U Beču smo proveli tri-četiri dana. Beč je, za moj ukus preveliki, sve su građevine ogromne, ništa celo ne možete uslikati i ima dosta starih ljudi, mladih mnogo manje nego po ostalim evropskim gradovima, u kojima smo boravili. Naravno, prelep je, ali su moja očekivanja bila veća, od onoga što sam videla. Posle smo proveli dan u Salzburgu, koji je stvarno izuzetan, ali Austrija ipak nije zemlja po mom ukusu.

Zatim sledi dan u Minhenu. Nemačka me je oduševila, tačno je onakva kakvom sam je zamiš¡ljala, ma još lepši. U Minhenu smo proveli jedan lagan dan, pravo osveženje posle jurcanja po Austriji s ciljem da se što više toga znamenitog vidi. Berlin, definitivno jedan od najlepš¡ih gradova koji sam videla, ali ne toliko estetski lep, koliko ima ono nešto, ima duh, priču, sav je u kontrastima...

Juce sam stigla kuci.

Danas pregledah tekstove i komentare,polemike koje se i dalje vode..ne bih nista da komentarisem..

Samo 1 detalj bih navela.. meni mnogo bitan.. mozda i najjaca emocija sa ovog putovanja..

Sesti u voz . Zaspati u jednoj zemlji , probuditi se u drugoj. kakav osecaj.. tek tada postala sam svesna koliko toga nam je uskraceno. Sloboda kretanja. Sloboda uopste. Koliko je svako putovanje pre ovoga,bilo preko faksa bilo preko turistickih agencija, bilo ograniceno ,bilo privid slobode .. koliko smesna je bila moja radost kad dobijem vizu, kad precizno ogranice moju (sada znam-prividnu) slobodu na period od 21.08.2005. do 28.08.2005. sa 1 ulaskom i 1 izlaskom iz odredjene zemlje. a ja skakala od srece.. moji roditelji jesu , al ja do ovog putovanja nisam osetila sta znaci sloboda kretanja ..

Povodom izbora za 100% žensku vladu u listu BLIC 

U istoriji Srbije, dotle dokle dosežu porodično pamćenje ili istorijske hroniZenska vladake, muškarci su masovno ginuli, robijali ili bežali da ne bi poginuli, a žene su ostajale da poprave štetu, namire dugove, podignu decu, ili pate za voljenim koga su vetrovi ratova ovako ili onako odneli. Muškarci su i osmišljavali politiku sa takvim posledicama. I onda i nedavno, a čini se i sada. Šta bi žene mogle da učine da se promeni slika Srbije? Pre svega u našim sopstvenim očima, a onda i u svetu. Da li je njihova percepcija društva, politike, redosleda prioriteta, saradnje sa svetom identična, ili se nešto razlikuje od viđenja muških sugrađana?

Kao sto svi koji ovo citaju mogu primetiti, akcija "Putujemo u Evropu" je izazvala veliko ogorcenje pojedinki i pojedinaca koji pri tom ne prihvataju nikakva objasnjenja i tvrdoglavo insistiraju da su samo i jedino oni u pravu.

Najvise od svega njima se srce cepa sto sve to organizuje drzava, placa sirotinja a studenti idu da se provode. Umesto toga te pare su mogle mnogo bolje da se utrose, etc...

Ovde je bilo pokusaja da im se neke stvari objasne ali bezuspesno, pa evo ne preostaje mi nista drugo nego da uzmem kredu i pocnem da crtam.

Hej hej hej

pozdrav svima iz Berlina ! :))

Kad prvi put ovaj blog otvorih.. nisam mogla da verujem kakvih komentara ima...vidim ..i dalje isto ..

Ne shvatam .. mada kad malo bolje razmislim i razumem zasto 'neki' ne shvataju. Verovatno postoji razlog za toliko iskrivljenu percepciju i poredak stvari ..al ne bih da nagadjam..

Znam samo da je meni od pocetka bio jasan smisao i ciljevi ovog projekta i da se sve sto se desava savrseno uklapa u tu pricu.. I nemam apsolutno nista protiv toga.. Jer kao sto negde vec napisah od ovoga imamo koristi i mi i vi (koji ovog puta nazalost niste otisli) i Evropski pokret i nasa drzava a i Evropa.

Za Zeljku Buturovic
  
I tako .... Najbolji nacin da proputujete svet je iz Vase fotelje. Pa da ... google map i udri po svetu - uzduz i popreko. Kada neka satelitska slicica u nekoliko nijansi sive boje ostavi na Vas poseban utisak, lepo prislonite glavu uz monitor i digitalnim fotoaparatom zabelezite ovaj nezaboravni trenutak! Pa onda dalje ....

