Ginter Gras je dobar pisac. Peter Handke je dobar pisac. Dobrica Ćosić je...

Zucna teoloska rasprava izmedju Srbina pravoslavca, Indijca naravno budiste i Bosnjaka muslimana, cija je vera jaca.

Posto nikako ne mogu da se dogovore, neko se opseti prakticnog resenja(kontam da su od ovog poslednjeg potekle tako suicidne ideje)da skacu sa vrha zgrade i da se svako u padu moli svom Bogu, pa da vidimo na delu, cija je vera najjaca.

Indijac budista izvuce najkracu shibicu, krene prvi na sims i izabere ime Bude kao mantru;pada dakle i ponavlja:"Buda, Buda, Buda..." i, nekih pet metara od zemlje, paf, zaustavi se lak kao perce te laganao aterira na beton, da mu se ni 'aljina ne zanjise.

Posle povratka sa sestodnevnog odmora zovem prijateljicu, da se vidimo, razmenimo utiske.” Gde si bila” , pitam. Samo je dva puta za vikend otisla do plaze, kaze,to je mongo efikasnije, spakuje se u petak ujutru i pravo posle posla krene prema beach-u, koja je samo na dva sata od grada,malo upadne u guzvu, stigne umesto za dva za cetiri sata,ali ostaje joj skoro puna dva dana za odmor, u grad se vraca nedeljom uvece, manja je guzva nego popodne, jer sve vise ljudi tako koristi svoje odmore, vikend po vikend.Prvo nemas zaostatke u poslu, malo je rizicno iskljuciti se na nedelju dana, ko zna sta moze da se desi, ko te zamenje, da te ne zameni zauvek,a i posao se nagomila za needjlu dana, cak iako svako jutro i popodne odgovaras na mailove i zavrsavas sitnije poslove preko maila i telefona, kad se vratis moras duplo vise da radis nego pre odmora..Tako da je vikend varijanta mongo efikasnija. Plus isplativija , jer za vikend uvek mozes da odsednes kod prijatelja. plus benzin je poskupeo,aerodromi su pretrpani, provere traju satima a vise ne mozes ni computer da uneses, mnogo se vremena gubi uzalud, svi njeni prijatelji uzimaju weekend odmore…

U okviru “odušak bloga” o srednjoškolskom životu & neprevaziđenoj čaroliji Šeste beogradske, pokrenuli smo mali eksperiment: zamolili smo redovne posetioce i pisce da napišu koju, sentimentalnu rečenicu “o kraju”, pojmu koji poznaje svako, starovremsko, a možda i novovremesko beogradsko dete. 

Po jednom skorijem  istraživanju UN dve trećine stanovnika na planeti ne smatra da ih njihova vlada pretstavlja.  Ali, i pored toga što mnogi kažu da više nemaju poverenja u vlade, političke funkcionere i partije, većina naroda još uvek tvrdi da veruje da može da utiče na one koji govore u njegovo ime i da deluju na svet svojom voljom i sretstvima. Razlog za ovaj optimizam može da se traži i eksploziji novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremnskom periodu, tj. izvanrednom razvoju onoga što se naziva Mass Self Communication-Masovna individualna komunikacija. 

хенс,

након навијачких и играчких инцидената током утакмице фк џудаз џерузалем - фк партизáн белгрејд (1. меч у квалификацијама за лигу шампиона), текма је прекинута, поједини актери кажњени штоно црвеним штоно жутим - ал' углавном црвеним - картонима, и, што је најгоре - џудаз је утакмицу добио службеним резултатом: 3-0. сасвим незаслужено, морам приметити.

Grafit u BGI da se Isus Hrist pojavi glavom i bradom, i da progovori u Srbiji, i na srpskom da ga ceo svet razume, mala bi vajda bila. Nije očigledno više stvar ni u osobi, a ni u istini. Situacija u Srbiji je čisti varvarizam na javnom i političkom nivou. Svakodnevica i u drugim oblicima pojavljivanja nije suviše drugačija. Svi sve znaju, svi sve pričaju, svako radi šta hoće, a nigde nikakvog parametra ili kriterijuma (pardon, tu je Slobin ustav). »Mnogo smo jaki« i sve je u Srbiji, kad se o bilo čemu govori, »najbolje na svetu«. Ali je zato Srbija po svim pokazateljima jedna od najnazadnijih zemalja u Evropi. Ruganje Bugarima, Rumunima i drugim susedima loša je karakterna osobina.

Radiohead, na split skrinuKao u nekoj zlokobnoj naučnofantastičnoj viziji, budimpeštanski Sziget festival je kolektivni entitet koji je, vremenom razvivši sopstvenu svest, počeo da živi nezavisnim životom.

