Imam cast da pustim dva govora iz Struge, na susretu sa Albankama

Ja sam Miloš, aktivista Žene u crnom, Beograd.
Meni je jako drago što sam večeras ovde sa vama.
Kada je na Kosovu institucionalizovan aparthejd 1981. godine, kada su generali svih nacija poslali tenkove na Kosovo, ja nisam bio rođen. Ja sam imao mogućnost školovanja na svom jeziku, vama je vaš jezik bio kidnapovan.
Godinama su žene u crnom bile javni krik protiv politike aparthejda i meni je jako važno što je ta politika moja politika. Bilo mi je jako drago raditi sa Stašom na ovom Power Pointu. Saznao sam o nevidljivosti ženskog otpora, ženskoj solidarnosti izvan svih granica. Divim se ženama koje su prelazile granice.
Priznajem sve zločine počinjene u moje ime. Pamtim sve zločine počinjene u moje ime. Osećam ogromnu moralnu odgovornost za zločine i teror srpskog režima na Kosovu prema albanskom stanovništvu.
Želim da vam se izvinim i svima vama kažem Oprostite nam.

Kao sto vas je World News vec na vreme obavestio AVATARI STIZU DA NAS ZAMENE.....please read this....

NY Times

1. televizija nije za gledanje, ona je za zivljenje...

2. me, myself and memememememememememe and ME!

ili ni fikcija nije zanimljiva ako nisam JA u njoj

' MTV SPEAKS TO PEOPLE WHO ARE ENDLESSLY FASCINATED WITH WATCHING THEMSELVES"

Parada: Tako se to radi na zapaduU subotu imali smo prilike da gledamo najsmešniji događaj koji će definitivno obeležiti 2006. godinu i ovom prilikom molim državne polne organe da ovu papazjaniju organizuju svake godine. Kad se već troše pare poreskih obveznika nek makar bude smešno a i ova papazjanija godi Lepom Tadiću tj. sve što ima veze sa vojskom našu misicu, koja se bori za mir u svetu, dovodi do višestrukog orgazma. Taj osmeh i sreća koja se može videti na licu našeg manekenski građenog predsednika vredi tri puta više nego što se na tu paradu potrošilo. Naravno da događaj koji je uspeo da povrati mislili smo zauvek izgubljenu muškost našem dragom premijeru od neprocenjivog je značaja. Za sledeći put preporučujem da se zaustavi saobraćaj u celog gradu. Ne u celoj državi. Moram odmah da upozorim da ću sve „čemu ova parada, zašto imaju potrebu da pokazuju svoju bolest i devijantnost, šta bi bilo da mi ne-vojnici pravimo svoju paradu“ komentare bez ikakve griže savesti obrisati.

Kako nas gluposti prave pametnijim

Mnogo je kritike na racun Velikog Brata i slicnih reality shows. Da bismo bolje razumeli ovaj nadolazeci zanr, moramo najpre shvatiti zasto se ljudi navuku na ovakve emisije. Uobicajeno je misljenje da je motiv za gledanje ovakvih emisija uzivanje u gledanju kako se blamiraju drugi ljudi. Ovo je mozda tacno za emisije kao Fear Factor, ali kada govorimo o onim najuspesnijim kao sto su The Apprentice, ili recimo Survivor, motiv je mnogo sofisticiraniji.

Skloni smo zaboravu, događaja a najviše ljudi. Dragih ljudi... San koji je nosio njeno ime upoznao sam ’78 godine prošlog veka na rođendanu mog školskog druga. Imala je 19. Osmeh, svima kasnije znan, a zauvek tajnovit. Na moj dvadeseti mi je donela Berlin Lou Reeda upakovan u paus ispunjen njenim crtežima i natpisima, slovima autentičnog dizajna. Pod njima se nazirala slika sa omota kasnije omiljenog albuma i muzike čitave jedne generacije.

Postoje razni preduzetni ljudi i imaju razne preduzetne ideje. Zajedničko im je da imaju strast prema onome što rade. Zajedničko im je da sanjaju san i žele da ga ostvare. Zajedničko im je da svi hoće da upravljaju sopstvenom sudbinom i da im drugi ne određuju šta će da rade.

Svi imaju neko znanje i ideju i traže način da je ostvare. Svako društvo ih ima i predstvaljaju 5 do 10% populacije. Da li su svi preduzetnici isti i da li nam je dovoljna samo jedna imenica da ih sve označimo? Još važnije, ako se slažemo da su važni za društvo i da im stoga treba pomoći, kakva pomoć im treba?

Nije svanuo. Mislim da svi oni koji prebacuju (bilo meni, bilo nekome drugome) sto nije bilo 6. oktobra (simbolicno receno), grese.

Srbija je 5. oktobra (i prethodno 24. septembra na izborima) jedva skupila dovoljno snage da promeni Milosevica. I to je jedino oko cega je postojala saglasnost onih koji su tada glasali za Kostunicu i za DOS i onih koji su bili na ulicama i usli u Skupstinu i RTS.

