je suodgovoran.
Ako vam komsija tuce svoju zenu i siluje svoju cerku, nije vam neko opravdanje da ste culi neke krike, ali "niste znali".

Kad odete u spanjolsku, ili ameriku ili australiju, vas nitko nece pitati niti ce vam iko spominjati sto su vas srbe nijemci u IIWW ili hrvati, muslimani, slovenci, albanci sad proganjali. Pitat ce vas samo zasto ste vi njih!
I samo zbog toga cete se morati crveniti od stida objasnjavajuci ljudima koji vasu argumentaciju nece ni shvatiti ni prihvatiti.
Zbog zlocina pocinjenim nad vama se ne morate stidjeti, nego zbog onih koje vi cinite. Srazmjer tu ne igra ulogu.

Jevreji su imali VEEELIKI kredit pacenickog naroda iz proslosti, jos od prije 2. svjetskog rata, a koji je kulminirao u tom ratu, pa ih to ne opravdava odnosom prema palestincima i libanoncima, bez obzira sto ni ovi nisu cvecke.

Ali, kad se bolje zamislim, bez obzira sto civjek, skupina ili narod ucini po pitanju mentalne obrade gresaka/zlocina/krivice iz proslosti, povjest nas uci da nema garancija da ih nece ponoviti. Naprotiv.

*There he goes. One of God's own prototypes. Some kind of high powered mutant never even considered for mass production. Too weird to live, and too rare to die.*

Mladena Vuksanovića, nekadašnjeg novinara Televizije Sarajevo, rođenog na Palama gdje je još sedamdesetih godina sagradio kuću koju je morao napustiti 15. jula 1992, nekoliko mjeseci nakon početka rata u Bosni. Kao izbjeglica, noćni čuvar, umro je u Istri prije nekoliko godina.

"11. april: "Naveče dolazi poznanik, režiser Miodrag Tarana, sa srpske RTV koja treba da proradi na Palama. Dugi razgovor s njim ruši i ono malo nade u spokoj. Ne pijem ništa, on pije konjak. Sa svakom čašicom u ruci u njemu raste gnjev protiv mene i 'Turaka' koje treba istrijebiti. Vadi pištolj iz opasača i prijeti mi što neću da radim za njih (...) Miodrag mi sve agresivnije prigovara da nisam pravi pripadnik 'njihovog naroda', da ne činim ništa za njega, da sam izdajica (...)

Miodrag ponavlja da je 'pravi četnik', da na Jahorini na hiljade 'srpskih gardista' ali i arkanovaca, samo čeka znak na koji će da se sruči na Sarajevo. Cijelo vrijeme mi sadistički objašnjava kako ubiti čovjeka predstavlja seksualno uzbuđenje".

15. april: "TV Dnevnik postaje najgledaniji horor-film. To jeste njegova moć i magija. Sve zlo proteklog dana na cijelom prostoru Republike koncentriše se i zgušnjava u 60 minuta i pola kvadratnog metra ekrana. To kod ljudi izaziva efekt eksplotzije u zatvorenom prostoru. Mislim da će mnogo više, pogotovo starih ljudi, umrijeti od televizije nego što će ih poginuti od metka...".

20. april: " Do prije par dana Palama je išao automobil s jakim zvučnicima, puštajući srpske narodne pjesme, posebno one uz pratnju gusala. Taj isti auto sada prolazi ulicama i poziva Paljane da daju krv za ranjene 'heroje s Trebevića'. Ima li i krv nacionalnost?".
11. jun: "Jutros je na kapiji paljanske pilane osvanuo natpis: 'Zabranjen ulaz svim NESRBIMA'. Još jedan korak prema čistom fašizmu...".

13. jun: "Psihijatar (Karadžić) i njegovi vampiri nastavljaju i vode kolo smrti. Pripada im 'čast' da su u istoriji čovječanstva stvorili najveći konclogor - Sarajevo. Uvjeren sam da će ljudi Sarajeva izdržati sve njihove pokuse. Ako ikada dođe do suđenja ovim ratnim zločincima, bit ću svjedok sa Pala, ovog 'srca tame'...".

imam tu knjigu. Izašla je 1996. godine i zove se Pale. Ne za tebe nego ako se jos neko vraća na ovaj blog.

Kada je sa Pala došao u Beogradu (14. jula 92.) zadržao svega nekoliko sati da bi preko Mađarske stigao u Sloveniju pa u Rujeku.

Svoj dnevnik završava rečima: "U 16.30 stižemo u Rijeku. Tu smo. i šta sad?
Izgubili smo posao, kuću i zemlju na Palama, prijatelje Muslimane koji se sada u Sarajevu skrivaju od granata i čekaju na komadić kruha i prijatelje Srbe koji imaju dovoljno kruha ali ga jedu krvavim rukama, no nismo izgubili obraz i iskustvo jednog stravičnog rata i želju da na crvenoj istarskoj zemlji zasadimo struk peršuna ili sadnicu ribizle.
Čaša je razbijena ali se iz nje još može piti.
Mladen Vukosavljević

Kada je Mladen već stigao u Istru, na Slobodnoj Evropi je desetak dana čitan njegov dnevnik. To je bilo nešto najpotresnije što sam slušala do tada.

Mislim da sam čula da je umro od tuge.

Dve godine kasnije sam nabavila knjigu.
Izdata je u Zagrebu u biblioteci EX PONTO a urednici su Nenad Popović i Ivan Lovrenović.

Jasna B.

Pre neki dan sam na B92 gledao film o Vukovaru. Bila je prilika da se prisetim onoga sto sam vec imao prilike pocetkom devedestih da gledam u sklopu napada na javno mnjenje koje je sprovodio RTS.

Osetio sam stid i bes u isto vreme. Stid zbog naroda koji je nekoliko meseci pre toga zalivao cvecem tenkove koji su isli prema Vukovaru. Bes zbog toga sto zivim u zemlji koja i danas nije u stanju da se suoci sa onim sto je u ime svih nas radjeno.

Jos vise sam besan i postidjen saznanjem da promene u ovoj zemlji nisu donele toliko neophodnu lustraciju i odgovornost mnogih za nesrece koje su prouzrokovali.

Vidis sta je razlika...

Ja zrtve ne delim po etnickoj pripadnosti i zrtve sa Markala pripadaju raznim narodima... a procitaj naslov tvog komentara, pun je mrznje...

Tvoji prijatelji su izgleda mudriji i od tebe i od mustafe. Citaju oni izgleda postove ne ovom blogu. Videli su da svaki text slicne sadrzine izaziva neprimerne diskusije i prepucavanja, brojanja mrtvih i podele ubijenih.

Ali kad vec pitas reci cu ti: mene nije sramota. Bilo mi je mucno gledati dok je trajalo, molio sam boga da se sto pre zavrsi. Ali sad se zavrsilo, daj da se ne ponovi. Pusti to, ba... sto bi rekli Sarajlije. Drzi se humora - vise cemo te voleti. I vise cemo te citati.

svaka cast! Ja znam da se moja pitanja tvojoj raji ne bi svidela , ali toliku dozu kukavicluka nisam ocekivao.
Ili su sva pitanja o sudbini sarajevskih srba na ovom blogu zabranjena?

ja da odgovorim: Nije ništa zabranjeno, kao što vidite. Ali, da, niste našli pravo mesto ukoliko želite da delite žrtve prema nacionalnoj pripadnosti. Ovde je autor govorio o žrtvama, a ne o njihovoj nacionalnoj pripadnosti, što, razumećete, ne bi ni u kakvom kontekstu bilo primereno.
Ako niste razumeli, da dam neprimeren primer(izvinite ostali što ovako banalizujem, ali moram jer nekim ljudima se mora crtati) : šta bismo ako budemo delili žrtve prema nacionalnoj pripadnosti rekli za žrtve pomešanog porekla, recimo otac Rom, a majka Srpkinja? ili otac polu Čeh, polu Srbin, a majka Muslimanka?
Hoću da kažem da kada pričate gluposti sto posto će se desiti da naiđete na slepu ulicu. I samo bam! u zid iste te gluposti.
Savet: malo razmisliti, pogledati Apokalipsu danas, ispeći, pa reći...

Prvo : ja ne delim zrtve po nacionalnoj pripadnosti , samo ukazujem na to da se o nekim manje ( gotovio nikako ) govori.

Drugo : Sarajevo je grad bez Srba a bilo ih je cca 50% . Ili su svi oni glupi pa su svoj grad napustili iz ciste pakosti , ili vas vasa pamet vodi u neku slepu ulicu. Najvise zrtava od strane muslimanskih formacija u BiH bilo je medju onim anacionalnim Srbima.

Prosto , bili su dostupni i verovali u bratstvo jedinstvo

Mislite o tome !

momka koji je sa 15 god. započeo četvorogodišnje ubrzano odrastanje u Sarajevu : u njegovoj zgradi su živeli raznorazni ljudi i jedan bračni par. Umesto tepiha leopardova koža, plastično cveće i fazani i svinjske glave umesto slika na zidovima. I oružje, kojekakvo. Tako da on nije problem prepoznao u nečijoj nacionalnoj pripadnosti, nego u primitivizmu i gluposti.

Nije uvek glupost lako prepoznatljiva, ne bode uvek oči plastičnim cvećem, a tada je još strašnija.

Ne morate mi više objašnjavati, jer bez istine priča gubi smisao. Autor nije želeo da deli žrtve prema nacionalnoj pripadnosti i to je tako jednostavno za shvatiti, na svim nivoima. Mislim da je to jasno i vama. Ok zaleteli ste se, ali priča polako počinje da gubi smisao.

Pozdrav i samo polako. Pogledati Apokalipsu danas, razmisliti, otići u Sarajevo, osluškivati miroljubive ljude, ispeći... bilo kojim redom... a tek na kraju reći.

Apsolutno je strashno da se imena ovih nesrecnih ljudi koriste kao kafanske doskochice u pijanoj raspravi.

A kada to chini Mustafa, lik koji svakom svojom rechju odagnava ideju iole smislene rasprave, muchnina je josh veca.

Srdjane,

Necu obrisati spiskove koje je stavio Mustafa iako je to verovatno onaj koji je osvanuo u Vecernjim novostima gde se ispostavilo da to nisu sve CIVILI nego i BORCI i to za sve godine rata...

Mislim da ono sto on radi sve nas podseca na koji nacin razmislja vecinska Srbija - obrisao sam prvi njegov komentar u kome kaze da je su Markale namestene itd

Imenjače, ja bih, da sam na tvom mestu, obrisao ovo što si napisao u prvom paragrafu. Ne zameri, ali radiš upravo ono od čega bežiš.

Vučko

P.S.: Onda obriši i ovo

to je pisala ona Bulatovićka koja je pričala i na tribini na Pravnom koju je organizovao Nomokanon o oslobađanju Srebrenice. To su sve ozbiljni likovi i napisi u toj novini. Tamo piše i Smilja Avramov i bio je čitav feljton o Ceci i Arkanu. A i ono o siročetu od 115 godina.
Večernje novosti su samo tako - bile i ostale.

Jasna, jel jako drmalo? Ima li nešto na radiju/TV?

Ne vidim i dalje ništa na vestima B92...

Vučko

nije jako al' je neprijatno, nema šta.
Više me drmaju ovakvi paušalci kao Mustafa nego pravi earhtquake.

Odoh da se spremim na promociju knjige "Tišina u Aberdarevoj". Šteta što nisi ovde?

Pozdrav

Jasna B

Trebalo je da sam tamo večeras, nažalost nisam uspeo.

E sad - tu sam gde jesam. Instalirao sam RealPlayer da gledam bar "Ključ" u sledeći ponedeljak.

Jutros sam video da je epicentar kod Paraćina, pa sam se čuo i sa mojima (koji su u Jagodini). Kažu da jeste drmnulo, ali nije bilo ništa opasno. Od onog vatrometa pre mesec dana im je izletelo bilo staklo na vratima od terase.

Pišite kako je bilo kad se vratite.

Pozdrav,

Vučko

P.S.: Dajte Mustafi vremena. I meni je trebalo.

Posto vidim da autor bloga brise disonantne blogere, moracu prvo da se DOBRO OGRADIM.

Dakle, ja nisam od onih koji misle da se Srebrenica nije dogodila, da su srpski zlocini u Bosni preterani, da su Srbi samo branili, itd.

Bio sam u Bosni (sa stranim novinarima) i video dovoljno da znam da su se pijandure sa Pala zabavljali gadjajuci grad nasumice, da je u istocnoj Bosni pocinjen, ako ne genocid, onda barem etnicko ciscenje. Da su se Srbi obrukali dole za vijek i vijekova, da mi je jednom prilikom Dragos Kalajic (ja cuo) rekao da se Momcilo Selic momcilo Selic vratio iz Bosne zgrozen onim "sto MI radimo Muslimanima". Pritom je DK to rekao u smislu da je i on zgrozen zato sto nije verovao da Srbi rade takve stvari. To je bila situacija u kojoj su ga neki studenti pljuvali zato sto ih je on pljuvao u svojoj kolumni u Dugi za vreme protesta 1992 u leto.