Organizatori projekta Putujemo u Evropu ( a ja sam jedan od njih ) posli su od cinjenice da ovakvo putovanje nije luksuz - jer spavanje u hostelima i putovanje vozom to stvarno nije...
To je prilika da mladi ljudi otvore vidike, da upoznaju druge kulture obicaje - a da to ne bude preko TV serija, filmova ili interneta kako Vi predlazete. Drugo, ova grupa od 200 studenata nisu streberi - to su najbolji studenti u Srbiji. A ideja je da se uspesnost nagradjuje - ja stvarno ne razumem sta je tu lose !!
Pa u tome je i problem naseg drustva - oni koji u skoli dobijaju petice su budale, a kajlasi, prsate pevacice i kokainski zavisnici su cool. Prosto da te bude sramota sto si dobar u bilo cemu. Najbolje je biti prosek - to je najsigurnije.

trenutno se nalazim u hamburgu gde je stvarno super! u gostima sam kod nekih super Hamburgera :) studenti, rade, zive sami, gajba im im u centru, ogromna, zanimljivi, lepi... sutra palim za amsterdam u koga ulazem mnogo nade, jer holandija j zemlja obecana!

no, ono shto sam htela da podelim sa ostalima su moji utisci iz berlina gde sam ostala 3 dana. prva impresija je da je to uzasno moderan i organizovan grad (najkomplikovanija mapa gradskog revoza, ali funcionishe). ceo grad je na sebi nosi oziljke iz druog svetskog rata, to se , prema mom mishljenju, vidi na skoro svakom korak. ipresivno je kako su uspeli za tako kratko vreme da se dignu iz pepela!

Posto smo se izljubili sa predsednikom ispred Gradske Skupstine konacno krenusmo u tu Evropu. U Bec smo stigli rano ujutru, prvi autobus je isao u Hotel umesto u Hostel, naravno ja sam bio u tom busu.

Popodne nas vodili na prijem u Diplomatsku Akademiju, mislim da se tako zove,

a onda na veceru u UNIQA, to ima je neka osigurvajuca kuca, sve jedno jako fanci vecereca, dobijes porciju koju iz jednog zalogaja progutas ali od dve tri mozes fino da se najedes narocito kada imas i predjelo i glavno jelo i dezert, pa sve to puta tri :)

Sta da kazem nije los Bec, naso sam Gimnaziju u koju je isao Sredinger i jos neke face, ne mogu sad da se setim. Obiso sam centar video i slikao sve sto je bilo zanimljiv, a posle skoknuo i do dunava tamo pricao sa nekim pecarosima, bogami u njihovom dunavu je riba mnogo veca nego u nasem. Pecali su kako mi rekose Barbe mada nisam siguran da li mi je reko naziv ribe ili nesto drugo posto mi nemacki nije jaca strana. Sve u svemu lep provod u Becu.

1.dan bez spavanja.hotel kongres ravno metro > stephans platz. katedrala ,karuce i konji , pijuckanje kafe i analiza mape Beca  u cilju daljeg boljeg snalazenja :))

opustena setnja ,upoznavanje grada, visecasovna potraga muzeja igracaka >konacno nadjen > geschlossen!

malo udaljavanje od centra > HunderdWasserHouse . neverovatno!

brzina i frka da stignemo do hotela i  spremimo se za prijem(e)

diplomatska akademija . uniqa .

pokusaj organizovanja grupnog provoda. al bec bas i nije ziveo na datom mestu u datom trenutku.

hotel. zbrka sa netom. spavanje.zasluzeno. :))

Putovanje je pocelo okupljanjem ispred Skupstine grada Beograda, tu su se vec od 17 casova parkirali autobusi, pakovale stvari a roditelji su se nervozno setkali.

Usledio je zvanican deo i koktel i zatim ono glavno: podela pasosa sa vizama, inter-rail karata, raznih prospekata i uputstava kao i studentskih kartica Euro 26 i ISIC.

Nesto malo pre osam sati svi studenti su se skupili ispred skupstine da se fotografisu kad se iznemada iz komsiluka pojavio predsednik Boris Tadic koji je zapoceo foto session sa studentima a bogami i sa njihovim roditeljima i sa vozacima autobusa. Nakon toga put je mogao da pocne! Konvoj od cetiri nova novcijata Lastina autobusa, dvesta studenata i ne tako mali broj novinara i organizatora krenuo je put Madjarske.

Dok čekamo na uključenje naših najboljih studenata sa turneje po Evropi, predlažem da "čujemo" kakvi su utisci jednog našeg ex studenta koji se odlučio da promeni zemlju svog akademskog sazrevanja. Evo šta Ognjen Cvijanović kaže o tome zašto je napustio studije u Beogradu i kakava su mu iskustva sada u Nemačkoj.

Evropski pokret u Srbiji i Euroinicijativa u saradnji sa ambasadom Republike Austrije i Skupštinom grada Beograda organizatori su projekta "Putujemo u Evropu".

Ovaj projekat je motivisan evidentnim neiskustvom mlade generacije u pogledu poznavanja Evrope "iz prve ruke". Mladi ljudi koji sada studiraju na univerzitetima u Srbiji i koji bi trebalo da budu nosioci razvoja ove zemlje u godinama i decenijama koje dolaze, silom društvenih prilika nisu imali mogućnosti da proteklih godina putuju van zemlje, a mnogi jedva da su videli još neki grad osim rodnog.

Suština projekta "Putujemo u Evropu" je vrlo jednostavna i u tome je možda najveći kvalitet i prednost ovog projekta. Osnovna ideja je da se omogući da 200 najboljih studenata na univerzitetima u Srbiji dobije Inter-rail karte i Šengenske vize za leto 2006. godine, za putovanje po Evropi prema sopstvenom izboru.