Ashtray, yayIstina, u LA-u , naci pepeljaru je tesko koliko i nabaviti laku drogu...u radnjama ih nema, bile su tu do skora...
Nisu sakrivene kako sam pomislila isprva, iz politcko zdrvastvene korektnosti......prosto ih nema...
Mladi prodavac koga sam pitala: Do you have an ashtray, a zatim na njegov izraz lica dodala, Do you know what it means,
odgovorio mi je; Almost not, i don't remember it...
U antikvarnici u Pasadeni nasla sam nekoliko...
Kupila sam za velike pare dolare ( sa 16 na 8 snizeno) ovu koja lici na bolesna pluca...i sada, pusim na terasi...every smoke is a gift...
Skvotujem u stanu sam gde su originali knjiga RL Stevensona, thanks to his Scottish writer fan Elisabeth Stuart Warfel (check her out): pusio je kao smuk i umro in his boots, kako je zeleo ( na nogama, praveci majonez)... To Louis and Californian Stevensonmania, neka mi ovo bude poslednja ili almost...i ja hocu da umrem u cizmama...

Otvorena je nova sezona dokazivanja podanićke vernosti vlasti koja nam uporno govori da moramo misliti i osećati isto. Valjda ovaj put nećemo dozvoliti da se nesretna sudbina Srba sa Kosova i Metohije zloupotrebi za ostanak na  vlasti onih koji ne vide ono što svi vide i ne čuju ono što svi govore. Poziv na jednoumlje treba da nas podseti na početak '90tih, da nas zaplaši i da zatre ionako slabašne znake slobode misli i govora. 

Jedna od najstarijih šema, bar kada je naš pogled na prošlost i evoluciju u pitanju, je ona gde kompleksnost izranja iz jednostavnog uređenja jednostavnih entiteta, a uz pomoć skupa još jednostavnijih i malobrojnih pravila.

Antenu levo nije dizajnirao čovek, nego kompjutershi program negde u NASA laboratorijama. Podseća na drvo. Program što je dizajnirao ovu antenu je posebno interesantan. Koristi genetički algoritam (GA; “coevolutivni” na ovom NASA zadatku). U osnovi, GA počne tako sto generiše nekoliko hiljada rešenja (skoro)nasumice (kao kada bacate kockice u nekoj igri). I to se zove “generacija”. I u toj prvoj generaciji sve je beskorisno. Ali, i beskorisnost ima neke, jedva primetne gradacije pa se izabere ono sto je za nijansu manje beskorisno od ostalog. Tj, iz skoro belog šuma beskorisnih rešenja izaberu se ona koja su se slučajno zadesila, bar za nijansu, na strani koja nas interesuje. To je kao da dizajniramo lokomotivu pocevsi od razbijanja stene dinamitom pa primetimo kamen koji igrom slučaja lici na točak. I ta rešenja se koriste kao seme za sledeću generaciju tako sto se "ukrštaju". Posle nekoliko hiljada generacija dobije se potpuno funkcionalan rezultat koji vidimo.

Having taken my son to the zoo recently, it occurs to me that I might spend a few choice words and criticism of the appalling conditions (my opinion) suffered by the animals interned in the Belgrade zoo. I might, since it is my chosen form and inexorable proclivity, choose to use irony to express my feelings. Instead of saying

a) The Belgrade zoo has animal enclosures which are not big enough,

I might rather say:

b) In the case of the polar bear, for example, the Belgrade zookeepers might save further space by merely encasing the great bear in cling-film and affixing him to the wall with large staples. 

Velja: paradajz maneken.Srbija je zemlja društvenih fenomena. Svaki krizni period podrazumeva momente nacionalnog iskupljenja kada se iz nikom poznate prošlosti izvlače, popularno nazvane, tradicionalne Srpske vrednosti. Mnoge su od njih kratkog daha, no jedan pojam egzistira prilično dugo – Srpski domaćin!

Pre izvesnog vremena, dok sam sa mojim partnerom Draganom na Kališu pikao tenis, pored terena je prošla nekakva baba, šetajući svoje unuče. Zaustavila se, posmatrala nas izvesno vreme a onda rekla: «Kako vi, gospodine Markoviću, divno igrate!... Mislim, s obzirom na to da ste invalid.»

Bio je to dobar povod da konačno razmislim o tome zašto još uvek u ruci držim taj komad plastike (nekada je to bilo parče drveta) koji obično nazivamo teniskim reketom.         

US VERSUSWho Killed John Lennon?

Some random lunatic with a personal name and an infamous fame? Or all those who stayed silent, the majority?
The film "US Versus John Lennon ( The War is Over, If You Want It)," by David Leaf and John Sheinfeld is not about a Beatle megastar who became an activist, but about a peacenik who was a famous musician.
No worries here about Yoko Ono’s role in the life and death of the all-male cult band... Only Yoko in bed with the exotic enemy, in "total communication" ( Lennon: "I always wanted to fall in love with an artist").
"They are all insane," says John, of the military, of politicians all over the world. Then we see the 1968 riots in Chicago.
"Patriotism is the last refuge for scoundrels," for nationalism and racism. In Serbia we toppled Milosevic, only to get today's religio-fascists waving three fingers to an orthodox God : Serbia, Serbia, Serbia. The same and even more so goes for born-again second-generation American presidents.

Lepo ime - EnaPočelo je!

Utisci se još sležu. Srbima je malo 12, pa su u kuću ubacili 14 stanara! Vrlo šaroliko društvo. Mislim da je ženska ekipa dosta jača. Mnogo jakih žena na malom prostoru (600 kvadrata), ne sluti na dobro. Ja sam slab na crvenu boju, tako da moj glas za sada dobija Ena.

Muški onako: od četnika do metroseksualaca. ZaObožava "Isijavanje" svakog po nešto. Za napaljene tinejdžerke i sve one koji se tako osećaju, Marko je dobio konkurenciju u tri godine starijem Ivanu. Udario pijanista na DJ-a. Težak izbor za Srbiju koja voli ipak turbo folk. Bar onaj vidljiviji deo.