Dakle, ne mora niko da me ubedjuje u gore navedene stvari.

ALI.

U vezi sa Markalama i Vase Miskina, cuo sam veoma kredibilne price o tome da su to mozda bile tzv. "False-Flag" operacije, tj. da je muslimansko rukovodstvo pucalo na sopstveni narod da bi izazvao medjunarodne simpatije. Ta tehnika postoji od kada je sveta i veka.

Ne kazem da je tako i bilo, samo kazem da je moguce. U to vreme se itekako u Bosni o tome pricalo, za Vase Miskina sam to cuo samo jednom od nekoga ko je to navodno cuo od glumca Harisa Burine koji je u to vreme glumio u predstavi Zapali me u Beogradu.

Sto se Markala tice, evo linkova:

http://www.balkan-archive.org.yu/politics/myth/articles/960606.da.html

http://www.balkan-archive.org.yu/politics/myth/massacres.html

http://neilclark66.blogspot.com/2006/02/how-oliver-kamm-deals-with-evidence.html

http://portal.vpnetconsulting.com/node/view/193

http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/mark1-bind.html

Ovo poslednje je prenesecni clanak Dejvida Bajndera o tome.

Izvinjavam se moderatoru zbog linkova, neka ih slobodno skrati, nisam dugo bio na blogu.

Kada je ranije u toku godine Jasusi Akasi bio u Beogradu (mislim da je dovela japanska ambasada radi promocije neke knjige), ja sam ga direktno pitao "ko je pucao na Markale", posto se pricalo da je u toku rata postojao tajni izvestaj koji je kruzio UN o tome da su Muslimanske snage ispalile granatu na pijacu.

On mi je pred punom salom novinara rekao doslovce: "Let's just say that it has never been established with certainty who fired the shell. It could have been Serb forces, or Bosnian ones." Pri tome je to rekao tako dajuci do znanja da je to najdiplomatskiji moguci odgovor.

E, sad, sta je istina? Ja ne znam. Sumnjam da ce se utvrditi. Ja mogu da prihvatim i jednu i drugu varijantu. Mozda bi Srdjan Kusovac mogao da nam kaze svoje misljenje, posto je, koliko znam, proveo puno vremena u Bosni za vreme rata. Ja sam cuo razne stvari od raznih ljudi.

Bio sam na Markalama. Bio sam u Vase Miskina. I mene je bila sramota.

Medjutim, ljudi u Srbiji ce tesko prihvatiti da su njihovi sunarodnici u Bosni cinili strasne zlocine, ako se barem 50 % slicne paznje ne pokloni stradanjima Srba. Nek je tog stradanja bilo pet puta manje, ali ako se ignorisu, a ignorisu se, Dobrovoljacka, kolona u Tuzli, Kazani, Skelani i Bratunac i druga mesta, onda je to kontraproduktivno. U Bosni i Hrvatskoj o "njihovim" zlocinima retko ko prica (istina u Hrvatskoj vise), verovatno i zbog toga sto se tamo ginulo, a u Srbiji nije.

Ja sam tim nemam problem, ali ne mislim da sam ja prosecni Srbin, posto sam zbog prirode svog posla (novinar sam) bolje obavesten...

danas sam na jednom radio slusao o Markalama i Srebrnici seledece:

Covek Hrvat,javio se u kontakt emisiji i podsetio sve slusaoce tamo i one koji to nisu znali,da postoji i dan danas covek(Bosnjak) usred SARAJEVA koji prica vec godinama o tim dogadjajima veoma otvoreno ,,,

Inace znaju ga mnogi,i on kaze da je Srebrnica namerno zrtvovana od politickog rukovodstva iz Sarajeva,i to sve po dogovoru sa Holandskim snagama Kvora,koji su se namerno povukli,

Dakle,nije sporno to da se desila Srebrnica,sporno je to da je njome opasno manipulise,laze,kako po broju zrtava,tako i po nacinu kako je ona nastala.

O Markalama nema sta da se raspravlja,cista i klasicna namestaljka,to jest namerno su zrtvovani ljudi tamo ,iz cisto politickih razloga nebi li se odijum medjunarodne zajednice sto pre opredelio ko je tamo zrtva a ko nasilnik,

Sve u svemu,nema te sile,tog moderatora na svetu,tog brisaca tekstova koji moze nesto od ovoga da preokrene i dokaze suprotno.

...otišao na google, rekao "shining", i to me je odvelo na jedan nezavisan sajt, na kome sam našao sjajnu sliku da ilustrujem tekst iznad.

Ništa se ružno nije desilo.

Javio se u kontakt program neki čovek da kaže, kako jedan čovek iz Sarajeva to priča, pa Sotir čuo i došao da nam javi. Hvala na informaciji, Sotire.

Daj ime tog čoveka iz Sarajeva Goranu, pa kad ode sledeći put, da svrati kod njega, da mu bude lakše. Pa da onda podeli to sa nama.

Сребренице су пуна уста бораца за истину широм света. Предњачи Запад из прагматичних, маркетиншко-политичких разлога. Јер јавно мњење није свеобухватна свест, која истовремено сагледава истину целе историје. Оно је пре уски инертни каледиоскоп, фокусиран на последње преступе народа, приказујући изрежирану верзију за самозване праведнике и објективисте.

Да очи не би биле упрте у Дахау и Хирошиму, каледиоскоп естаблишмента уперен је у Сребреницу. Да се не запита човек колико уранијум може бити осиромашен и колико штета може бити колатерална, приказује само Сребреницу. И то не као пример трагедије, на којем човек треба да се учи да буде племенитији и бољи, већ искривљену слику, да се још пакленије заврти коло реваншизма и оправдају и још непочињени злочини.

Кроз каледиоскоп гледа Запад, уверен у слику коју види и коју је подесио. Али не само на Западу, већ и у нашој престоници гледају кроз каледиоскопе медиокритетског једноумља. И терају на самокритику, на покајање, али не пред Господом Богом, већ на покајање Великом брату.

Свет нам суди. Запад нам суди. Суде нам и домаћи фарисеји. Али заборављају чији ће Суд да буде последњи, једини праведан.

Покушавам да схватим са које стране долазиш. Претходно писмо је звучало као манипулација од стране професионалца. Ово више не.

Сотире, великог света БОЛИ БРИГА за нас и те злочине. Буди уверен у то. За дневне вести се нађе милион других ствари - Ирак, Блиски Исток, Африка. Пуно туге и јада и без нас. А и то траје дан па оде, то је принцип те врсте новинарства - трче тамо где крв тече.

Сребреница је за њих сада далека, и била би још даља, да су Раша и Ратко у Хагу, где им је, руку на срце, место. Заједно са некима које су, на жалост, прерано пустили одатле, и још некима који су "оправдано одсутни" због смрти. Ти који су растурили Босну и уназадили је за сто година.

Међутим, за нас и наше комшије, ти догађаји су и даље веома живи. Пре свега зато што и даље једни друге не гледамо у очи кад о тим догађајима причамо, него свако у свој пупак. Свако прича нешто себи у браду и проклиње. Свако качи своје спискове мртвих. Свако се набио у свој "безбедни" ћошак и вуче црту по поду, коју "онај други" не сме да пређе или... а сироти смо, нема за шта куче да нас уједе.

И свима нам нека мрачна сила смета да успемо - њима ми, нама они и сви остали.

А свет гледа своја посла, и да није наших криминалаца и илегалаца, могао би уредно и да нас не примећује. То су нам, на жалост, најјачи брендови. И свет прави административне зидове, како не би после мучио муку са тим криминалцима и илегалцима код себе. А ми обични онда треба литар крви да наточимо да одемо на одмор, све и да имамо пара да га платимо, а камо ли да завршимо неки посао, у свету у коме су за озбиљнији посао европске државе велике као виназ плочице.

И тако се ми завлачимо у себе, и дуримо, а они још више заврћу, јер немају времена за такве као ми. И наравно, не пада им напамет да нас приме у кућу (тј. ЕУ), ако треба да мисле иза ког ћошка ћемо опет да кренемо да се убијамо. Већ и онако грдне паре троше на ту војску коју држе код нас и на помоћ коју нам дају.

Е то је видиш проблем - ми чекамо да нам Свевишњи каже да су други криви што се ово десило, уместо да подигнемо поглед са свог пупка и погледамо у комшије и у свет у коме смо. И да прихватимо пружену руку и те крвнике међу нама пошаљемо да им неко други суди, кад ми већ не можемо да стиснемо зубе и то урадимо. И да стиснемо зубе и погледамо у те гробове преко плота, а не само своје. И да онда кренемо да гледамо своја посла, и сарађујемо са комшијама, тргујемо и отварамо се, па тако покажемо да јесмо за веће друштво.

Ето тако изгледа мој инертни калеидоскоп. Не знам да ли ти овај поглед нешто помаже. Мени је твој као ноћна мора. Мора да је тешко живети у таквом свету.

Вучко

deleted by GM ...

ali bi bilo interesantno procitati. Interesuje me, pretpostavljate i zbog cega samo Vi znate tacan odgovor.... ako moze i tu neko objasnjenje

edit
pros'o voz, nema veze, u nekom drugom zivotu

Sonja, jel to bila preporuka za neku knjigu?

Ova cenzura je previše efikasna...

V.

kaze covek zna nesto sto niko ne zna, pa rekoh, da cujem....

od ovolikog brisanja :-)

Evo me u Malmeu pa brisem uzgred dok proveravam postu.

upravo tako...da se pogledamo u oči.
kako se kristališu misli, prvi korak, kao spona.

Жалосно је, господине Кусовац, како ниподаштавате право другима да мисле другачије од Вас.

Ja recimo ne umem da mislim. Kada mi padne na pamet da pokušam nešto tako ja pročitam po koji blog i odmah me mine želja.

To je nekako i moj osecaj. Jednostavan i ljudski... Nemci nose anatemu II sv. rata, a mi cemo verovatno nositi anatemu ratova u ex-YU.

Narod kome pripadas mozes voleti na pravi nacin samo ako prihvatis greske koje je pocinio...

Zločin na Merkalama nije učinio narod nego neki pripadnici tog naroda. Ako ih voliš na pravi način, ti ćeš im oprostiti (ne zaboraviti), a nećeš ih se stideti. Oni treba da se stide svojih dela a ne ti njihovih.

Merkale, nego Markale.
Pripadnici kog naroda su "učinili" taj zločin?

JB.

Pretpostavljam pripadnici tvog naroda su "počinili" taj zločin, ali za ono što sam napisao to nije od značaja.

nije razumljivo, pošto ne znaš ni kako se trg zove. A ja ne pripadam nijednom poznatom narodu, ja sam s Marsa pala ovde među vas nebeske.

Izvinite, nisam znao da ste sa Marsa i da treba da tačno napišem ime trga da bi razumeli šta sam hteo da kažem. Za Vas sa Marsa, koji ne znate ko je počinio zločin na tom trgu, ja imam informaciju iz suda u Hagu da su to uradile oružane snage Republike Srpske. Pretpostavka ja da su u tim snagana većinom bili pripadnici srpskog naroda. Dakle, u mom postu reč Merkale zamenite sa Markale i ispred reči narod dodajte srpski. Nadam se da će to pomoći razumljivosti.

Nije bilo lako, ali pročitah. Slažem se, nije mačji kašalj. Nisam siguran da sam sagledao vezu tog teksta sa mojim razmišljanjem o stidu koji autor bloga oseća, osim ako pretpostavim da Vi mislite da je osećanje metafizičke krivice razlog da se neko stidi ili da gospodin Miletić oseća moralnu, političku ili ne daj bože, krivičnu odgovornost za ono što se desilo na Markalama pa se zbog toga stidi. Svejedno, vidim iz teksta da ovaj Jaspers pogled nije imao baš puno sledbenika u Nemačkoj ali da je i pored toga denacifikacija obavljena na zadovoljavajući način za zainteresovane strane.

Niko nikoga ne moze da natera ninasta pa ni da se stidi. Niko nikoga i ne treba da tera da se stidi. Stidi se svako onoliko koliko se oseca ili ne oseca odgovornim za nesto.

„vidim iz teksta da ovaj Jaspers pogled nije imao baš puno sledbenika u Nemačkoj ali da je i pored toga denacifikacija obavljena na zadovoljavajući način za zainteresovane strane.“

Ukljucujem se u raspravu o krivici i denacifikaciji Nemaca iz razloga sto iz rasprave vidim da se o tome jako malo zna. Postiracu deo teksta koji sam vec objavio na temu g-dina Kusovca „pomirenje“ sa nekim dodacima i svezim podacima.