Nema te visine sa koje možete da sagledate šta se sve u isto vreme na njemu dešava. Mogu samo da zamislim organizacijsku noćnu moru. Ili ne mogu.

zasto muskarci po pravilu prose zene a ne zene muskarce? u najvecem broju slucajeva zato sto se podrazumeva da zene zele da se udaju. kada bismo kojim slucajem mogli da se dokopamo statistike o broju zena koje su odbile da se udaju sa brojem koji je uzalud prizeljkivao da bude zaprosen, ovaj drugi bi bez sumnje bio daleko veci. drugim recima, kad bi zene prosile muskarce, eksplicitno odbijanje bi bilo daleko cesce nego sto je sad.

premisa da zena u vezi zeli da se uda vise od muskarca bazira se na cinjenici da je, samim ulaskom u vezu, muskarac zapravo vec dobio ono sto ga najvise zanima: seks. dodatno vezivanje, u vidu braka, iz te perspektive deluje kao u sustini nepotreban rizik. naravno, i mnogi veliki “brakofobicar” bi ovog trenutka pristao da prizeni prelepu i bogatu filmsku zvezdu – ali to je zato sto sa takvom zenom on ne moze da udje ili odrzi vezu, pa mora nesto dodatno da ponudi u razmenu. ne radi se dakle o tome da svaka zena zeli da se uda za bilo kog muskarca – samo o tome da je na trzistu braka veca ponuda zena nego muskaraca, i da stoga spremnost da se zeni muskarcu dize cenu u ocima zene, dok obrnuto ne vazi.

muskarci i zene su drugaciji, posebno u svom odnosu prema ljubavi. razlikuju se po tome sta vide kao idealan broj partnera, sta im je kod partnera najvaznije, i u fokusu svoje ljubomore. u jednom od najcuvenijih eksperimenata u psihologiji, mladi muskarci i zene su pristupali osobama suprotnog pola recima “vidjam te na univerzitetu i svidjas mi se” koje je pratilo jedno od sledeca tri pitanja: 1) da li hoces da izadjemo na veceru veceras 2) da li hoces da veceras dodjes kod mene u stan 3) hoces da imamo seks veceras?. dok je prvu ponudu prihvatilo 50% muskaraca i zena, poslednju je prihvatilo… 0% zena. i 75% muskaraca.

Kad smo već kod pisanja sa desna na levo.... Ko govori persijski, može i da

chatuje sa predsednikom:

 www.ahmadinejad.ir

još nema na engleskom, ali kapiram da će to biti opak brainstorm!

Ako neko poseduje nekakve talente:
šta je važnije u njegovom privatnom slučaju?
Umetnost, kreativnost, besmrtnost...
Ili  unutarnja katarza sa decom i porodicom?

Kako vreme odmiče i kako mogu da uspostavim sopstvene privatne  terazije vrednosti, sve mi je manje bitno da li ću biti manja ili veća referenca u nekoj datoteci srpskih reditelja s kraja 20. ili s početka  21.veka i koliko ću redova zaslužiti.

.....Dakle, krenuli smo spakovani u sest automobila putem prema jugu od sest dugih sati.Putovanje kolima nekada je umelo da bude zabavno, bila je to prilika da se  razgovara, da se pevaju pesmice( narocito decije) igraju igrice pogadjanja, opazanja, memorije ili nesto slicno, ali posle dugih sati umelo je  da postane  zamorno i napeto.Deca bi se unervozila, nastala bi dreka, svadja ili prosto, dosada …

Ne u nasim kolima…ne sa nasim spravama. Punih sest sati vladao je mir I savrsena tisina.

There are two basic types of motivators: big-uppers and ball-breakers. While both achieve success in Western countries, ball-breakers will find it much harder to motivate the fearless Serbs into shifting their idle arses... at least for the time being.

After years of playing rugby league as a youngster, I learnt that there are two basic types of coaches: big-uppers and ball-breakers. These coaches (or company managers in the real world) are, of course, defined by their tactical approach to their charges.

biciklom na lovcen

Samo koji mesec pre 45-og rođendana, sa 15-ak kila viška, posle skoro tri decenije života bliskog kafanskom, sa preko 20 hiljada pakli najjačih cigareta koje sam nalazio na tržištu u plućima i krvnim sudovima (dve godine i tri ipo meseca bez ijedne nije moglo izbrisati sve to), uz potpunu fizički neaktivnost od 1976. do 2002. godine, popeo sam se biciklom iz Kotora na vrh Lovćena.

Juce sam stigla kuci.

Danas pregledah tekstove i komentare,polemike koje se i dalje vode..ne bih nista da komentarisem..

Samo 1 detalj bih navela.. meni mnogo bitan.. mozda i najjaca emocija sa ovog putovanja..

Sesti u voz . Zaspati u jednoj zemlji , probuditi se u drugoj. kakav osecaj.. tek tada postala sam svesna koliko toga nam je uskraceno. Sloboda kretanja. Sloboda uopste. Koliko je svako putovanje pre ovoga,bilo preko faksa bilo preko turistickih agencija, bilo ograniceno ,bilo privid slobode .. koliko smesna je bila moja radost kad dobijem vizu, kad precizno ogranice moju (sada znam-prividnu) slobodu na period od 21.08.2005. do 28.08.2005. sa 1 ulaskom i 1 izlaskom iz odredjene zemlje. a ja skakala od srece.. moji roditelji jesu , al ja do ovog putovanja nisam osetila sta znaci sloboda kretanja ..