Pre dvadesetak dana dok sam sa drugaricama sedela u bašti poznatog beogradskog lokala jedna od nas konstatovala je da po gradu uopšte nema frajera.  "Pa kako očekuješ da ih vidiš, kad u ovo doba, svi bleje po kladionacama i kafićima sa video bimovima i prate prvenstvo u fudbalu", setila se Dušica. Zaista bila je u pravu!

Tih dana bezbroj devojaka šetale su same gradom, bez ikakve šanse da im se putevi ukrste sa stotinama mladića koji su neumorno sedeli i bedačili se, izolovani po kladionicama. U te njihove jazbine nismo se usuđivale ni da zavirimo svesne da ćemo samo izazvati kontra efekat ometajući ih u zabavi i pokušaju da naprave "kintu na brzaka".

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=459129

Devojcice su bolji djaci…to svi znamo…Devojcice masovno sviraju klavir…I to svi znamo…Devojcice vec sad predstavljaju vise od 50% studenata na  americkim univerzitetima..To je izazvalo nedavnu polemiku po americkim medijima pod nazivom

 “ Boys in crisis”?

ProbaOvo je fotka sa B92 Forum topica proba. Oni su ludji od blogera.

Takodje nemojte propustiti i izbor dizajnerskog resenja dresova nase repke. 
Malo bajato, ali ako ste propustili zabava garantovana.

Libanci - BalkanciIma vise od godinu dana kako sam bio u Bejrutu. Sada kada gledam izraelske tenkove kako ulaze u Liban, ne mogu a da se ne prisetim svih divnih ljudi koje sam upoznao, a od kojih su neki danas mrtvi.

U Bejrut sam stigao uvece, naravno JAT-om koji leti za Dubaji. Bio sam jedini koji je napustio avion. Ostali (ukljucujuci i ekipu TV Pink) nastavlili su put - znas ono: Dubaji, ludilo, provod, sedam zvezdica. Hvala, drugi put.

Na aerodromu me je docekala drugarica Libanka (koja je inace radila kod Djindjica u vladi) i pravac kafana. U stvari kafic sa pet stolova i 50 ljudi. Tip koji je pustao muziku (Libanska varijanta mr. Beana sa bradom) je prisao da se upozna. Ovako je tekao nas razgovor:

As I said in a previous posting, learning the Serbian language is not enough to gain an understanding of the Serbs. Indeed, before one can even attempt to comprehend what makes the Serbs tick, it is important to develop at least a cursory understanding of the Serbian interpretations of Balkan history.

Šta nam je ove godine doneo Petrovdan?
Firefox 2.0 Beta1Firefox 2.0 kojeg sam ranije najavio za avgust ove godine, ali ovaj petrovdanski je Beta 1 verzija koji donosi više od obećanog.
Mozilla ga je na svom sajtu ponudila zainteresovanima koji žele da ga testiraju i aktivno učestvuju u što bržoj pripremi za lansiranje.

Upućena pre svega ekipi koja je vodila prilicno besmislen dijalog na blogu gospodina Cvetkovića da to vise ne cini ni ovde niti na blogovima drugih autora.
Nije u redu da zatrpavate i nas i druge citaoce "šumom" koji devalvira kvalitet ovog bloga.

Shvatite da ni ja a ni moje kolege nismo u mogućnosti da 24h izigravamo policajce na ovom blogu pa ćemo biti prinuđeni da ukidamo prava pristupa onima koji ne poštuju osnovni kućni red.

Poslednjih dana bio sam jako često u ulozi pandura iako to nikako ne bi trebalo da radi direktor sajta. Bilo mi je vazno da Blog krene kako treba i cini mi se da je na dobrom putu. Medjutim to zaista nece biti moguce ubuduce i moderaciju ce pored samih autora raditi i ljudi koji ce dobiti striktna pravila tako da nece imati previse vremena da vam cinculiraju kao sto sam ja radio ovih dana. Dakle desavace se ukidanja pristupa bez upozorenja i molbi. Broj komentara eksponencijalno raste iz dana u dan pa imajte razumevanja.