O nemackom „suocavanju“

U septembru je bio prikazan dokumentarni film na B92 o nemackom suocavanju. Ako ga niste dosad pogledali, preporucujem svima da pogledaju.
Ili jos jedan film, igrani, nemacki “Speer i on”, (“Speer und er”) (Albert Speer, Ministar u Hitlerovoj Vladi). Jedan detalj iz filma, kada Sperova sekretarica dolazi njemu u posetu u zatvor Spandau i prica kako ona sada radi u administraciji u Bonnu i onda navodi i ostale, kaze „pa skoro svi smo sad tu i g-dja ... iz naseg odelenja i g-din ... iz ..., i ovaj iz ...„. Tako je otprilike izgledala nemacka lustracija. Izmedju ostalog se u filmu pominje i tema kako su vodeci nemacki industrijalci sve vreme posle rata finansijski pomagali porodice vodecih nacistickih zlocinaca i njih same sve do njihove smrti. O knjigama i svedocenjima da i ne govorim. Procitajte sta o tome pisu Ralf Giordano u njegovoj knjizi iz 1987 “Die zweite Schuld“ i ostali jevrejski intelektualci. Do 1968. to je bila apsolutna tabu tema, dakle 23 godine posle kraja rata. Posle toga se nesto malo otvorenije o tome pricalo. Tek krajem 80-ih i u devedesetima se o tome otvorenije pocelo govoriti, kad je vecina najaktivnijih ucesnika u ratu vec bila mrtva. Danas naravno se otkrivaju i ovi detalji koje ovde navodim kao primere.
Posle 20 godina zatvora Spandau 1969. Speer objavljuje prvu knjigu, pisanu jos u zatvoru “Secanja” “Erinnerungen” a 1975. i drugu „Spandauski dnevnici“ „Spandauer Tagebücher“. Obe knjige postaju svetski bestseleri a A. Speer milioner. U njima naravno pise kako nista nije znao i tako pomaze naciji da se i ona nicega ne seti, jer “Kada on nije znao za zlocine, koji je bio tako blizu svega toga, kako smo mi tek mogli da znamo?” pitali su se obicni Nemci nakon objavljivanja ovih knjiga. Tek 1980. M. Schmidt objavljuje „A. Speer – kraj jednog mita“ „Albert Speer - Das Ende eines Mythos“ u kojoj iznosi gomilu podataka o umesanosti Speera u zlocine. Ubrzo nakon toga 1981. A. Speer umire.
Dakle nemacko suocavanje uzeti kao primer kako se na Balkanu treba suociti sa zlocinima i nije bas za preporuciti. Tema je jednostavno preopsirna, ovo su samo neki fragmenti.

U Nemackoj taj proces jos nije zavrsen i mozda nikad nece biti zavrsen. To je u stvari „Aufklärung“, mozda nije najbolji prevod „Objasnjavanje“. On traje konstantno kroz razne medije i na razne nacine i on je neophodan. Neophodan je zbog mladih kojima konstantno treba objasnjavati, neophodan je u borbi protiv neonacizma. Ima i onih koji tvrde da ga treba jos pojacati, posebno posle ulaska neonacista u prvi pokrajinski parlament u Saksoniji. U kome su na sednici javno negirali Holokaust. Koliko je neophodan govori podatak da su neonacisti odnedavno usli i u parlament pokrajine Meklenburg-Prednje-Pomeranije sa 7,3% osvojenih glasova, tako da su sada prisutni u dva pokrajinska parlamenta. Interesantan, tj. jako porazavajuci je podatak da je od onih koji su prvi put imali pravo da biraju, znaci mladih tek punoletnih, 25% glasalo za neonaciste. Dakle zbog ovoga svega taj proces jos traje i nece biti zavrsen u skorije vreme.

A evo i nekoliko najsvezijih podataka iz studije fondacije Friedrich-Ebert o desnom ekstremizmu u Nemackoj objavljene pocetkom novembra 2006. Studija je uradjena na reprezentativnom uzorku od nesto vise od 5000 ljudi svih socijalnih slojeva i stepena obrazovanja. Njeni rezultati su poprilicno sokirali celokupnu nemacku javnost.

Iz nje je proizasao podatak da je svaki cetvrti Nemac ksenofoban oko 26,7% (mrzi strance), oko 9,6% smatra da je diktatura bolji sistem od danasnjeg, 15,2% zeli jednog jakog vodju „Führer“ sa „cvrstom rukom“, oko 26% zeli jednopartijski sistem, oko 15% je ubedjeno da su Nemci u odnosu na druge narode „po prirodi nadmocniji“, vise od 10% smatra da postoji „vredan i bezvredan ljudski zivot“.

Jako interesantne su zapad-istok „razlike“
43,8% istocnih i 35,2% zapadnih Nemaca smatra da su stranci doselili u Nemacku samo da iskoriste socijalne pogodnosti koje drzava pruza.
6,1% istocnih i 15,8% zapadnih Nemaca smatra da „Jevreji koriste podle metode u radu vise nego ostali ljudi“!
Oko 5% istocnih i 9,2% zapadnih Nemaca smatra da su zlocini NS-Rezima u pisanoj istoriji „veoma preterano“ „weit übertrieben“ predstavljeni (preuvelicani).

Nemacki jevrejin, publicista, tv voditelj i pravnik M. Friedman govori o novoj “light-version” rasizma, koji se krije iza gradjanske fasade i pominje porazavajucu cinjenicu da je otvaranje novoizgradjene ili ponovo izgradjene minhenske sinagoge pre nekoliko dana obezbedjivalo 1500 policajaca. Sama cinjenica da se porusena minhenska sinagoga obnavlja tek 2006., 61-u godinu posle kraja rata govori o nemackom „suocavanju“.
Inace su sve sinagoge i zgrade jevrejskih udruzenja u Nemackoj vec godinama pod 24-oro casovnom vidnom (policijski kombi ispred svake zgrade) policijskom zastitom, a oko nekih vaznijih u vecim gradovima mozete da vidite i barikade sa bodljikavom zicom. Ovde moram da napomenem da su ove mere povezane i sa arapsko-izraelskim odnosima i sukobima.
Poredjenje balkanskih „suocavanja“ je cini mi se, i inace jako tesko, a uzimanje za primer nemackog nacina kako se to radi posle ovih podataka mislim da je potpuno izlisno.

Odgovorni za sve zlocine, bez izuzetka treba da budu kaznjeni.
A drustvena zajednica treba da se seca svih zrtava, i redovno nas podseca na pocinjene zlocine, kako se oni nikada vise ne bi ponovili.

Nadasve zanimljiv komentar. Jedino sto ipak moramo da se slozimo da nemacki proces suocavanja TRAJE i POSTOJI a nas tapka u mestu.

Svideo mi se prevod "OBJASNJAVANJE", a mislim da u Srbiji imamo "ZATASKAVANJE"

Razlika je velika !

jedna od informacija koje pokupih (neki će je verovatno svrstati u ono-zavera Jevreja) je da tek sada nastupaju tužbe protiv mnogih svetski-vodećih kompanija, medju kojima je i walksvagen, koji je koristio robovsku radnu snagu.
Znači zataškavanje je uvek sveprisutna kategorija, a "objašanjavanje" je tu da je proganja.

"light version" rasizma, maliciozno umotana u fino ruho prihvatljivog rečnika...
...treba je prepoznati!
Možda je to i prava tema, koja nekako, mnoge blogove i komentare povezuje.

snezana,

i do te teme cemo doci... Brzo :)

Harold Pinter:
..."Kada se pogledamo u ogledalo, mi samo mislimo da je slika pred nama istinita. A na svaki milimetarski pomak ona se menja. Mi, u stvari, gledamo u beskrajni niz odraza. Ali, ponekad pisac mora da razbije ogledalo – jer iza njega istina nas netremice posmatra.” Još jednom podvlačeći da je krucijalna obaveza svakog od nas da definiše tu istinu naših života, i naših društava, Harold Pinter nam je u svojoj besedi poslednjom rečenicom poručio: „Ukoliko te odlučnosti nema u političkoj viziji svakog od nas, onda nema ni nade da ćemo ponovo uspostaviti ono što smo gotovo izgubili – ljudsko dostojanstvo."

Ovo je Harold Pinter, izmedju ostalih jako
"škakljivih" pitanja izjavio povodom dobijanja Nobelove nagrade, dodajući
..."Ali, kao što sam rekao traganje za istinom nikad ne sme da stane. U njemu ne sme da se kasni, niti može biti odgođeno, sa njom se mora suočiti, baš tu, na licu mesta..."
i tu svaki komentar prestaje,
i tu svaki komentar počinje...

jeste li gledali pre par godina onaj polu-dokumentarac o hitlerovoj sekretarici? ona je pod stare dane tvrdila da "nije znala" u kakvo zlocinacko gnezdo je upadala u trenutku kad se ni manje ni vise nego prijavljivala na konkurs za hitlerovu sekretaricu!
(naravno, bila je mlada, tek punoletna, sta je mogla da zna sem da se tako mlada-ili-punoletna zapali za VODJU.)
necu dalje s nemackom, da ne navucem jos vise vode na tu vodenicu. ipak, gledam, vidim, ne mogu da verujem, ali vidim: nacionalizmi su u porastu. necu neupuceno i naduvano da kazem "na globalnom nivou", ali na evropskom jesu.
zivimo u nezgodno vreme, na klizavom terenu.

mozda ako jos jednom postujete isti komemntar imate vece sanse - vidim ipak da imate publiku za istorijsko pojednostavljanje. nadam se da niste istoricar...

"Ukljucujem se u raspravu o krivici i denacifikaciji Nemaca iz razloga sto iz rasprave vidim da se o tome jako malo zna."

Ne znam odakle Vam ideja da se malo zna o denacifikaciji Nemaca. Denacifikacija u sadasnjoj Nemackoj preti izlaskom na usi i slucajnim prolaznicima.
Ali ako vec imate zelju da ucite masu onda se bar ogradite, za pocetak, na koju Nemacku mislite?

"Do 1968. to je bila apsolutna tabu tema, dakle 23 godine posle kraja rata. Posle toga se nesto malo otvorenije o tome pricalo."

Denacifikacija je, u slucaju da znamo o cemu govorimo i ne frljamo sa godinama, brojkama i geografsko politickim pojmovima zapocela 1945. Zapocela je na teritoriji okupiranoj od saveznika, pobednika u drugom svetskom ratu - inace tek 1951 (!!!) saveznici (zapadni sektor) proglasavaju kraj ratnog stanja, Vase 23 godine su i samo zbog te cinjenice veoma diskutabilne.

Znaci u toj prvoj fazi denacifikacije na teritoriji danasnje Nemacke (obratite paznju na pojam teritorija) 1945-1949 se radi o "politickom kaznjavanju".

Pocinju Nuernberger prozess-i, 1945 - pored Goeringa, Ribbentropa....koji su osudjeni na smrt, Vaseg Speera, Hessa i drugih koji su zavrsili u zatvoru za vreme procesa se otvara pitanje ucesca IG Farben, Flick Konzern, i Kruppa, odnosno i nije neka posebna novost to sto ste Vi videli u filmu o Speeru, o nemackim industrijalcima i njihovom ucescu u NS. Nisu za vreme procesa koji traju do 1949 izostavljeni ni komandati Wehrmachta ( vrh JNA, kada bi prevodili na nasu situaciju)

Culi ste medjutim mozda za manje zvucne procese, recimo Sachsenhausen Prozess (1947, Ostsektor), desetine hiljada zarobljenih.... Za procese, u zapadnom sektoru - do 1950. obradjeno 6 miliona (!!!) slucaja (o tihim ucesnicima, podrzavaocima, "mitlaeufer"...). za zakon iz 1946 "Gesetz zur Befreiung von Nationalsozialismus" - zakon za oslobodjenje od nacionalsocijalizma - obavezno upisivanje funkcije za vreme NS, svih starijih od 18 godina) ....ili ste mozda culi za film, vidim da volite - Ubice su medju nama (moerder sind unter uns), snimljen 1946, pa Gruppe 47 i kada bi hteli potpuno da zbunimo Brechtovo izvodjenje Majke Hrabrosti u istocnom Berlinu (1949). Toliko o denacifikaciji ili lustraciji do 1950.

Kada smo kod knjiga, jedna tanka, a nije iz proslog veka o "fazama nemacke denacifikacije" i "ucenje demokratiji" - Norbert Freis, Das dritte Reich im Bewusstsein der Deutschen, 2005, Berlin, (profesor istorije, Jena)
nadam se da cete nakon procitanog korigovati Vas zakljucak " ....tako je otprilike izgledala lustracija" koji izvlacite nakon sto ste pogledali film Speer und Er (inace odlican dokument, jedinstvena svedocenja speerove dece..... za biografiju bih Vam ipak preporucila Gittu Sereny, pre nego Schmidt-a)

Kada govorimo o periodu od 1950 - ili eri Adenauer, tacno jeste da se tada restauririra drzavni aparat na racun gradjanskog drustva, ali Glad je veoma los teoreticar, dragi Bonner.

