ODBRANA "NEMORALA" !!!

MMMM....CARINIKPrateći šta se ovih dana dešava na političkoj i kulturnoj sceni Srbije, a tu uključujem i blogB92, posebno i konzumente različitih sadržaja koja im mi - pisci i piskarala nudimo - ne mogu da se otmem činjenici da smo pomalo retrogradno društvo. No, kakva je frizura Koštunice (nalik ranim radovima Arima Rešića - Nina), nije ni čudo što i dalje raspravljamo o mogućnosti da možeš biti ništa ili sve, da pripadaš kolektivima koje sam biraš, a ne samo onima koje ti nameću strašni patrijarhat i granice od bodljikave žice!

Baš zato navijam za gole guze i karneval u Riju, za tranvestite i anarhiste, za šarene zidove i pirsing iznad obrve mog dečka.

Naime, pre nekoliko dana, odštampao sam blizu šezdeset stranica komentara sa bloga i pažljivo ih čitao. Onako filmski: uz jutarnji čaj, u krevetu pred spavanje, u sredini dana dok jedem breskve (budžetski isplativu letnju zanimaciju). Čini mi se da najviše komentara dobijaju tekstovi koji se bave Crkvom, vojskom, nacijom.... Eto, slično prolazi i moja drugarica, Jasmina Tešanović. No, to bih nekako i prihvatio, da nije bilo onog šarenog spektra komentara o Gay Prideu. I tako se vraćam u začarani krug postavljanja opet-istog-problema. Tu, kao jedini pravi problem (koji u sebi sadrži na stotine manjih!!!), vidim u autoritetima – tim divnim toponimima patrijarhata. Elem, posle svega što se svetu-u-kome-živimo dešavalo, moram da se zapitam zašto je nešto prihvatljivo, a nešto nije. Ponovo!!! I tom prilikom sebi izgledam vrlo naivno... da... Čitam komentare... poruka je da u neke stvari ne treba dirati, kao to Crkva je svetinja, država, predsednik, crkveni poglavari... Sa druge strane, postoje naizgled jednaka ljudska bića kojima se poručuje da budu to što jesu samo u svojim sobama, da svaka radost života, ako uključuje gole sise ili guzu mora da bude sankcionisana, da su razvrat i blud i nemoral i sve to što sa njima ide u paketu, pošast za budućnost Planete (jedan veliki, bolni, vrisak: aaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!!!!) Moram da stanem u odbranu nemorala i remećenja javnog reda i mira, posebno onog o koga se ogušuje konzervativni deo planetarne populacije. Jer... nije mi jasno kako nekome može da smeta karneval u Riju, šetanje poštovalaca sado-mazo kulture, strasan poljubac dva geja, lezbejski par sa decom ili porodica koju čine dva muškarca, tri žene i njihovo petoro dece... Zapravo, pravo bi pitanje bilo (ponovljeno), a to je: Zašto je lakše živeti unutar granica, kada veću radost donosi izlaženje iz njih ? Valjda... ne znam.... Uvek je iznova zanimljivo slušati ljude koji putuju u neke druge zemlje. Jedan od glavnih događaja je prelazak granica, pasoši, pa kontrole razne, pa kakvi su carinici (prim.aut. najbolje kada su zgodni i u sexy uniformama), pa koliko je trajalo čekanje... I onda, kao kosmički prasak, sve postaje drugačije: drveće, vazduh, ptice, reke... da ne pišem o super-hiper-mega-giga marketima... A, sve je manje više isto, percepcija je drugačija. To što je negde čisto i uredno, što ljudi ne pljuju po ulici i ne uče decu da piške uz prvo drvo na koje naiđu, ima veze sa različitim egzistencijalnim stvarima, ali i sa iskustvom koje dolazi iz poštovanja Drugog - svakog ko živi pored tebe. Onda mi postaje jasno zašto je ovde moguće nemoguće i zašto se poštuje smrt, a ljubav se ne slavi i negira... U beskrajnoj želji da nas zaštiti, partijarhat sa svojim spektrom proizvoda: državom, crkvom, nuklearnom porodicom, sistemom vrednosti... neprestano kontroliše... samo mali pomak gore ili dole može biti poguban, u najboljem slučaju osuđen. BOLJE GUZA NEGO RAT :)I ne bi bilo problema da isti sistem ne glorifikuje i brani nešto sa čime se svi nepobitno slažu da jeste strašno: sa nasiljem i zločinom.Ne osećam se dobro kada neko nešto radi da bi mene odbranio. Meni nije trebao ni jedan rat, ni jedna vojska, niti bilo koji zločin. Nije mi potrebno da neko izaziva tuđu patnju zbog moje sreće. Ma, neka hvala! To što mi u ličnoj karti piše da sam rođen u Srbiji, nikome ne daje za pravo da bilo šta radi u moje ime, u ime moje odrane... ma sve je to samo velika Varka. I onda vidim taj Veliki Patrijarhat, sve te Velike Vođe i Očeve Nacija kao male i nemoćne, kako prstom pokazuju na sve one koji se na uklapaju u onaj gore pomenuti spisak, pa kao svi su oni/ one/ ona krivi/ e/ a, za sve zlo koje se „nam“ se dešava! Kao kada deca prebacuju očiglednu krivicu: Nisam ja, On je! Kao što Romi uvek kradu. Kao što su sve Mađarice pohotne. Kao što je moje jedino ispravno i vredno. Tako staviš sam sebe u neke kutije, koliko god ne komotno bilo u njima, bar si nevidljiv i uskladišten, niti pitaš niti te pitaju, samo te isporuče kada im je potrebna roba, kada im treba topovsko meso! I zato nam treba gola guza koja se vrcka ulicama, zato nam trebaju karnevali, zato nam treba sloboda! U tom pomalo utopijskom očekivanju Slobodnog Sveta, uvek se setim Rigoberte Menću koja kaže da neće biti mira dok ne bude pravde / neće biti pravde dok ne bude jednakosti / neće biti jednakosti dok ne bude razvoja / neće biti razvoja dok ne bude demokratije / neće biti demokratije DOK NE BUDE POŠTOVAN IDENTITET I DOSTOJANSTVO SVIH.... i ove njene reči me uvek rastuže!!! I dok čekam to nešto što treba da dođe, zabavljam se brkajući u oko svakom patrijarhalnom autoritetu, igram se sa licemernim vrednostima i smišljam nove Bogove i Boginje jer je i ove neko davno smislio, pa se eto, dobro prodalo na tržištu. Zato, Ja nevernica kažem: Biljanu Srbljanović na čelo Sveta !

Za State of Queeria: Boban Stojanović