BiBez rečiBez rečiljana Rakočević

BRATUNAC, 12. jul 2005.Gde ste sada Žene u crnom, jel' se odmarate? Zašto ćutite blogovci?

Pomen srpskim žrtvama 

(izvor B92) 

Više hiljada ljudi prisustvovalo je, na gradskom groblju u Bratuncu, obeležavanju 14. godišnjice stradanja Srba.Od 1992. do 1995. ubijeno je više od 3.000 stanovnika srednjeg Podrinja. Pre desetak dana Haški tribunal je osudio Nasera Orića na dve godine zatvora za zločine nad srpskim civilima, ali ga je odmah pustio na slobodu pošto je u pritvorskoj jedinici proveo više od tri godine. U bratunačkim selima je, samo na današnji dan pre 14 godina počinjen zločin nad 69 srpskih civila, dok se njih 19 i dalje vode kao nestali.

Da li mislite da se može brzo zaraditi ta magična cifra od milion dolara, radeći pošteno? Ako ne verujete, pročitajte sledeće primere koji to potvrđuju. Potrebna je samo dobra ideja.

Evolucija muškarcaZavaljen u svoju omiljenu fotelju i bleji u TV. Njegova dlakava leđa i dlakave grudi pokriva bela siledžijka sa velikom masnom mrljom. S vremena na vreme strese mrvice čipsa koji je pojeo na pod. Dlakavi pivski stomak viri ispod majice. U levoj ruci drži limenku piva koju zgnječi kada popije njen sadržaj. Nosi karirane plave bokserice. Umazanom rukom od čipsa bi se ponekad počešao po jajima. Smrdi na znoj i crni luk koji je pojeo kao prilog uz kalorični hamburger. Da li je to slika muškarca za kojim žudimo? Definitivno ne. To je slika muškarca koju stvaraju današnje reklame, specijalno reklame za pivo.

w.wall

Imam nepopravljiv utisak da moj blog poprima lice putopisnog  obraćanja, ali izvesno to nije bila moja namera, tek su putovanja sama po sebi to donela.Ipak to me je navelo da se klonim i sam dilema koje potresaju generalno Blog B92, i ako ni to nije bilo smišljeno, jer i sam, dilema oko postavljenih dilema, nemam. Ne zato što sam, kao, „iznad toga“ već možda i zato što me iskustvo, pre svega vremensko a možda i neko drugo, otrlglo iz sve prisutnije svađalačke polemike koja neizostavno počinje pitanjem – Ko je kriv?Pa onda do besvesti.           

"Nije ti to tata pisao"Momak po imenu Joe Hill je nova tridesetčetvorogodišnja zvezda američkog književnog horora i tzv. "mračne fantastike".

Radio je naporno da bi to postigao.

Poslednjih nekoliko godina objavio je pregršt priča na uticajnim ali nekomercijalnim mestima, pokupio odlične kritike u žanrovskim glasilima i osvojio relevantne esnafske nagrade. I svi se slažu da je više nego dobar.

Ne obazirimo se onda na činjenicu da je sin Stivena Kinga. Ili barem probajmo.

(Please bear in mind that my opinion on this topic may be untypical – and duly lambasted by both sides of the political and ethic spectrum.)

The anniversary comes round again except this year it’s become obvious to me that I have avoided watching programmes on the issue. What’s the point, I think, there’s not a shadow of doubt in my mind that civilians should not be murdered in cold blood in war or any other time. How could listening to tales of suffering possibly help either myself or those unfortunate enough to have lost family and friends? There is a sense of voyeurism in all of this I tell myself. There is a sense of self flagellation somewhere here too - a kind of guilt by association of ethnic group, yes there is 'Serbian' blood running through my veins after all. And no, I don’t do flagellation for that reason alone.