Ne moze se na ovom mestu gde poneko pokusava da napravi paralele izmedju (uspesne) denacifikacije nemacke i (neuspesne) Srbije govoriti o Tabu temama, a ne spomenuti ekonomsko-politicku rasturenost nekadasnjeg Reicha, Bombenkriege u kojima je poginulo oko 600.000 nemackih civila u poslednjoj godini rata, POW (povratak zarobljenika do 1955) glad i jad, ponizeni duhovi i tela (Der Brand, J. Friedrich, ali pazljivo sa tom knjigom....jos bolje, anonimna autorka:"Eine Frau in Berlin", 2003 - dnevnik, prava knjiga o nemackoj denacifikaciji, jos za vreme bombardovbanja Berlina 1945, o samokritici obicnih ljudi, prihvatanju sudbine i pokornosti i stidu bez patosa)

Ali za pocetak ne bi bilo lose pomenuti, kada govorimo o pedesetim, da se nalazimo usred hladnog rata (DDR/BRD nastaju 1949, rusi napustaju "saveznicki kontrollrat" jos 48)....i pored Adenauerove politike, BRD se jos 1952 obavezuje na ratnu odstetu Izraelu u visini od tri milijarde D-marke. Tu je i Fritz Bauer, jevrejin, bivsi zarobljenik, Vrhovni drzavni sudija, Willy Brandt u Berlinu, Wiesenthal i drugi, naravno tu su i savetnici kancelara, specijalisti za jevrejska pitanja...Ipak govoriti o denacifikaciji Nemacke pedesetih godina zahteva puno vise prostora i vremena zato sto se ne radi toliko o denacifikaciji Nemaca vec o procesu odnosno nacinu na koji se denacifikacija sprovodi u istocnom i zapadnom bloku....recimo kako je STASI sprovodio denacifikaciju??

Negiranje holokausta je regulisano zakonom (pargraf 130).
Nacin na koji Vi prezentujete rezultata ispitivanja fondacije FE, koji su "sokirali nemce", sluzi samo daljem sokiranju - tako postavljenji podaci: 26,7% mrzi strance 9,6% je za diktatura, 15,2% zeli Fuehrera, 26% zeli jednopartijski sistem, oko 15% su arijevci, vise od 10% su rasisti, stimulise na prosto sabiranje koje zaista izaziva sok - 102% nemaca su rasisti, firerovci, nacisti ili arijevci.

Skoro ni jedna sinagoga u Nemackoj nije prezivela 1938. godinu. Nemacka je drzava sa najvecim brojem spomenika jevrejske kulture (van Izraela).

Shalom sa Vama.

Ja mom tekstu kojeg sam postirao nemam sta da oduzmem niti da dodam. Cinjenice u njemu su jasne i nedvosmislene. Tema je jednostavno preopsirna. Svima dozvoljavam da interpretiraju tekst na ovaj ili onaj nacin, kako ga ko vidi, ali zlonamerne i neargumentovane interpretacije ne zelim da komentarisem.
Jednim delom i cinjenicama iz Vaseg odgovora i sami potkrepljujete stavove iz moga teksta, pa zaista ne razumem ovo “nece biti da je tako...”.

Vase nipodastavanje i pokusaj ismevanja podataka iz studije jedne ozbiljne fondacije kao sto je Friedrich-Ebert fondacija govori dovoljno o Vama i o Vasoj ozbiljnosti. Tu je svaka dodatna rec izlisna.

Inace, kao sto i sami znate, ne odgovaram na neukusne, neozbiljne i neargumentovane napade, ali posto ste ovaj put uspeli da se uzdrzite od psovanja i prostackih uvreda postiram ovaj odgovor.

Odgovore na tekstove i komentare postiram kada mislim da to ima smisla, i kad smatram da je to sto napisem korisno i novo za raspravu. Ne odgovaram neargumentovano i tako sto cu napisati par ulicnih gegova koji nemaju nikakve veze sa temom, i posebno ne vredjam ostale ucesnike na blogu, bez obzira da li su mi istomisljenici ili neistomisljenici na nekoj temi (ako sa nekim delim misljenje na jednoj temi ne znaci da imamo isto misljenje po nekim drugim pitanjima i temama).
Svoje stavove ne gradim na osnovu toga sta misli neko ko je nekada po nekom pitanju bio moj istomisljenik. Ja sam individua za sebe, mislim svojom glavom i pisem i radim po sopstvenoj savesti, i ne svrstavam se ni u kakve tabore ni torove.

ne znam cime sam zaslizila analizu Vaseg karaktera, hvala lepo, hvala i za iscrpnu analizu moje licnosti, samo Vam jos nedostaje da analizirate ili argumentujete ono sto pisete.
Znaci moj odgovor na Vas komentar se nije odnosio na boju Vasih ociju, nego na Vasu tvrdnju da je Denacifikacija u Nemackoj bila potpuno Tabu Tema do 1968. godine, a posle tako-tako - na to se odnosilo i "nece biti da je tako...." i prvi i drugi put, na Vas ponovljen post.

Cinjenice u Vasem tekstu su izvadjene iz konteksta vremena i prostora, i Vi to vrlo dobro znate, a samim tim sto smatrate da je (ponovljeno) postavljanje teksta o nepostojanju denacifikacije u Nemackoj "23 godine" posle rata, smisleno na blogu "STID" pitam se koliko je istinita Vasa tvrdnja da se ne svrstavate ni u kakav tor.

Ni najmanje ne nipodastavam rezultate, fondacije FE, opet izvrcete cinjenice, vec mi je Vasa interpretacija istih zasmetala. Dovoljno jasno napisano.

Cinjenicu da je nemacko „suocavanje“ do 1968. bilo tabu tema ne iznosim ja, to su tvrdili i tvrde brojni nemacki intelektualci od kojih neke pominjem i ja u mom tekstu.

Da su vodeci nacisti procesuirani i kaznjeni, o cemu Vi pisete, je svima poznato, to nije nista novo u raspravi, i ja govorim o Speeru u zatvoru.

Moja „interpretacija“ rezultata studije fondacije Friedrich-Ebert se sastojala samo u njihovom prevodu. Nista vise.

A sta je Vama zasmetalo i kako Vi interpretirate moj tekst, je Vasa licna stvar i verujte da se mene ne tice.

i dalje ne znam koji su to "brojni" nemacki intelektualci koji govore o denacifikacija kao "tabu temi" do 68.

postavka problema Vam je u startu pogresna, kao sto sam vec rekla, radi se o dve nemacke - potrazite o nemackoj krivici intervju sa kancelarkom Merkel (u istocnoj nemackoj, o komunizmu, jednoj novoj diktaturi, isterivanju djavola), pogledajte diskurse habermasa i nolta....ne znam sta bih Vam vise rekla kada sve znate i o denacifikaciji i o procesima i kaznjavanjima od 1945 do te famozne 1968.

Draga Sonja K, hvala na strpljenju da podelite vazne informacije i reference sa nama.
Srdacan pozdrav. LS.

nekako, ne pomaze.
pozdravi i Vama

....lepo ime

From the last years of the war there emerged an overwhelming body of suggestions and proposals of how to rid Germany of the poison of National Socialism and how to prevent the former Nazis from regaining their power and influence in post-war Germany... Denazification, if it was to be carried out in thorough accord with the principles and objectives enunciated in the Yalta and Potsdam declarations, involved millions of people. The sheer quantitative aspect itself made it an almost impossible task.

When it is realized that during the twelve years of Hitler rule all positions of even lesser importance in every administrative, political, economic, cultural, and technological phase of German life had been filled with members of the NSDAP or affiliated party organizations and that all incumbents in these positions had been forced to join party organizations in order to hold their jobs; that all younger and newly trained personnel were the products of Nazi schooling and indoctrination; that the larges percentage of competent anti-Nazi technicians had either emigrated perished in concentration camps or at the front, or else had been rendered inefficient by years of inactivity and persecution, one can appreciate the dilemma presented to the armies of occupation who, on the one hand, were beset by the enormous task of bringing a chaotic and anarchical country back to some degree of normal functioning and on the other were pressed by denazification directives to get rid of the very people most able technically to help restore normal functioning. The pressure for denazification came as a rule from homeland governments and public opinion; the pressure to soft-pedal denazification usually came from military officers stationed in the occupied zones…

The denazification objectives were variously interpreted by the four occupying powers. The Russians, while always denouncing the Western Allies for failure to carry out effective denazification, from the start identified denazification with enforced affiliation with the Communist organizations. The Tägliche Rundschau, official organ of the Soviet authorities, declared editorially that the door must be open to all ex-Nazis who “have not sold themselves to the imperialists and are able to serve the interests of the German people. And these must receive an opportunity to co-operate with democratic elements so that they can denazify themselves”...

The British never pursued denazification very enthusiastically. They investigated the political background of a person nominated for a position only when it was very obvious that consideration of possible Nazi affiliation was urgent...

The French made little distinction between Germans and Nazis. They mistrusted all Germans and wrote off the adult generation as lost. They concentrated their attention on the education of the young and were the first to introduce a completely new set of textbook for German schools in their zones. They also opened a new university ant Mainz to establish an academic institution completely free of Nazi background. Generally speaking the French did not tak denazification very seriously, but their cultural and educational policies were the most effective and most intelligent of all the occupying powers...

The Americans…carried on the most ambitious program of denazification, and one that aroused the most criticism and discussion. It was designed to purge the German administration of all more than nominal members and followers of the Nazi movement. All Germans applying for jobs in both public and private positions in the American zone were to fill out a highly detailed and complicated questionnaire (Fragebogen), which was then to be scrutinized by American security officers. This was a most cumbersome procedure, and criticism poured in from all sides. American officials too soon came to realize that the attempt to keep 7 million party members outside the community, as outcasts would work more harm than good. In March 1946, the American Military Government promulgated the German Law for Liberation from National Socialism and Militarism, and transferred the powers and responsibility for denazification to special German tribunals. Five categories of defendants were established:
(1) major offenders,
(2) offenders,
(3) lesser offenders,
(4) fellow trevelers,
(5) exonerated by the tribunal.
Over 3.5 million persons in the American zone, or about 27% of the 13 million registrants, were chargeable under this law. By September 1950, German tribunals had almost million cases. Of these about 350,000 were exonerated or amnestied and the rest received various degrees of punishment from sentence to labor camps to fines and restrictions of employment. By far the overwhelming number of sentences, close to 600,000 resulted in fines. Only 23,000 were held permanently inelligible for public office, and appeals reduced this number to 18,000.

excerpts from "Modern Germany - its history and civilazition"
K.S.Pinson (1964)

While German writers like Friedrich Wilhelm Foerster and some communist authors joined with foreigners like lord Vansittart in a wholesale condemnation of the German past and the german people, anti-Nazi intellectuals in Germany looked for a formulation that would be in keeping with the objective facts of history but yet at the same time provide some measure of hope and self-respect for the conscience of Germany. This the noted Heidelberg philosopher Karl Jaspers attempted to do in a series of lectures delivered at the university and then published under the title Die Schuldfrage (Heidelberg, 1946). Jaspers pointed out that urgency of coming to grips with the problem of German guilt and drawing the necessary consequences. The guilt problem, said Jaspers, is “a question of life and death for a German soul.” Only by means of this question can a conversion take place that will bring about the necessary profound renewal of the German soul. With precise and delicate logic, yet with deep moral conviction and complete absence of casuistry or attempts to evade issues, Jaspers analyzed the problem of guilt in general, and of German guilt in particular. He distinguished between:
(1) criminal guilt, for which there is punishemnet by a court;
(2) political guilt, for which there is responsibility and the obligation to make good, imposed by force of the power of the conqueror and which involves the loss or diminuation of political power and political rights;
(3) moral guilt, which can only be a metter between the individual and his conscience and from which come repentance and regeneration;
(4) metaphysical guilt, which rests on the solidarity of mankind and which makes each individual co-responsible for all injustice in the world, especially crimes committed in his presence or within his knowledge, for which the God alone is the juridical power.

Law can apply only to criminal guilt and to political responsibility but not to moral or metaphysical guilt. Moreover, a crime is an individual act and there is, therefore, the important distinction between collective and individual guilt. A people as a whole, declared Jaspers, cannot be accused of a crime. Only individuals are criminals. It is also wrong to accuse an entire people of moral guilt. That, too, is a purely individual problem.

All Germans bear the political responsibility “for our régime, for the acts of the régime, for the initiation of the war…”. But this responsibility as such does not touch the soul. It is moral and metaphysical guilt, which involves the soul and which calls for contrition and regeneration. But contrition and regeneration can only come within.

All Germans, concluded Jaspers, are guilty in one ore another sense. The demands from outside for punishment, responsibility, and restitution must be recognized and assumed by the German people. [b]Practically every German, wrote Jaspers, is subject to moral and metaphysical guilt, but these are for the conscience and solitary reflection of the individual. “Without the path of purification out of the depths of a consciousness of guilt there is no truth to be realized by Germans.”

