Dnevnik srpskog domaćina

Velja: paradajz maneken.Srbija je zemlja društvenih fenomena. Svaki krizni period podrazumeva momente nacionalnog iskupljenja kada se iz nikom poznate prošlosti izvlače, popularno nazvane, tradicionalne Srpske vrednosti. Mnoge su od njih kratkog daha, no jedan pojam egzistira prilično dugo – Srpski domaćin!
Ne znam kada se sindrom srpskog domaćina tačno pojavio među Srbima, ali je brzo zaživeo. Da bi dokazali koliki su domaćini, Srpski muškarci su počeli da kače ikone i po zidovima i slave slavu, da veličaju Karadžića i Mladića i pre/vaspitavaju svoju decu u duhu pravoslavlja. Tako je npr. moj ujak izvadio iz rama crno-beli goblen sa Titovim likom i stavio Sv.Jovana (i to lošu kopiju sa crkvenog kalendara). I moje roditelje je u jednom trenutku hvatala ta slavsko-domaćinska groznica; jednom sam prisustvovao nekom obredu u kome je deda predavao slavu ćaletu, pa su nekim vinom izmazali stolnjak zbog čega je kevi skočio šećer. No, između Dragana Palme i običnog seoskog, prostire se veliki spektar manjih ili većih domaćina koji taj status dobijaju na osnovu različitih (dobrih i manje dobrih) karakteristika.U suštini, karijera domaćina jednaka je karijeri folk pevaljki: gradi se na skandalima, petljanjem sa ratnim zločincima i po nekoj radosti koja se ponudi jadnom narodu.Tako je npr. Velja Ilić, ministar ovdašnji za kapitalne investicije, pravi primer za skandal- domaćina. Ovaj ministar i trebao da bude kapitalna ličnost, a Velja se tu malo ne uklapa. S obzirom na to da je sledbenik struje Marijana Rističevića: seljak-seljačina, u najboljoj varijanti bi mogao da dobije status kapitalne seljačine ili seljober- domaćina, koji na jeftin način održavaju svoju političku egzistenciju. Imidž odlučnog preduzimača i tabadžije doneo mu je izvesnu popularnost: muškarci ga doživljavaju kao njihov alter ego, a žene ga vole zbog njegove preduzimljvosti. Sećam se da sam jednom prilikom kafenisao sa grupom žena iz Nove Srbije koje su tu bile samo zato što eto, Velja gradi te mostove i tako... Ipak, ako ne prati druge trendove, Velja prati modu, pa je skoro uvek u extra skupim italijanskim cipelama. Ko zna, možda nas iznenadi nekom invencijom, recimo, silikonskim usnama ili tako nešto.. Sa druge strane postoje javni domaćini koji na drzak način zauzimaju javni prostor. Gore pomenuti Velja je pre neki dan pravio rusvaj po Leskovačkoj TV jer su mu skratili termin zbog kašnjenja, što nikako ne može da zadesi Dragana Palmu iz Jagodine. Dragan je bio lukava lija pa je napravio sopstveni medij na kome se vrti koliko mu drago. Ali-uvek zasluženo. Tako glavna informativna emisija na TV Palmi I bi dan, osim nepodnošljivo loše kompjuterske animacije, ima i koncept: dva priloga iz zemlje, dva iz inostranstva i u najmanje pet se pohvaljuje Dragan Palma + vremenska prognoza koja ne zavisi od njegove dobrote. Priloge o Draganu Palmi čine dve ili tri rečenice o nekom poduhvatu i izjave 59 građana, uglavnom penzionera, koji pohvalno govore o vlasniku televizije. Sećam se jedne penzionerke koje je svoju impresiju o nekom obnovljenom košarkaškom igralištu iskazala rečima: Ne znam šta da kažem, ovo je mnogo lepo, stvarno lepo i prelepo što je Palma uradio. Bio je tu i jedan penzos čiju izjavu ne mogu ni dan danas da shvatim: Ovo je jedno veličanstveno pitanje koje niko ne može da izrekne! Inače, pitali su ga šta misli o zoološkom vrtu. Dragana Palmu možemo da vidimo i kako prima građane i rešava njihove probleme, kako razgovara sa seljacima, sa pekarima, kako se raspituje za šoder. Kada tokom pola sata 10000 puta čujem: Hvala Draganu Palmi, i sam počnem da zaboravljam da je on jedna politički duboko sporna ličnost. Hm...sećam se neke priče Hane Arent o nekom nemačkom oficiru koji je posle rata držao fabriku čokolade, postao bucmast i rumen, darežljiv prema deci i niko više nije postavljao pitanje šta je taj čovek radio u ratu....da....Slična je situacija i sa Šešeljom koga njegovi puleni, Aleksandar Vučić i Toma Nikolić neprestano inaugurišu u domaćina, želeći da time skinu svaku odgovornost (i krivicu). Slično radi i Ljiljana Bulatović sa Radovanom Karadžićem, ali tu još treba dodati razne pobude i devojačke snove.Na imidžu domaćina, svoju karijeru su gradili i Karići. Slava kod Karića, večera kod Karića, prijem kod Karića, Karići se vole, Karići čestitaju jedni drugima rođendan. Karići na naslovne strane svojih Karić magazina stavljaju Kariće. Karići đuskaju sa Hulijom Iglesijasom, Karići pomažu seljake, Karići idu na Kosovo...Karići, Karići, Karići!!!Imperija Karića bila je zasnovana na principu domaćina gde su svi veličali njihova dostignuća i sposobnost da privređuju, a većina se nikada nije zapitala kako Karići dolaze do svog bogatstva. No, neslavno (i pomalo nepravedno) su završili svoju karijeru. Termin domaćin promenio je značenje. Nekada je označavao čoveka koji svojim radom i na pošten način može da sebi i ljudima oko njega obezbedi pristojan život. Danas se izraz malo promenio: njime se manipuliše. Domaćini su danas seljaci koje treba potkupiti rečima i laskanjima, ili osobe sumnjive i često krivično dokazive prošlosti koji se na ovaj način izuzimaju od kriminala.Ne znam kako vi, ali ja se u tim konceptima domaćina uopšte ne nalazim. Nekako mi je lakše da budem ničiji peder nego srpski domaćin: nema izmišljenih istorijskih obaveza niti mogućnosti da me isključe iz zajednice ako izneverim domaćinske principe.

Za QueeriaDomaćinstvo: Boban Stojanović