...Nadovezaću se na Ivanov tekst sa savetima za blogovanje i predstaviću nekoliko primera koji ilustruju šta sa tim znanjem možete ostvariti, pod uslovom da želite.
Ova priča počinje negde 2002. godine kada je jedan od danas najpoznatijih sajtova za upoznavanje, Friendster uspostavio model poznat kao social networking. Danas pomenuti sajt pritisnut konkurencijom pokušava da patentira svoj izum, a za to vreme MySpace i Facebook kolo vode. 

babyilonpredložio sam a opet po razgovoru sa mojim dugogodinjim prijateljem i saradnikom Tomažem Pandurom, pre nešto maje od godinu dana, dakle možda s kraja prošle godine na nekoliko mesta rad na produkciji predstave TESLA, koju bi po sopstvenom autorskom pristupu  radio Tomaž Pandur sa svojim saradnicima a koja bi trebalo da bude izvedena u ovoj godini, dakle godini Teslinog jubileja, gde drugde no u Beogradu. Ko iole poznaje rad ovog reditelja zna da su njegovi projekti pre svega zahtevni u estetskom što odmah povlački i finansijski smisao, te je jedina produkcija koju je on radio u Beoogradu pre nekoliko godina a u produkciji Pozorišta Atelje 212,"Hazarski rečnik" izazvala i tim, a i umetničkim povodom, u najmanju ruku  velike polemike.

Ndiyo na stoluPre par dana pisao sam o projektu $100 Laptop Nikolasa Negropontea. Medjutim, ono sto sam slucajno ulovio na internetu danas zasluzuje jednaku paznju. U pitanju je projekat Ndiyo (to na Svahiliju znaci da). Ideja je potpuno drugacija. Za razliku od Negropontea i OLPC koji za cilj ima podelu laptopova deci, Ndiyo cilja da umrezavanjem omoguci da vise korisnika koristi jedan PC.

"Gledano odozgo, i veliki rat je bio samo privremena igra. Mnoštva zvezda nastavljala su da putuju svojim utvrđenim putanjama u nesputanom prostoru... U kosmičkim komešanjima svetovi su se rađali i umirali. U haosu maglina nastajala je prvobitna materija... Da, božanska supstanca nema ni početak ni kraj, ona je apsolutna, nedeljiva, večna, bez trajanja, beskrajna u svojim atributima. Njeni talasi i mehuri plesali su u univerzalnom kotlu, uzavrelom od promene, u skladu s neprekinutim lancem uzroka i posledica, a on, dr Fišelson, bio je sa svojom neizbežnom sudbinom samo delić

Prepoznao sam na jednom od snimaka koji se pojavio u javnosti ovih dana jednog iz ekipe ubica. Bili smo osamdesetih zajedno u vojsci. Odgledao sam nekoliko puta snimak. Nema apsolutno nikakve dileme da je to on. Iste crte lica, isti osmeh, isti glas, samo je .... (ovde sam hteo da napišem čovek, a ne znam šta da napišem), stariji. Setio sam se svih njegovih generalija osim prezimena. Razbijao sam glavu nedelju dana, iskopao sam čak jutros prastare fotografije koje sam pregledavao ko zna koliko puta ne bih li prizvao u sećanje i taj nedostajući podatak. Ništa. Ali znam sve drugo pa sam to danas javio de treba.

Kuca je iznajmeljena pre godinu dana. Brod za ribolov  rezervisan pre tri meseca. Raspored po sobama odavno se zna.

Meni je utvrdjen po danima: prvo vece Virdzinijanska sunka prelivena medom, drugo vece rostilj, trece vece sveza riba na zaru, cetvrto krabe I ostrige, peto pizza I sesto sve sto je ostalo da se pojede…

Pakovanje je pocelo pre nedelju dana. Lezaljke za plazu, suncobrani, daske za surf,  stolice za plazu, sto za terasu, frizbi, badmington, mreza za odbojku, lopte, kofice lopatice, modlice za pesak, obavezni vatromet u nekolikko varijanti, rakete, rasprskavajuci, raznobojni, beli, zvezdani…teleskop za posmatranje lenjeg zvezdanog neba, durbin za osmatranje, oprema za ribolov, fotoaparati, kamere, dve torbe preparata za zastitu od sunca, factor 15, 35, 45, 50, posebni za teleo, posebni za lice, kreme posle suncanja, kreme za zastitu kose, kape, sesiri I dvdeset pari naocara koje se inako stalno gube po velikim kucama. Bicikli- cetiri komada, tegovi za vezbanje, golf oprema,patike razlicitih namena…

Ovo je blog namenjen strancima koji perfektno govore srpski i strancima koji su u uznapredovaloj fazi poznavanja srpskog jezika. Conveniently, (đavolji engleski svuda se ubacuje) tekst bloga preveden je i na srpski jezik, te ga mogu konzumirati i svi srpski čitaoci.  