Jaspers himself anticipated the possibility of using his distinctions between political and moral guilt and between collective and individual guilt in order to evade both guilt and responsibility. Such a tendency did actually begin to appear as soon as the immediate shock of the guilt problem wore off. There were none, or very few, who dared as yet to deny the facts of the crimes of 1933-1945, but various types of excuses, partial justifications, and explanations began to appear. The most common justification was that the facts of Nazi crimes were unknown to any but the few in governmental positions. Some exaggerated beyond all proportions the opposition to the Nazis before 1933 and the resistance against them after 1933. Others pointed out that the German people were actually the first ones to be persecuted by the Nazis and that the concentration camp was instituted as an instrument for punitive measures against Germans. Others again directed the question to the Allies that if they trusted Hitler, beginning with the Vatican pact, the Anglo-German naval treaty, the Munich agreements, and ending with the Nazi-Soviet pact, why deride the Germans fro placing their confidence at him?

Still others, donning the mantle of cosmic aloofness, spoke of Nazism as a disease, which infected the entire world, or else spoke philosophically and esthetically of Schicksal instead of Schuld, i.e. of destiny instead of guilt, and that Germany was therefore no more guilty than others. Here and there too came a suggestion that perhaps the facts had been exaggerated, that perhaps, for example, the figure of 6 million Jews exterminated was too high (as if a mistake of even several million, even if true, would minimize the savagery and brutality of the crime). By the time Germany became the diplomatic and propaganda battleground between East and West the guilt problem had receded far into the background, Jaspers and Wiechert were forgotten, and practical issues of Realpolitik, such as rearmament, the Ruhr, and the Saar, displaced the moral and spiritual problem of guilt and regeneration.

K.S.Pinson (1964).

Ja ne znam draga Jasna, jako bih voleo da neko priredi blog tako da nam predtsavi Jaspersove oglede o kolektivnoj i individualnoj krivici, evo ja sam pokusao nesto na engleskom jeziku da prenesem, a nemam vremena da prevodim (i ne poznajem Jaspersa pa ne bi bilo umesno).

+ Veliki veliki pozdrav i dobrodoslica autoru bloga za ovaj obecavajuci pocetak.

Corn mouth.

Koliko sam ja uspeo da ukapiram to je onaj spisak iz Vecernjih novosti, sto znaci spisak svih poginulih, bilo kao boraca, bilo kao civila i to za nekoliko godina.

nije samo Ferhadija, to već pišeš drugi put, nego 15 džamija u Banja Luci, odnosno sve. Ako nisi znao, oprpšteno ti je. A u Bosni pod kontrolom srpskih snaga 1.202. Tolicko. Naime, nijedna nije ostala.

Inače dobar ti je post. Pomirljiv si ti čovek. Volela bih da sam i ja.

Pozdrav

Jasna

...ali ja pričam o onome čega se sećam.

I to isto kroz maglu - travnjak sa nešto preostalog belog kamena i priča sa ljudima tamo, o stvari na koju baš nisu mnogo ponosni. I metar i kusur sazidani zidovi crkve, sa sve armaturom koja štrči na gore, na sred travnjaka između gradske skupštine i pozorišta. I ružno, prljavo osećanje pri poređenju.

I nekih drugih stvari, poput, recimo, prvih flaša Žilavke i Dingača posle 1991, u društvu sa tim kolegama tamo. Rada do jutarnjih sati, da im postavimo novi informacioni sistem i zamenimo predratni, na starom Honeywell MRX-u (ili beše LRX), koji su tokom rata čuvali kao kućnog ljubimca. Walkman-like CD plejera koji su mi poklonili, pošto sam im nekom prilikom rekao da me ubijaju narodnjaci onih 7 sati vožnje busom "koridorom" od Beograda do Banjaluke. Žurke na terasi, koju smo organizovali u leto 2000, pred moj odlazak u Dansku, sa sve komšinicom sa sprata ispod, Ulom, Finkinjom, koja je ispred GTZ bila konsultant bankarima u gradu (kao pomoć u rekonstrukciji itd), a koja je na žurku donela karton finskog Lapin Culta piva, kupljen u Sarajevu od vojnika finskog bataljona. I straha i nepoverenja tih ljudi u mešanje sa "onom drugom stranom", u kome sam ih ostavio, pet godina posle rata. Nadam se da su se bar dela toga oslobodili do sada.

Znate, ja nisam Žil Vern, da sad napravim Put oko Meseca po narudžbini. Vi znate svu tu statistiku, ja ne znam. Ja mogu da Vam pričam ono što sam doživeo i kako sam doživeo, inače sve ovo nema nikakvog smisla, samo opet pravimo akvarele Uroša Predića.

Znate, možda biste bili efikasniji ako biste bili pomirljiviji. I hvala što mi opraštate.

Vučko

Snežana, ne znam čime su Vas odbojkašice toliko uvredile osvajanjem bronzane medalje na Svetskom prvenstvu... "Plava četa" je navijačka pesma i samo to. Uskoro će izgubiti na značaju jer ta "četa" više neće nastupati u plavim dresovima. Političkim partijama nije mesto na proslavama sportskih uspeha, to se slažem. Mislim, niko im ne brani da prisustvuju, ali bez stranačkih obeležja. Tri prsta... kada vidimo razne Arkanovce, Šešeljevce i ostale da upotrebljavaju taj simbol onda verovatno osećamo stid poput Gorana ali to ne znači da ga i sami ne smemo upotrebljavati da bismo proslavili nešto, iskazali nacionalnu radost i slično. Zašto Srbin u Srbiji ne bi smeo da podigne tri prsta?!

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

Odbojkašice mene nisu uvredile...
Promašena tema - ništa čudno!
Veliki sam ljubitelj odbojke, čak sam ustajala rano da sve to pratim...
Nije stvar u simbolici jedne nacije, samo u simbolici - već u njenoj upotrebi, tj. zloupotrebi.
PLAVA ČETA i čuvaj se svete, meni nije obična pesma, samo pesma i žao mi je što se to ne primećujete.
Doduše uvek postoji mogućnost da i ja nisam to sve dobro shvatila, mada za mene reč četa postoji u sponi sa militantnim rečnikom, opet možda grešim.
Ono što meni kao čoveku smeta je ta simbolika MI STIŠĆEMO PEST, TE MI SMO PRKOSAN NAROD i zloupotreba jako lepih tekstova, pesama, sporta... ljudi.
Ako niste videli to fotografisanje o kome sam pisala, objasniću VAm ga malo pobliže - tri prsta su podignuta nakon prve fotografije, tj. kada su se tu na odbojkašice nakačili neki drugi ljudi sa tom porukom - koja nadam se da ćete to shvatiti nema nikakve veze sa uspehom najmladjeg tima na prvenstvu.

Nije tema promašena... zloupotreba simbola, pesama pa i ljudi je za svaku osudu. To sam i napisao. Ali zbog zloupotrebe ne treba osuđivati pesme i simbole. Nisu tri prsta izmislili Šešelj, Arkan, SM ili ne znam ni ja ko. A što se plave čete tiče... "mi smo prava četa plava, čuvaj se svete plave čete"... možda Vi to shvatate drugačije, za mene je to navijačka pesma. Na spotu za tu pesmu niko ne maše noževima i kalašnjikovima, već odbojkaškim loptama. Nadam se da niste od onih koji u svemu vide zlo i negativno. Tri prsta, odbojkašice, doček, plava četa nisu negativne stvari. Radikali sa podignuta tri prsta "prikačeni" tom slavlju jeste negativna stvar. I da, zašto niste prikačili te famozne fotografije na Vaš komentar?

Pozdrav.

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

Atomski mrav:

zato sto zaudara na krvoprolice, podseca na ratove, asocira na arkanovce, seseljovce i ostale i zato sto to jeste STID.

Zasto bi gradjani Srbije podizali tri prsta, Atomski Mrave?
Ili zasto Vi osecate stid samo kada vidite arkanovce sa tri prsta?
Ja se osecam bednije kada vidim "nearkanovce" sa istim.

Zarad civilizovane komunikacije bih Vam preporucila da ne izvrcete komentare:

Snezana nije niti jednom recju rekla da joj smeta pobeda vec je kao sto i pise dala "Primer, kako iz pozitivnih stvari niče bezumlje"

Ne znam ni da li da se trudim da Vam odgovorim Sonja K... odgovorio sam i Corn mouth-u pa mi je Goran Miletić obrisao taj odgovor. Očigledno Vaša i Corn-ova mora ostati poslednja. No, čisto ako neko uspe da pročita ovo pre brisanja, hteo sam samo da kažem da istorija Srba i Srbije ne počinje sa arkanovcima i šešeljevcima... pa samim tim ni famozna tri prsta ne vuku korene odatle. Kada neko pljuje po Jevrejima, to je antisemitizam, a kada neko pljuje po Srbima, to je demokratija. Uvek sam za civilizovanu komunikaciju, ali to podrazumeva da čovek nešto može i da kaže a pogotovo da odgovori na pitanja i napade. Nadam se da neću biti banovan posle ovoga, iako Vas nisam ničim uvredio (ako se zbog nečega osetite uvređeni, zaista mi nije bila namera).

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

odakle vuku korene ta tri prsta, atomski mrave? sa ravne gore mozda? koliko se ja secam popeo se nama dragi ministar na ravnu goru za njim popovi, dana i seselj, rasirio tri prsta, otpevao spremte se sptremte, cetnici, pojeo svinjski but na zaru, obrisao masne prste u bradu i tako od tada svake godine, hodocasce bezumlju. Ako gresim, kazite, kada pocinje istorija triprstasa? neka Vasa bude poslednja. Na cega asocira podizanje tri prsta, kada je pocelo masovno da se koristi? kao znak cega? ko je podizao tri prsta?
Ono sa pljuvanjem jednostavno nije istina - nemojte mesati triprstase sa srbima.
eno u kuriru se svadjaju seseljovci odakle sada tri prsta nakon izglasavanja ustava, kao malo li je, ovaj njihov sto gladuje je tvrdio da je to ustaski pozdrav, a dana se smeska i kaze neka, neka, mi smo otvorena kuca za sve...

Pusti to Sonja, jer čovek zna da je i sam Lazar kako beše ona opomena, kretao, da je kretao u toj pozi.
Da malo okrenem stvari, na ozbiljnu krivinu
Nacistički simbol - kukasti krst, tj svastika...
Kako ga ljudi danas vide?
Kako će ga u budućnosti videti?
Da li će iko ustati u odbranu egipatskog božanstva i objasni da je malo izrotiran simbol ali da u svoj svojoj veličini u tome nema ništa loše?
Ali volela bih tu istoriografiju, potpomognutu fotografijama - ili je to sveto trojstvo ili tako nešto.
Ne znam, meni u glavi samo ljudi sa četiri prsta.

Tačno, Snežana, Sveto trojstvo je u pitanju. Ranije su uzdizana tri spojena prsta (pretpostavljam da bi se prvo prekrstili pa onda podigli tri prsta). Ako nađem negde neku sliku koja to pokazuje, postovaću je ovde.

Inače, da ne bude zabune i da mi ne prilepite etiketu "klerofašiste", nisam religiozan uopšte i zalažem se za potpunu odvojenost religija i države. Ne sviđa mi se što danas u Srbiji nije tako. Ne sviđa mi se što Srbi (u velikoj većini, rekao bih) još uvek ne mogu da razdvoje svoju istoriju i pre svega tradiciju od religije. Tri prsta su upravo deo te tradicije i ako se neko zalaže da tu tradiciju treba napustiti, složio bih se iz malopre navedenog razloga a ne zbog "fašizacije" tog simbola.

Što se kukastog krsta tiče, znao sam da ćete uporediti tri prsta sa njim. Ali sami ste rekli kako su nacisti (ne Nemci, nacisti) iskoristili simbol egipatskog božanstva, a pozdrav uzdignutom rukom od rimskih legionara... ni jedno ni drugo nije deo nemačke istorije i tradicije pre pojave nacista.

Ovim sam hteo da odgovorim i na Vaš komentar i komentar Sonje K. koji je iznad Vašeg.

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

ja se s Vam po opvom pitanju slazem 100%. Lepse ga ne bih srocio pa cinim od Vasih reci svoje.
To, dakako, ne umanjuje niciju odgovornost.

Ja takodjer potpisujem Vasu zadnju recenicu, naravno. Ali to je vec druga tema, prikladnija za diskusiju na blogu, sto je vec do sada cesto i ucinjeno.

Slazem se Snezana. Jutros sam opet prosao pored Markala. Taksista je pricao o mobilnim telefonima i kako je "kod vas u Beogradu sve to jeftinije". Ja sam gledao u ljude na pijaci i mislio o raspravi na ovom blogu.

Ostajem optimista, mislim da se ipak dosta toga moze promeniti. Sem zivota, to nikada ne mozes vratiti.

kao da uvek zaboravljamo na moć običnih ljudi i lepotu običnih ljudi, van bilo koje druge priče.
Znaš, biće potrebno još puno godina da se shvati svom silinom prihvati i razračuna sa proteklim dešavanjima -tek tada će sve žrtve dobiti svoj epilog, i možda, iako to jako ružno zvuči, ali možda će iz svega toga izroniti neki nov smisao.
Neki ljudski smisao - shvatanje veličine života, koja nadilazi nacionalnu pripadnost.
Samo, vreme neće to učiniti samo po sebi - po defaultu zaborava.
Potreban je jak odziv društva, kroz duboko prepoznavanje...

Sad pogledah još neke komentare i videh ovo:
pusti to... više ćemo te čitati - vedrije teme!!!!
Alo ljudi!
Kad ćemo konačno da napustimo tu floskulu - DA NE MISLIŠ!
I da li jedini način da budeš čitan podrazumeva pisanje o poželjnom, na nepca lepljivom sadržaju, koji će te okrepiti posle dugotrajnog napornog dana, iz kog ništa novo nisi naučio sem da se ukljudčiš u igru.
Ako je tako, onda, kupite ljudi "SVET" i uživajte do mile volje se nasladjujući krajnje bezbolnim temama, od koje će vam smeh na nos izaći.
I samo se zaludjujte da će se sve ovo nekako već završtiti - samo od sebe.
I samo nastavite da postmatrate, a onda će vaša deca za 20 i kusur godina da balave o istim temama, i čekaju neki njihov ustav koji će zanavek vaspostaviti granice njihove voljene, ničim izazvano oskaćene zemlje.

već sam se uplašila da ovde dolaze ljudi koji bi da se svadjaju, jer nemaju sa kim, pa obilato koriste ovu elektronsku mogućnost.
Sad, lektorko moja draga, iskoristi taj STID, upregni ga čvrsto i ne dozvoli da ode.
Od tebe će načiniti jačeg čoveka, onog što ostaje nezapisan u istoriji pobednika... ali to neće umanjiti tvoju ulogu...

Dolaze ovde svakakvi ljudi, i ja necu sada da kazem da je to samo po sebi dobro. Ipak, sto se mene tice, ovi blogovi me suocavaju sa mojim neistomisljenicima (lepo neutralno receno) na fingirano direktan nacin, teraju me na komunikaciju s njima, a to nije lose, iako sto-sta ume da preraste u svadju.
Ja, recimo, mislim da Mustafine spiskove gore ne treba brisati. Mustafino ponasanje je simptomaticno, tipicno. Vazno je, medjutim, moci procitati sve one komentare koji se od Mustafe ogradjuju. Granicu komunikacije za mene, kao i, cini mi se, za mnoge druge ljude ovde, postavlja vulgarnost. Tu prica prestaje. Pre toga ne mora, pa makar ponekad bila i svadja.
Sto se stida tice, da, ja sam svoju "zivotnu lekciju" naucila. Utoliko vise - jer sam svesnija - me plasi PRESENT CONTINUOUS TENSE u Srbiji. Plase me moji cestiti apoliticni prijatelji, razocarani, umorni, depresivni, vecina njih posvecena cuvanju porodicnog gnezda od nesreca i nevolja, ali i sada, kao i do sada, nespremnih da poveruju da od njih (recimo njihovog glasa na izborima, u javnosti) ista u toj Srbiji moze da zavisi.
Ali to je povezana, no sustinski druga tema...
Poz.J.

Jako lepa upotreba, s obzirom da sam profesor engleskog jezika - naime, to vreme, to PRESENT CONTINUOUS TENSE, je vreme koje ne traje, mada mu naziv to ne govori - tj. po nazivu bi se dalo zaključiti da je reč o nekakvom kontinuumu.
Naprotiv, reč je o trenutnom dešavanju i samo tome.
Taj pusti present continuous, kao da oduzima mogućnost razuma kroz sagledavanje sebe samih, pošto je za tu introspekciju potrebno neko drugo vreme.
Slažem se da tekstove, poput Mustafinih ne treba brisati. Razumem njegovu potrebu da izbaci ta imena, ali tu potreba pobedjivanja besmisla nestaje pod naletom besa, što:
je pravda paušalna
smo mala riba u okeanu
što se obija o našu glavu kroz istorijske prevrate i tomu sličnom,
IMA TU PODOSTA MATERIJALA, ALI...
Taj pusti present continuous, koji nekako kao da okiva ljude i ostavlja ih lišene pravih pitanja.

Snežana,

Mislim da je pre u pitanju present perfect. Koji želimo da pretvorimo u past tense. Znaš da nam sa ta dva glagolska vremena ne ide lako ni u pričanju engleskog.

Nego, mislim da će to ići brže ako se uzdržiš da udaraš po našoj balavoj deci i ustavu. Ne priliči temi.

A osim toga, znaš, možda će baš ona nadrealna preambula biti dobar povod da, recimo za par godina, kad se duhovi smire i malo dovedemo sebe u red, promenimo taj sramno doneti ustav opet.

I da onda u njega uđu i naše drage Kvirije - da budu ljudi i u zakonu kao što su u životu. I možda bolja lokalna samouprava, regionalizacija, ako to tamo treba da piše. I druge stvari koje vidimo u međuvremenu da su (koliko su) zbrljane.

Ali tome nećeš pomoći ako nam serviraš svoje ideje uz našu balavu decu, veruj mi. Koliko god da si u pravu.

Vučko

Ne razumem komentar BALAVA - da li u formi razgaćena, prljava, nevina...
uz decu ne serviram ništa, pošto nisu na meniju...
Možda se nismo razumeli
S

Možda bi bilo efikasnije i korisnije za sve nas ako postovima nudiš da ti se priključimo (oni od nas koji već nisu tamo gde sebe osećaš, bar okvirno) umesto da nas sve udaraš po glavi zato što nismo na splavu pravednika. I da u to još uvlačiš stvari koje mogu da nas dalje dele, bez da se razlikujemo u ovom stavu oko moralnog ozdravljenja.

Pozdrav,

Vučko

Super!
Sad vidim da se nismo razumeli.
Upotreba drugog lica, kao obraćanje sadvim indirektno, nikome specijalno, a samim tim i sebi.
Znači čitaj - samo VI nastavite da postmatrate - tj. samo da JA i MI nastavimo da posmatramo, a ne neko na ovom blogu.
I upravo to što ti pričaš - s'obzirom da mi balavimo, tj VI, odnosno JA, onda će i naša deca...nadam se da neće!
Ovim ne želim da delim, čak i ako ti i ja imamo različita mišljenja - DA LI BI TO TREBALO DA NAS DELI?
Ili da ukrštanjem dodjemo do nekog zaključka?
Nadam se da smo se sada razumeli TI i JA.

Malo čudan način da se napiše "voda" :)

V.

divno...
skidam kapu...
pobedio si...
sve si nas raskrinkao...
unizio, ponizio, i još jednom-
B R A V O

ništa me ne razumeš. To me tera u depresiju. Vidi onaj post ispod.

V.

dragi vucko,
izvini sto ulecem, ali ja sam pomenula p.c.t. i snezana me je pravilno razumela. nisam u medjuvremenu stigla da dodam opasku - jezicarska profesionalna deformacija - da mislim upravo na beskraj SADASNJIH TRENUTAKA. u domenu srpskog jezika bi asocijacija isla preko ucestalih glagola... no, da ne davim time. dakle, u mom postu i snezaninom odgovoru rec NIJE o present perfect - o tome je rec na ovom blogu, i to je izvor stida,da. ali dopustices da mogu da dodam da mene brine ono sto sam napisala: present continuous. dakle sadasnjost, dakle buducnost, dakle... ali, ostalo raspravi sa snezanom, mada mi tvoja reakcija na njen post deluje malo osiono. bez ljutnje, zaista, mozda nisi hteo tako da zvucis, ali tako ispada.
poz.

Draga Lektorka,

ne sumnjam u tvoje poznavanje engleskog jezika. Sumnjam samo u malodušnost ;)

U tom smislu ne prihvatam tezu o present continuous. Present continuous može samo da se desi ako mu se prepustimo. To je ono što prigovaram.

Što se tiče osionosti, nisam želeo tako da zvučim. Želeo sam Snežanu da podsetim na dve stvari. Ovu gore, i na to da mi imamo puno posla da uradimo i puno nama dragih ljudi da prevučemo na taj "splav pravednih", da se izrazim tim rečnikom. Ubica i zločinaca je malo. Onih ostalih ima puno, i do njih treba da dođu ove reči.

Ali oni mogu da pročitaju ove naše postove na razne načine. Jedan je ovaj da vide svoju balavu decu i ustav za koji su glasali iz najboljih mogućih namera. I da im bude teže da podele sa nama ova osećanja o kojima ovde pričamo. I da naša reč odleti u vetar, a taj present continuous bude još kontinualniji.

I najduži put počinje prvim korakom. Daklem, present perfect :)

Pozdrav,

Vučko

OK
Jasno.
Tek si me razoružao - toliko o pripadnosti i nemanju predrasuda.
Idemo dalje.
Samo da raščistimo ovaj present tense.
Tvoje insistiranje na perfect je divno, jer je to vreme koje nemamo u našem srpskom vremenu i vilo bi divno da ga imamo - pokazuje prošli momenat koji se naslanja na ovaj sadašnji.
Ajd sad - idemo dalje.
Naslanjam se na tvoj korak.
pozdrav

I moram da se izvinim za ovu eskalaciju. Nije mi bio cilj da te povređujem ili pravim blesavom ili tako nešto. Osetio sam potrebu da reagujem, iz razloga koje, nadam se, sada vidiš.

A to je, u ovoj pisanoj formi, jako teško dobronamerno shvatiti. Ili ispadne preoštro ili prepatetično ili ne dopre do druge strane. A ljudi su naoštreni kao skalpel iz milion razloga.

Jako je osetljivo suprotstavljati mišljenja u dijalogu, posebno ovde - bez lica, bez boje glasa - a da to ne pređe u klanicu.

Vidiš šta znači poverenje koje smo Lektorka i ja stvorili kroz određen broj međusobnog čitanja tekstova. Molim te pokloni ga ponekad i strancu. Jedna od stvari kojom možemo promeniti Srbiju je i da promenimo kulturu naše međusobne komunikacije. I to je još jedan korak iz present perfect u future.

I izvini još jednom.

Pozdrav,

Vučko

Naravno,
bezlična komunikacija preko tastature - niko ne odlazi krvav sa ove bitke.
Nema potrebe za izvinjenjem.
Rekoh već da si me razoružao, što pokazuje da i bezlična komunikacija, može prerasti u jako ličnu, a da se neko ne nadje uvredjenim, povredjenim, i naravno, da pozove na linč...
Ovo još jednom pokazuje da uzavrele teme, kojih će biti još podosta u nas Srba, tek treba da se odmotaju, jer samo odmotavanjem shvatiš pravo vreme.
A kad shvatiš informaciju šalješ dalje.
Fora je da nadjemo svi zajedno snagu za prevazilaženje stanja u koje smo zapali iz inertnosti, ili straha - sve jedno je - to ti je onaj FUTURE, gde bez PAST i PRESENT on samo ostaje puki kondicional (da se malo igram gramatikom - zanimljivo je), ono AKO, KAD BI.
Ova cela priča o STIDU iz istog razloga i nailazi na ovakav odjek, ponekada i ostrašćen, jer je po samoj prirodi stvari teška. Jer treba izvrnuti KOŽURINU i dobro se zapitati.
Čak, možda i stranci uvide da nisu ni JA, ni VI, već MI. I možda je to jedan od razloga što i dalje želim da dokažem da u ovoj zemlji može nići jedan novi život, jedan drugačiji život. I možda je to jedan od razloga što sam i uprkos mogućnostima da odem, ipak ostala ovde - beg me neće načiniti srećnijom osobom.
Vrata ove zemlje tek treba otvoriti.

Vrata su uvek bila malo odškrinuta. Držali su neki kojima je to bilo mnogo teže nego sada nama.

Ovo mesto mene puni optimizmom da dolazi još nas, koji im se pridružujemo, tako da postaje lakše otvarati dalje.

Čak i oni koji dođu ovde da pljunu, ili oskrnave nečiji grob, ne odlaze isti. I to me takođe ispunjava radošću.

Nije problem hodati po vodi - samo treba da veruješ. A mnogo je lakše kad vidiš da je to moguće, kao ovde.

Veoma mi je drago što smo se, da tako kažem, upoznali.

Vučko

:)
e, ne znam sad vise gde da se udenem, ali nema veze. kasnim, vas dvoje ste se ispricali dok sam ja bila da rucam. :)
vucko, zazvucalo je kao da ispravljas tudju gresku, kao da mislis da snezana i ja gresimo metaforisanjem o danasnjici preko p.c.t. a vidimo sad, mislim, sve troje da su u pitanju dve ne dijametralno suprotne, nego dve razlicito zakrivljene perspektive koje izviru iz istog problema.
dakle, ako ti prihvatis nase present continuous, predlazem da i mi prihvatimo present perfect. recimo da present continuous izrazava strepnju, zebnju, zabrinutost, a present perfect otvorenost za pozitivne opcije, na primer za neponavljanje istorije.
jel moze tako?
pozdrav oboma, j.