Nema šanse sad da pišem o levici i o politici. Danas je Medjunarodni dan levorukih. Mnogo zeznuta pozicija! Ja lično sam, kako se to kaže, ambidekstralna, znači, umem da pišem desnom. Ali zato što su mi oteli olovku iz leve ruke. I bolje što su to uradili, kad pišem levom, sva se uprljam od hemijske olovke...

Kada neko završi formalno školovanje ili pre, pa krene da traži posao, ima da bira između dva izbora: ostati ili otići. Ostati u Srbiji i pokušati naći pristojan posao sa kojim ćete moći da izdržavate svoju porodicu ili otići u inostrantsvo, kako se to popularno kaže “trbuhom za kruhom”.

Dokolica rađa misli, a misli mogu biti opasne, što će lako shvatiti svako ko živi sam.                                       

Paul Auster, The Brooklyn Follies  

Kako tačno, brate Ostere! Šta ti drugo ostaje da radiš kada si sam nego da razmišljaš. Svakako da čovek može čitati ponovo svoje omiljene knjige, voditi beskrajne telefonske razgovore, gledati Ligu šampiona (čak i susrete Premijer lige ili Kalča), igrati pasijans sa svojim računarom ili konačno srediti svoje ormane. Ali kada ostaneš sasvim besposlen, kada više nema načina da se nečim zamajavaš, misli dolaze same od sebe.

Pre nego sto provalimo kako da odletimo u svemir, podelimo milion laptopova deci, obogatimo se, zakrpimo ozonsku rupu, skuvamo ukusan sladak kupus... pre svega toga da vidimo kako se uspesno bloguje, bar to za pocetak. Evo sta o tome kaze osnivac i CEO Tehnoratija, blog pretrazivaca broj jedan. Slede njegovi saveti o nacinima da se blog ucini citanijim.

Ponovo radi TVPrijatno sam iznenađen reakcijom ljudi na moj film "We are what we lost". Još više me je iznenadila količina poruka koje sam dobio u proteklih nedelju dana. Nažalost, nisam u mogućnosti da svima izađem u susret, pa sam se odlučio na jedan eksperimenatni pokušaj. Otvaram televiziju "Odušak"!

Baš me briga za RRA i Nenada Cekića, Željka Mitrovića i ostale tajkune, ne plašim se konkurencije Pinka, Fox-a, B92...

Rešio sam da pokušam da napravim nešto, gde bi ljudi mogli da pokažu šta znaju, a i šta ne znaju, ovo je mesto gde bi reč mogla da postane slika, zvuk. Da malo postanemo i mi deo 21. veka.

Moji matori kupuju novine, dok sam se ja navikao da držim otvorene vesti u browseru i da s vremena na vreme čvrknem F5. Međutim, uvek iskoristim priliku da na obaveznom nedeljnom ručku kod njih prolistam novine, pa čak i one nekoliko dana stare – ne toliko da bih nadoknadio eventualno propušteno, već da prekratim vreme dok dete vitla sa babom i dedom po bašti, a gospođa uživa u kafici sa mojom sestrom. Ovog vikenda, do ruku mi je dopao „Blic“ od prošlog četvrtka u kome Rambo Amadeus u svojim „Megacarskim razmišljanjima“ pominje da će se Mars 27. avgusta toliko približiti Zemlji, da će biti vidljiv ni manje ni više nego kao pun Mesec.

Thinking of Biljana and MajaOdlazim sutra na najlepše ostrvo na svetu, Mljet. Išla sam oduvek tamo i nikad nisam prestala...govorila i "leb" i ono ostalo (šta beše?) što ne sme da se kaže. Niko me nikad svih ovih godina nije dirao, od Dubrovnika do Zagreba, Lastova...ali nisam ni ja njih. Kaže mi jedno Miloševićevo dete, dobra devojka : pazi nemoj da govoriš srpski...
Ako me neko povredi neće sigurno u Hrvatskoj već ovde u Beogradu, na Trgu republike gde sam poslednjih godina doživela vece nasilje nego bilo gde drugde po opasnom svetu...neću biti on line... ostavljam vam peticiju u amanet...i čuvajte se blogerke i blogeri...nije lako biti on line...