Prihvatam takav present continuous, pod uslovom da se slažemo da postoji mnogo malih koraka koje možemo uraditi u prezentu da taj present continuous pretvorimo u imperfekt.

Vidim da nam oba ova predložena koraka gore odlično idu ;)

Pozdrav,

Vučko

rezime lepog dopisivanja - TRIO

razumeli smo se u startu
kroz beživotne otkucaje na tastaturi,
kroz upitne poglede na ekranu
sa sve dobrom voljom,
iako se naizgled i nismo razumeli,
od priče o sadašnjosti i prošlosti
došli smo do suštine naslanjanja
načinili korak u pravcu pomirenja sa samim sobom,
zastali na ulici da dobro osmotrimo
onog stranca što sa nama čeka autobus.
Od benzina do hodanja po vodi,
kroz veru u splav pravednih duša
sa sve dobrom voljom,
kroz priču o stidu,
možda smo pokazali i ponos,
čak i onima koji nisu razumeli
vrata su u budućnosti uvek odškrinuta
jer će tamo i oni drugi da se sretnu sa nama.

pozdrav
vučku i lektorki

Ovim odgovorom rizikujem da postanem "dežurni fašista" ali moram da Vas pitam: ako Vaš komšija učini nešto nažao članu Vaše porodice, vi se nećete raspravljati sa tim komšijom već ćete ostaviti to njegovoj porodici da raspravi? Eto, to je čudno. Generalizacije su opasna stvar.

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

Atomski,
Iz ovoga što ste napisali ne mogu da izvedem nikakav drugi zaključak osim da niste razumeli o čemu govorim. Ja sam napisala „učini nekome“ a ne „učini članu vaše porodice“ jer nisam govorila o perspektivi žrtve i njoj bliskih osoba (koje se često mogu smatrati žrtvama), već o perspektivi počinioca i njemu bliskih osoba.

Onda ste trebali naglasiti da taj NEKO nema veze sa nama kao komšijama dotičnog i da smo tu u principu nezainteresovani i neutralni.

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

Anna, razmišljam o ovome što ste napisali i nalazim neodoljivu sličnost između onih koji se stide zbog zla učinjenog "od strane i u ime naroda, zemlje i vere..." (Goran, Vi, Jaspers i mnogi drugi), i onih koji opravdavaju to isto zlo zbog nekih drugih zločina koji su počinjeni nad tim narodom, zemljom (Mustafa i mnogi drugi).

Takva razmišljanja vidim kao dve strane iste medalje. I jedni i drugi, iz mod ugla gledanja, imaju preterani osećaj pripadnosti naciji, državi, ili generalno nekoj grupi. Ovi prvi će zlo koje je učinio neko iz njihove nacije, države videti kao razlog da kazne sami sebe, da se stide zbog toga, čak iako nisu imali nikakvu realnu mogućnost da to zlo spreče. Ovi drugi će zlo koje je učinjeno nad pripadnicima njihove nacije, države koristiti kao naćin da opravdaju/čine zla nad pripadnicima druge nacije, čak i kada ovi nemaju nikakve veze sa tim zlom i nisu imali nikakve realne mogućnosti da ga spreče. Ovi prvi upražnjavaju neku vrstu mazohističkog nacionalizma (samokažnjavanje i mržnja uperena prema sebi), a ovi drugi nešto kao sadistički nacionalizm (kažnjavenje i mržnja uperena prema spolja).

Ne sporeći da je ova druga vrsta ponašanja puno opasnija za društvo, mislim da je ova prva generalno štetna samo po jedinku sa potencijalom da postane štetna i za društvo u kome preovlađuje. Ipak nadam se da su ove dve vrste ponašanja samo ektremi u svakom društvu i da će se njihov uticaj smanjivati porastom svesti o individualnosti.

Niko ne očekuje špansku inkviziciju iz Afrike i da li je to možda cica pametnica? (izvinjavam se ukoliko gresim i ako se osoba iza ovog nicka ne prepozna, te molim gorana da naknadno izbrise ovaj post)

se zamaskirala jer niko ne ocekuje Spansku Inkviziciju

Ja sam pre očekivala Patona, no dobro... znam ja da se ne gaji mnogo takvih u Africi!

Cao M !

Nisam mogao ni da pretpostavim da ti citas ovaj blog.

Anyway, nadam se da se uskoro vracas, makar pre ESC 2007.

Osecanje koje pominjes na kraju komentara je ono moje - "Da li sam mogao da uradim nesto vise da toga ne bude".Izvesno je da ne mogu gotovo nista uraditi da odgovorn budu uhapseni i kaznjeni. A mislim da je to primarno...

Gorane, Cico,
što se ESC 2007, ja kao član polu domaće familije (na terenu) insistiram na ubrzanim pripremama za maj, a treba ozbiljno poraditi i na sajtu itd, al o tome u decembru...

i ti si s nama. Baš se radujem. Zajedno smo jači:)))
Kako tvoja tastatura? Kuca li veliko S ili još uvek ne:)))

Jasna

Nisi konfuzan. Dovoljno si jasan. Zbog toga sto se stidimo, mi smo u Srbiji "strani placenici", "domaci izdajnici" itd

Nisi konfuzan, sve si ti lepo rekao.
Jedino sto ima i ko se ne stidi i ne ponosi, vec mu je zao i zasto se tave stvari dogadjaju, zasto ih izgleda nije moguce blagovremeno spreciti i pta se zasto se svo jos uvek pale na nacionalno (i ovaj stid a i ponosu su jednako nacionalani, plemenski) a retko ko sebe shvata kao pojedinca koji je odgovoran za svoje sopstvene postupke (delom, mislju i necinjenjem) i, eventulano, za postupke svoje dece.

Svako ima pravo na svoje misljenje dok to nije poricanje zlocina...

BTW, Dejane pozdravi mi Chiado :)

fino se ponasaj, (dobre ocene i dobro vladanje). Jednom recju nemoj da nas brukas po Sarajevu, i nema sta da se stidis.
Ja iskreno cak i ne verujem u stid, verujem u pravosudje i ne nervira me nedostatak stida vec nedostatak pravosnaznih presudjujucih odluka.

Pozdrav kome oces, pa i starom Chiadu. :-)

Svako ima pravo na svoje mišljenje, osim ako mu ga Vi ne obrišete...

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

Kolumbo,

To jest Atomski mrave,

Ti to tek sada primeti,

Prvo, pozdrav Gorane, nisam stigao pre da se javim i da te pozdravim. Ovo je važna tema, brisanje komentara i da li to ugrožava demokratiju i slobodu govora. Verujem da već jednom treba raspraviti tu stvar. Pravo na slobodu govora ima svoje ograničenje! Ne možete koristeći se tim pravom da ugrožavate pravo druge osobe. Ne možete da zloupotrebite ovo pravo da bi širili mržnju, podsticali na rat, ugrožavali druge! Takođe, demokratija ima svoja ograničenja. To smo svi zajedno naučili iz lekcije zvane Hitlerova Nemačka. Ne možete dopustiti da koristeći demokratske metode na vlast dođu ljudi koji će demokratiju ukinuti. Svaki demokratski poredak mora da ima svoju zaštitu. U suprotnom dopuštamo da je demokratija podjednako legitimna kao i diktatura (fašistička ili koja god). Znači, brisanje komentara je ne samo legitimno, već i poželjno ako ti komentari podstiču na mržnju, negiraju zločine, osporavaju sudski utvrđenu istinu, vređaju čitave grupe ljudi. Zato samo napred Gorane! Negde mora da se podvuče crta.

P.S.

Poseban pozdrav za špansku inkviziciju! Mislimo na tebe :-)

Eh Popovicu,

Verovao ili ne, izbrisao sam manje od 10 komentara. Neki kazu da je trebalo vise

Sto se tice Sarajeva, ovde sam jer ovakav postiplomski postoji samo u jos 4 grada u svetu. Hteo sam i dosao.

Zar treba i da objašnjavaš šta ćeš tamo - ono kao, otišao si, pa si kao melanholičan i ovde smaraš, huzškaš, ometaš.
Ne odgovaraj na provokacije!
pozdrav snežana

Ne brini Snežana,

Meni nije teško da ljudski odgovorim na bilo šta. Ako neko u tome ima "hidden agenda" ili pita iz drugih "loših" razloga to je njemu/njoj na čast. Meni nije teško da odgovorim.

Jedino mi je ove tri nedelje smetalo kada me pitaju u fazonu "Pa imaš Beograd" (to je valjda centar univerzuma" ili "A zašto ne u Švedskoj, UK, USA, kad već možeš ?"

Goran Miletic

"Meni nije teško da ljudski odgovorim na bilo šta"

Evo moje pitanje:

Vidjas li se sa tvojom bivsom seficom N.Kandic,cujes li se povremeno !?

Naravno.

video sam je pre neki dan u Mekenzijevoj ulici na Vracaru,,,

Ulogovao si se samo da pozdravis Natasu. Bas si pazljiv!

je l' vas ne mrzi samo kratak opis promocije Tisine, da se ne oslanjamo na medije cijoj je vecini kao i omrazenom nam premijeru to "poslednja rupa na svirali" :)
Srdacan pozdrav, Leo.

P.S. Moze i na mail.

ma ne na mail, nego ovde, i za nas ostale koji smo zainteresovani.

drugarice HAG ulogovao sam se da bi pozdravio Natasu,

Da sam pozdravio ovde Natasu Jovanovic,

Bokana recimo,

Ili Tomu Nikolica,

Pitanje bi bilo da li bi taj komentar ostao ovde,a i ja licno,

Pretpostavljam da ovde "mi" znaci Srbi ili - meni draze - gradjanstvo Srbije.
OK... samo malo: sta znaci "stalno"? Kome se mi to "stalno" izvinjavamo? Ako ste vec postavili ovo pitanje, da li biste mogli da objasnite koja ste "stalna" izvinjenja pod tim podrazumevali?

Otkud Vam to? =\

Bas lepo sto nema drugih Srba kojih biste se stideli. Blago Vama!

A gde se to proverava? Eto prilike da dozivimo kolektivno prosvetljenje...

P.S. Preporuka Velikim Srbima: molim Vas, poradite malo na svom srpskom jeziku, tj. na pravilnoj upotrebi. Za pocetak. Nemam naviku da dajem ovakve komentare (izvinjenje svima!) i ne drzim toliko do forme, a i svi gresimo, ali... Roggy, ako ste vec ponosni na sve "srpsko", negujte bar ono sto je u njemu najbolje. "Jer smo...?" - iz prvog citata - bilo bi "Jesmo li...?". Na srpskom, Roggy.

Jako je indikativno to "Jesmo li mi budale da se izvinjavamo", pa još kad dodam ono "Sramota me ovog čoveka koji se stidi", pa kao šlag ono demokratsko bezbedno brisanje "bolje obriši ovaj blog kao da nikad nije postojao", dobiješ sliku sledećih stavki:
1. Srbija je majka koja prihvata svu svoju decu, sa sve onim koferima.
2. Srbija je majka koja radja sina ranika, diku i ponos naše male, prkosne zemlje.
3. Sve će to narod pozlatiti.
4. Svi koji nisu veliki Srbi, mora da su mali.
5. Ako želiš istinu ni ti nisi veliki.
6. Mi smo ipak pobedili - al' samo mi to znamo.
7. Potreba za informacijom zastaje na pragu očekivanog.
8. Mi imamo legitimno pravo zaborava.
9. Šta fali Nemcima - oni su uspeli.
10. Ko će pričati o slobodi, osim sužnja?!
11. Da li ćemo mi uspeti da pričamo o slobodi onako kako je ona pričala o nama?
12. Komunikacija postoji samo ako je naša.
13. Mi smo jako gostoprimiv mali jedan narod.
14. ...al' svi nas mrze, jer smo veliki.
15. Ne dam Kosovo, iako nikada nisam bio tamo.
16. Pričaj glasno i vodi pse sa sobom.
17. .........
Kako to lepo M&M primeti - piši o pasulju...

Ja ti nisam veliki Srbin pogresno si me shvatio(la)...Ja volim Srbiju i voleo bih da stvari budu bolje ovde...Ja sam samo realan..A sto se tice izvinjavanja greska velika je sto je Tadic bio na pomenu zrtvama u Srebrenici...To je tipicno priznavanje zlocina i izvinjavanje...A pitaj te ga gde je bio na pomenu zrtvama u Bjeljini, Vukovaru i ostalim Srpskim zrtvama...to ga se ne tice...E to je strasno ljudi moji...Jer ako ne cenis sebe i pljujes po sebi necete ceniti ni drugi u ovom slucaju mislim na sve Srbe dragi moji blogeri...i voleo bih da i sto se tice srpskog jezika: hvala ti na objasnjenoj gramatici SRPSKOG jezika (oya) unapred zahvalan Roggy

Ti si se baš namestio na Miletićeve blogove. Nemoj da mračiš. Idi na pasulj i pusti nas na miru.

Ili se izloguj kao DA NIKADA NISI NI POSTOJAO.

Pasulj je postao ekskluzivno jelo "srpskih primitivaca"?

dodatak:
Ma brišite komentar. Kad sami ne želite da primetite govor mržnje, svaki komentar je beskoristan.

Da je Andy Warhol znao koliko je suljpa gotivniji od paradajz-čorbe...

Ne dam da mi diraju u pasulj! Može sve, al' pasulj mi ne vređajte...

*There he goes. One of God's own prototypes. Some kind of high powered mutant never even considered for mass production. Too weird to live, and too rare to die.*

"Srpski" pasulj (Phaseolus vulgaris) je poreklom iz tropske Amerike, jednogodisnja biljka iz porodice ...

Šta da se radi:)))

je skroz odradio Bean Soup. here:

Nemoj tako - opet će krenuti priča kako se brzinom Karla Luisa (koji je izmedju ostalog od svih trkača imao jako loš start ali mu je završnica bila ubitačna -kakva simbolika)brišu svi nepodobni komentari.
Ja eto krenula po biografijama ljudi i čitam.
Šta da kažem, ako nekome smeta nečiji uspeh, ili kredibilitet na osnovu uspeha, i u svemu traži momenat kukumačevski besom navaljenog rečnika, onda poruka ne ide dalje - ostaje uvek izmedju istomišljenika.
Ja ga pozivam da se pridruži - onda svi dobijamo.

Igore, vidim da si na par mesta spustio komentare slične ovome.

Dozvoli mi da pretpostavim da si stvarno ovako zbunjen i unezveren i da ne razumeš o čemu se ovde priča, a ne da si ovde došao da nam spustiš govance i smeješ se iz pozadine kako naskačemo svi na njega.

Goran je otišao u Sarajevo poslom (da ne kažem "školom"). Otišao je tamo već sa nekim preduverenjima, jer je ovde bio u grupi ljudi koji se bore da saznamo za zločine počinjene u naše ime. Nadam se da ne misliš da takvih (zločina) nema - valjda si dovoljno video na TV.

Ovim blogom je Goran pokušao da nam prenese sliku kako to izgleda kad odeš tamo, pa budeš malo među tim ljudima, koje si smatrao za neprijatelje, protivnike u ratu (da već ne uvlačim demografske zablude koje si kod Milića napisao).

Odabrao je zaista kontroverznu temu - o kojoj je ovde svašta rečeno, napravljene razne teorije zavere tipa "sami sebe gađali" i svašta.

Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali čak i da je to konkretno (Markale) bilo lutkarsko pozorište, kao što su nama ovde hteli da predstave (a plašim se da baš i nije), ostaje činjenica da je cela ta stvar postala krvavi vrtlog dobrim delom i zbog toga što su se tipovi poput Karadžića, Plavšićke i Koljevića oslonili na to da imaju "starijeg brata sa batinom" odmah tu, preko. I taj "stariji brat" im se solidno i "našao", posebno tima pri vrhu, da uđu u bezumni rat sa komšijama.

U tom smislu je mene bilo stid zbog Gorana, kada je gore, pošto je Mustafa okačio "svoje spiskove", rekao nešto tipa "ma mora da su to oni iz Večernjih novosti, tu su i borci" i tako nešto, da ne izvlačim sad tačno. I pridružio se tebi, Igore, na žalost.

Jer i to je lista zbog koje moramo da se stidimo. Dali smo tim ljudima lažnu nadu i oterali ih u smrt. One koji nisu izginuli, saterali smo u tor svog straha i mržnje prema komšijama, sa kojima su "razmenili" užasan broj zločina i krvi. Umesto da mrze i proklinju NAS, koji smo ih u to uvalili, zbog nekih primitivnih i neljudskih ciljeva.

Da, možda nismo ja i ti tamo ubijali, ni Srbe, ni ostale. Ali zamisli, recimo, da ti je otac zgazio kolima komšijinu 5-godišnju devojčicu, dok je dolazio kolima sa neke proslave, pijan. Da li bi ti bilo prosto i lako da ih svaki dan pozdravljaš u hodniku i pitaš kako su?

A šta kažeš na ona minska polja rasejana svuda tamo, koja koštaju strašno da se uklone, i "paštetice" koje čekaju zakopane i ne znaju za nacionalnost dece koja se tu igraju, ako ti je nacionalnost baš toliko bitna?

Igore, mi moramo da uradimo neke stvari sa sobom da se ne bismo ponašali kao Rainman. To možda neće svima da se svidi. Nije prijatno ni meni. Ali inače ćemo izgledati svakom normalnom sa strane kao ti nama sada, sa ovih svojih par postova.

Vučko

Nije lepo da mi stavljas u usta reci koje nisam rekao/napisao...

Izvini imenjače, ali:

Bez obzira da li su civili ili borci, oni su žrtve toga ružnog rata, kao i oni što su ostali, u smislu ovoga gore.

Ja sam te zamolio da to obrišeš, verovatno nisi video. Pogledaj gore opet. Slobodno obriši i to tvoje i ovo moje sve, ako hoćeš. Ovo je stvarno klizava stvar i jako lako kažeš i ono što ne želiš. Ja sam to osetio i na svojoj koži, ovde na blogu.

Vučko

bole samo te dve granate (Markale i Vase Miskina) kao i sve ovdašnje patriote, jerbo smo tada dobili malo sankcije a malo po prstima, pardon, malo po Palama. O milionima drugih granata nećemo ni ovom prilikom, jete? Da se pučanstvo ne uznemirava.

P.S. Ne treba brisati ovakve. Treba da se vidi da ih još ima, da nisu izumrli u prošlom veku.

Anna, možda sam vas pogrešno procenio. Možda ste zaista imali realnu mogućnost da sprečite zločin u Sarajevu. U tom slučaju zaista treba da se stidite.

Ja stid vidim kao negativnu, blokirajuću emociju, koju verovatno svako od nas oseti tokom svog života. Ljudi prevazilaze tu negativnost tako što prvo identifikuju ono što su učinili ili nisu učinili, a što izaziva taj stid. Sledeći korak je da se izvine onima (neki put i samima sebi) koji su povređeni tom njihovom akcijom ili pasivnošću. Na kraju glavni cilj tog procesa je izgradnja mehanizma koji će ih sprečiti da tu grešku ponove.

Inače sa vašim postom se uglavnom slažem, osim što ne misilim da zemlja može da učestvuje u vršenju zločina. Ja bih radije rekao da su predstavnici ili pripadnici te zemlje vršili zločine, ali verovatno je u pitanju samo terminologija.

Kao što i Jaspers reče, krivica je individualna i svako od nas treba da preispita u sebi svoju krivicu. Lepo je kada javno želite da priznate svoju krivicu, ali ako niste u stanju da kažete tačno čega se stidite i šta ste mogli da uradite da se to čega se stidite ne dogodi, bojim se da ćete grešku ponoviti.

Stidjeti se trebaju svi oni koji su podrzavali Slobodana Milosevica, svi oni koji su bacali cvijece na tenkove, svi oni koji za slovence i hrvate govore da su becki konjusari a za muslimane da su balije, svi oni koji pomazu u skrivanju Raleta i Radovana itd. No neki su zaboravili neki su okrenuli kapute a neki se ponose. Oni kojima je zao, koji su godinama bili prava oporba rezimu oni koji zamjeraju Milosevicu sto je pokrenuo rat oni se ne trebaju stidjeti. Makar su pripadnici Srpskog naroda trebaju biti ponosni sto su srbi jer Srbi i Srbija imaju puno toga s cime se mogu ponositi i sto ce prije ili poslije izici na vidjelo. Oni umijesto stida trebaju u svakoj prilici iskazivati ono najbolje sto covjek ima a to je ljudskost. Jer ti koji osjecaju stid prije svega su LJUDI.

Stideti se trebaju svi oni koji su podržavali Slobodana Miloševića i bacali cveće na tenkove.
Ali, bogami i oni što su svirkom, i plesom ispraćali traktorske kolone iz Krajine, oni što su egzaltirano pljeskali Tuđmanu dok je govorio na karlovačkoj železničkoj stanici - neka idu i nose svoje prljave gaće -oni što su se gurali za mesto u specijalno organizovanim vozovima za pljačku što su kretali iz Splita i Unešića prema Kninu i dalje.
Dugačak je spisak toga zbog čega se treba stideti.

ili nemam svoj narod?

Verovatno sasvim netacan, a jos i tendenciozan pokusaj interpretacije citata, ni manje ni vise nego Mein Kampfa.

Nedopustivo je da iz iskaza
A: "the great masses of people will more easily fall victim to a big lie than to a small one."
izvedete izkaz
B: "ko ima jaci pr taj je u pravu".
Sled nije ni ocigledan ni, po mom misljenju, tacan. Da se ne zaletite poput bika na crveno - oba iskaza i A i B mogu biti tacni, svaki u svom kontekstu, ali sled ne mora da postoji. Izvolite dokazati sled ili povucite rec i ne dosadjujte vise tricarijama. Nemojte izostaviti da skrenete paznju na to sta znaci "biti u pravu", i da uvedete meru velicine lazi.

sve ispite iz logike sam davno polozio sa relativno visokim ocenama. ne verujem da ste meritorni da je vi ponovo ocenjujete.
izvolite vi dokazati suprotno, ukoliko vam je do vezbi.

evo vam jos jedan citat, a nije iz mein kampfa:

...Come writers and critics
Who prophesize with your pen
And keep your eyes wide
The chance won't come again
And don't speak too soon
For the wheel's still in spin
And there's no tellin' who
That it's namin'.
For the loser now
Will be later to win...

mada bi vam vise odgovarao , iz istog opusa

...And dont criticize
what you cant understand..

Come mothers and fathers
Throughout the land
And don't criticize
What you can't understand
Your sons and your daughters
Are beyond your command
Your old road is rapidly agin'.
Please get out of the new one
If you can't lend your hand
For the times they are a-changin'.

pošto mi se nekako naginje na našu temu...

evo jos nesto na temu:

Believe those who are seeking the truth; doubt those who find it.

a narocito one koji zahtevaju monopol nad istom...

srecom, ima ih i koji bi da budu beyond their command

-Man cannot discover new oceans unless he has the courage to lose sight of the shore.

-To know how to free oneself is nothing; the arduous thing is to know what to do with one's freedom

- Judge a man by his questions rather than by his answers

- Wise men speak because they have something to say; Fools because they have to say something

i za kraj, možda u sledu sa svim gore i dole:

- Whenever you're in conflict with someone, there is one factor that can make the difference between damaging your relationship and deepening it. That factor is attitude

Sva sreća te ovaj internet radi, pa se tako podsetiš mnogiju stvari.

ga koristim u iste svrhe.
mozes da nadjes prakticno sta god pozelis...

Da niste vi od onih sto svaki poraz zabasuruju mitom o pobedi? Ali kod mene mitovi ne prolaze, osim kao mitovi. Zatim, zar mislite da ce Bob Dylan da vas izvadi? Ja sigurno necu. Bye.

o cemu vi govorite.

kakav mit o pobedi covece, saberite se. i uzdrzite hipotetickih kvalifikacija. zadrzite se, ako vam koncentracija dozvoljava, samo na napisanom.

samo ispadate smesni nabacivanjem vasih fraza, snizavate ionako diskutabilni nivo komentara.

izvinjenje, naravno, izuzetcima.

Ja vas sve molim da se drzite teme i da ne vredjate niti nipodastavate. Nepopularna mera je brisanje komentara, ali izgleda da je neophodna. Mozda ce biti potrebno i zatvoriti za komentarisanje.

Andre-om i njegovim poslednjim rečima o konfliktu i stavu.
U stvari, kad bolje razmisliš sve je u tome - zar ne!? Stav, konflikt, odnos...sloboda, mir, pravda i jednakost.
Informacije koje iskaču sa ovih strana mene teraju da se duboko zamislim, preispitam i čitam u traganju...za identitetom, usahlim pod naletima zaborava, besa, konflikta i mržnje.
Snaga prevazilaženja lagodnosti zaborava koja čoveka ostavlja zatečenog, uplašenog, tužnog, možda negde i besnog, ali spremnog za promene.

stid je kljucna rec.

dok je tema ,medjutim, vidjena za konflikte.

pored svih zlodela pocinjenih, nazalost, zasigurno od strane srpskih 'heroja', odabrali ste tragican dogadjaj, zbog koga, normalnog coveka, treba da bude stid:
- sto je pocinjen od strane pripadnika istog naroda, ukoliko je od srpske ruke
- sto je covek, ukoliko je od necije druge.